Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.45	102.06	101.75
127.32	128.08	127.7

Kolumnisti

05.08.2022 u 18:00

Šta bi danas učinio De Gol

Podnošenjem zahteva 23. decembra 2009. Srbija se opredelila za evropsku budućnost. Evropski savet joj je tek 1. marta 2012. odobrio status kandidata za prijem u EU. Dalji razvoj je podrazumevao detaljnu primenu svih obaveznih poglavlja, kasnije klastera, za ulazak u članstvo u Evropskoj uniji. U to vreme je većina od oko 70 odsto građana podržavala napore Srbije za punopravno članstvo u EU. Pre toga, 2004. godine desilo se masovno, najbrže primanje zemalja iz ranijeg sovjetskog bloka u redovno članstvo u EU: Češka, Slovačka, Letonija, Litvanija, Estonija, Poljska, Mađarska (kao i Slovenija, Kipar i Malta). Naravno, iz geopolitičkih razloga i uglavnom uz prethodan prijem u NATO. Zatim je došlo do isforsiranog prijema potpuno nespremnih Bugarske i Rumunije 2007. (zbog instaliranja baza

Kolumnisti

01.07.2022 u 18:00

Umesto Monroove, nova američka doktrina

Verni saveznik SSSR u Latinskoj Americi – Kuba je, uprkos američkoj vojnoj intervenciji u Zalivu svinja 1961. i surovim američkim sankcijama, ekonomski, vojno, diplomatski egzistirala jedino uz pomoć Moskve. Kuba je zatražila sovjetsku raketnu zaštitu 1962. Pre toga su razmeštene američke rakete srednjeg dometa u bazi kod Izmira u Turskoj, i u bazi kod Barija u Italiji. Sovjeti su 1962. instalirali nuklearne rakete radi sprečavanja američkog napada na siromašnu i iznurenu Kubu. Izbila je najveća nuklearna kriza 20. veka. U već razbuktalom „hladnom” ratu između dva suprotstavljena vojnopolitička bloka: NATO i Varšavskog pakta. SAD je tada na sav glas obelodanila čuvenu Monroovu doktrinu, po kojoj su zemlje Severne, Srednje i Južne Amerike njihova interesna zona, u koju niko ne sme

Kolumnisti

28.05.2022 u 18:00

Srbija u košmarnom svetu

Kao i uvek kroz istoriju, nalazimo se u procepu, ranije između dva bloka, a danas dva različita filozofsko-geopolitička koncepta i naših nacionalnih interesa. Sa jedne strane je Zapad: njihov osnovni kriterijum je, na bazi anglosaksonskog filozofsko-ideološkog i ekonomskog pristupa, nemilosrdni i za nas teško shvatljivi pragmatizam, u kojem su ideološki pristupi relativni i prilagodljivi njihovim interesima. U njemu se uopšte ne razmišlja o levici i desnici, ljudskim pravima i međunarodnom pravu, interesima malog čoveka-građanina i malih zemalja, koje su samo poligon za njihove društveno-laboratorijske modele i eksperimente. Njihov ekonomski interes (velikog kapitala i vojnoindustrijskih koncerna) je dominacija i profit. Istovremeno i organizovanje društvenih, ekonomskih i

Kolumnisti

07.05.2022 u 18:00

Svet u ritmu lakih droga

Običan, još nespreman, elektronski nepismen čovek, a to je većina na zemaljskoj kugli, teško može da se snađe u intenzivnom ratu medijskih i „društvenih” mreža u današnjem svetu. Sve je poremećeno, svet se ponaša kao da je na stalnom ritmu lakih, ali i težih droga, a posledice po obične ljude su katastrofalne. Velike, moćne zemlje u okršaju za palicom kojom će vladati današnjim svetom, ne biraju sredstva da obične ljude disciplinuju, ponize, učine žrtvama i gubitnicima. Kojima nikakvo dobro neće doneti vladavina jednog ili drugog centra moći, sem da dalje trpe, podnose i plaćaju teret njihovih okršaja i sukoba. Ljudi će i dalje biti samo statističke jedinice za dokazivanje ove ili one moći, potrošnje ili supremacije nad drugom stranom. Rat nikada nije dobar, ni

Kolumnisti

03.04.2022 u 18:00

Izbori nisu pitanje života ili smrti

Da li su izbori pitanje života ili smrti? Naravno da nisu. Ne treba ovaj politički i društveni fenomen mešati sa pojmovima rata ili revolucije. U ratu i revoluciji se zna – ko izgubi strada, gine ili biva zatvoren. Građansko učešće na izborima je jedno od ključnih demokratskih prava svakog čoveka da bira ili bude biran. Da se opredeljuje i daje svoje poverenje političkoj stranci ili lideru za koga misli da se najbolje bori za njegova prava, benefit celog društva i budućnost njegove države. Bojkot izbora je ogrešenje o to „sveto” pravo građanina i niko, pa ni partija, nema pravo da mu to uskrati pozivajući ga na bojkot nečega što je teško izborio kroz istoriju. Bojkotovati ih da ne bi izgubili na izborima, mogu da misle samo oni koji su pobrkali pojmove iz naslova. Posledicu znamo:

