Svet u ritmu lakih droga

Običan, još nespreman, elektronski nepismen čovek, a to je većina na zemaljskoj kugli, teško može da se snađe u intenzivnom ratu medijskih i „društvenih” mreža u današnjem svetu. Sve je poremećeno, svet se ponaša kao da je na stalnom ritmu lakih, ali i težih droga, a posledice po obične ljude su katastrofalne.

Velike, moćne zemlje u okršaju za palicom kojom će vladati današnjim svetom, ne biraju sredstva da obične ljude disciplinuju, ponize, učine žrtvama i  gubitnicima. Kojima nikakvo dobro neće doneti vladavina jednog ili drugog centra moći, sem da dalje trpe, podnose i plaćaju teret njihovih okršaja i sukoba. Ljudi će i dalje biti samo statističke jedinice za dokazivanje ove ili one moći, potrošnje ili  supremacije nad drugom stranom.

Rat nikada nije dobar, ni pozitivan. Uvek iza sebe ostavlja pustoš, masovne žrtve, razorene domove, uništene ljudske i porodične sudbine. Prekida obične živote i razara teško stečena dobra ili standard života. Čak i kad veliki igrači pronalaze razloge za neminovnost rata, kao sredstva u međunarodnim odnosima, rat treba što pre okončati, do rešenja doći pregovorima i prekinuti lanac nesreća i razaranja. Ali može li se rat prekinuti, ako iz „strateških”, sebičnih geopolitičkih razloga, umesto prekida, naoružavate jednu od strana da nastavi ili preokrene rezultate rata ili agresije? Dakle, bez direktnog sopstvenog učešća. Umesto uticaja na smirivanje i okončanje sukoba, pomažete svom „savezniku” novim, još razornijim oružjima da se rat nastavi i eventualno preokrene. Minirate sve pokušaje zaustavljanja sukoba pregovorima, gurate sukobljene strane da nastave sa razaranjima i ljudskim tragedijama. Dokle tako? Protivnička strana će takođe dopremiti nova, još moćnija oružja i nastaviti sa razaranjima, brojnijim žrtvama i ljudskim tragedijama.

Savremeni svet ogromnih ekonomskih moći i IT sistema se grubo pretvara u veliku šahovsku tablu na kojoj samo jedna strana, posle iscrpljujućih partija, može da pobedi i vlada. Još ako se to ostvari bez direktnog učešća i uloge u razaranjima i obnovi razorenih privreda, domova i ljudskih života, samo posredstvom svog najsavremenijeg oružja sa isprobavanjem na terenu, onda je to najsigurnije i u funkciji dominacije u svetskim razmerama.

Koliko takvih lokalnih ratova smo već preživeli, za koje su lideri dobijali ne osude, već čak i Nobelovu nagradu za mir!? Da li se to umnožava i ponavlja i do kada? Svi pokušaji za kreiranje međunarodnih instrumenata za zaštitu ljudskih i državnih prava i interesa su do sada propali. Posle teških dugogodišnjih pregovora za formiranje Međunarodnog krivičnog tribunala, sve je propalo u završnom činu potpisivanja teškog postignutog teksta. Zato što je jedna strana istakla da neće dozvoliti da se njenim državljanima, vojnicima i strašinama sudi u međunarodnom, već samo u njenim sudovima. Kad tako odluči jedan, svoj potpis povlače i drugi moćnici i od ove ideje, ako ne sprečavanja, onda bar kažnjavanja zločina i zločinaca, ne ostaje ništa. Šta nam dakle preostaje? Da se moćnici i dalje nadgornjavaju i sukobljavaju, sada  lokalnim ratovima, u kojima će učestvovati, sa njihovom podrškom, saveznici i ljuti suparnici. Saveznicima će pomoći savremenim oružjem, ali bez direktnog učešća, bez njihovih ljudskih gubitaka i razaranja. Kako onda zaustaviti rat? Pustiti da se suparnici sve žešće ubijaju i razaraju, a da im se, osim u oružju i oruđima, podrška pruža u nemilosrdnom IT nadmetanju i globalnom uticaju.

Ko će nadoknaditi štetu nanetu ratnim razaranjima? Ko će obnoviti kuće, privrednu strukturu, proizvodnju robe i poljoprivrednih proizvoda, putnu mrežu i teško stečene pozicije na svetskom tržištu? Šta je sa milionima izbeglica u druge, savezničke zemlje koje treba nahraniti, smestiti, zaposliti i obezbediti im makar elementarni nivo života u narednim decenijama? Ko može da uteši i smiri te nesrećne ljude koji su u ratu izgubili  svoje najbliže, domove i miran san, radna mesta i izglede za bolji život? Sudbine, teško stečene diplome i karijere u izgledu, budući srećniji i mirniji život, otišli su u nepovrat, u trenucima rata i razaranja, a da se cilj rata nikada nije sagledao.  Kako razumeti da se, umesto najavljenih mirovnih pregovora i zaustavljanja krvoprolića i razaranja, sada huškaju zaraćene strane da nastave rat i prošire ga. Sve se čini da se otpočeti pregovori miniraju.

Nastavljamo dakle život, ali sada kao žrtve manipulacija na planetarnom  nivou, u kojima se treba navijački opredeliti za pravu, čitaj pobedničku stranu.  Pravo na neutralan status i zalaganje za mirno rešenje postaju nedopustivi za moćnike današnjeg sveta.

Redovni profesor univerziteta