Kolumnisti

04.03.2022 u 18:00

Neprihvatljiva jednostranost sankcija

Ni slučajno ne treba shvatiti ovaj stav kao navijački u aktuelnoj situaciji. Svet nikada nije verovao da će države – subjekti međunarodnog prava, posebno moćni igrači, dosledno poštovati odredbe Povelje OUN usvojene 25. 6. 1945. i potpisane od 196 zemalja, Finalnog akta OEBS-a iz Helsinkija i druge civilizacijski značajne dokumente iz međunarodnog prava. Zbog tog nužnog realizma, Savet bezbednosti UN je utvrdio striktna pravila za uvođenje sankcija državama članicama i pojedincima koji krše pomenute teško postignute dokumente i odredbe međunarodnog prava. Po prof. dr Rodoljubu Etinskom, u članku „Individualne sankcije SB UN i zaštita ljudskih prava”, krajem prošlog veka SB UN je počeo da primenjuje individualne sankcije protiv pojedinaca, pojedinih grupa ili

Kolumnisti

17.02.2022 u 18:00

Živimo u svetu apsurda

Sa ili bez pandemije, činjenica je da živimo u svetu apsurda. Neko će reći da je reč o jednostranom gledištu, ali izneću nekoliko osobenih primera, pa procenite sami. Najpre „slučaj” Novaka Đokovića. Novak je, u stručnim anketama, ne samo teniskih federacija i rukovodstava već i u glasanjima novinara, zvanično proglašen za najboljeg sportistu decenije, 5. januara 2022, u anketi britanskog lista „Ivning standard”, za najboljeg sportistu sveta za 2021. u izboru francuskog lista „Ekip” i 26. decembra 2021. za najboljeg sportistu Evrope u izboru 26 novinskih agencija u organizaciji poljske agencije PAP, za najboljeg sportistu Srbije, nominovan 18. decembra 2021. za najboljeg sportistu godine u izboru američkog magazina „Sports ilustrejted”. Uz to, Đoković je teniser s najdužim boravkom na

Kolumnisti

12.12.2021 u 18:00

Čuje li vlast glas naroda

Za svakoga ko je pročitao makar jednu političku studiju ili knjigu o istoriji demokratije od antičke Grčke do danas – jasno je. Odgovorna vlast mora da čuje glas naroda ili će se, pre ili kasnije, otuđiti od svojih građana, izgubiti svaki autoritet, na kraju i mogućnost da vlada. Po tim delima i praksi modernih političkih demokratija, glas naroda se čuje iz parlamenta, skupštine, odnosno predstavničkog tela naroda. U Engleskoj, koja ima najdužu tradiciju predstavljanja naroda u Parlamentu, nekada samo privilegovanih klasa, a od Magne karte libertatum, posle 1215. postepeno i sve više samog naroda i političkih partija prema procentu uspeha na izborima, vlast pomno sluša zahteve onih koji su mu dali glas i omogućili da ta partija, sama ili u koaliciji s drugim, dobije pozicije vlasti.

Kolumnisti

27.11.2021 u 18:00

Zaustaviti opadanje stručnosti u Srbiji

Jedan od razloga evidentnog nedostatka proverenih stručnih kadrova iz različitih oblasti u Srbiji proizilazi iz naših mentalitetskih osobina. Od lenjosti i dovitljivih trikova, aranžmana, korupcionih i nepotističkih zavrzlama da se izbegne mukotrpno učenje, polaganje ispita i priprema za visokostručni rad. Tome bi država morala da stane na put, što ne uspeva. Ali i iz globalistički nametnutih pravila slobodne cirkulacije kvalifikovanih kadrova, bez ikakvih državnih ili pravnih ograničenja. Na bazi toga došlo je do velikog odliva kvalitetnih kadrova u zemlje koje za njihov rad bolje plaćaju. Nije to samo naš problem. U Engleskoj se, još za vreme članstva u EU, za doseljene Poljake – majstore kućnih popravki, uvrežio naziv – ne Poljak, već Vodoinstalater. U skandinavskim zemljama

Kolumnisti

06.09.2021 u 18:00

Litije su izgleda ponovo neophodne

Kao rezultat neprekidnih, masovnih, mirnih pravoslavnih litija izgledalo je da će se unutrašnje tenzije u Crnoj Gori smiriti potpisivanjem Temeljnog ugovora sa SPC i ustoličenjem u Cetinjskom manastiru 5. septembra mitropolita Joanikija, koga je Sabor SPC imenovao umesto pokojnog crnogorsko-primorskog mitropolita Amfilohija. Nažalost, novinske agencije navode da su organizatori protesta u Cetinju najavili „kako će sa protesta biti upućena poruka da je neprihvatljiva ceremonija ustoličenja Joanikija u Cetinjskom manastiru zbog negatorskog odnosa SPC prema crnogorskoj naciji, jeziku i državi. Aktuelna opozicija predvođena Demokratskom partijom socijalista Mila Đukanovića i crnogorske patriotske organizacije nedeljama pozivaju SPC da ustoličenje Joanikija obavi u drugom gradu i verskom

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Vladimir Prvulović