Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Kolumnisti

08.07.2018 u 09:00

Najbolji papa za Srbe

Zamislite da papa Franja drži misu na stadionu „Rajko Mitić”? Papa sa Zvezdinim šalom. On bi to sigurno želeo, ali „delije” sigurne ne misle tako. Pa čak i kad bi se papa pomolio i zatražio od svevišnjeg da Zvezda osvoji Kup šampiona. Dakle, naš državni vrh bi voleo da zbog državnih i nacionalnih interesa papa Franja poseti Srbiju. Jer Vatikan nije priznao Kosovo, a Vatikan je jako uticajan širom sveta. I ne samo u katoličkim zemljama. Sa tog aspekta gledano bilo bi korisno da papa dođe u Beograd. Problem je što je papa i verski poglavar, a ne samo šef države Vatikan, i što boravak u Beogradu, bez susreta sa srpskim patrijarhom Irinejem, ne bi imao smisla.

Tema nedelje

30.06.2018 u 22:00

Srbija je jača kada je vojska obavezna

Ako pitate bilo kojeg oficira ili podoficira Vojske Srbije ima li potrebe za vraćanjem redovnog služenja vojnog roka svi će vam reći da bi suspendovanje te obaveze trebalo što pre ukinuti i redovni vojni rok vratiti. Da nam stražu ne bi držali podoficiri od 46 godina života, da nam livade na aerodromu ne bi kosili poručnici, kancelarije usisavali kapetani, a vojne magacine čuvali vojnici po ugovoru... Srbija, zbog veličine svoje teritorije i broja stanovnika, jednostavno ne može sebi dozvoliti luksuz potpuno profesionalne vojske i ono što je na planu reformi vojske učinjeno od 2000. godine pa do 2012. bio je promašaj. I nisam jednom o tome pisao upravo na ovim stranicama od 2000. do 2012. godine.

Kolumnisti

01.07.2018 u 09:06

Samit na Baltiku

Pre 14 godina bio sam gost ruske Baltičke flote. Obilazio sam komandu u ratnoj luci Baltijsk, odmah pored Kalinjingrada. Provozali su me komandnom jahtom kanalom ratne luke, u kojoj su u tom trenutku bila dva razarača klase „sovremeni” – od kojih je razarač „Nastolčnij” moj stari poznanik iz ratne luke Sajmonstaun u Južnoafričkoj Republici kada sam 1997. prvi put bio na njemu – dve podmornice klase „kilo”, dve raketne fregate, nekoliko minolovaca i transportno-desantnih brodova. Bilo je 17 sati i vreme za popodnevne aktivnosti posada ratnih brodova. Posade razarača postrojile su se na krmi, dok su iz dve podmornice kompletne posade izašle na gat i postrojile se. „Zar posade podmornica nisu u vreme mira po podne u kasarnama”, zapitao sam mog pratioca, kapetana Jurija

Kolumnisti

24.06.2018 u 09:00

Rukavica u svemiru

Predsednik SAD Donald Tramp naredio je osnivanje novog vida američkih oružanih snaga, pored Kopnene vojske, Ratne mornarice, Ratnog vazduhoplovstva, Marinaca i Obalske straže, sada će Ameri imati i Svemirske snage kao vid oružanih snaga. Zapravo, to nije ništa novo, jer je još 5. avgusta 1996. godine američki general Eši, inače komandant NORAD-a, izjavio „da će Amerika napadati mete u svemiru, ali vršti napade na ciljeve na kopnu i na moru i iz svemira. U svemiru ćemo koristiti letelice koje se vraćaju u zemljinu atmosferu, sve ćemo to kombinovati sa protivraketnim balističkim sistemom. Mnogi ljudi ne žele da o tome razmišljaju, sigurno je da to i nije baš privlačno, ali je sasvim izvesno da će se u svemiru ratovati”. Neke činjenice još od ranije upozoravaju na pojavne oblike „ratova

Kolumnisti

17.06.2018 u 09:00

Srbi i Hrvati u Parizu

Dubravko Gvozdanović i Franjo Nađ viši su savetnici hrvatske fabrike pištolja, pušaka i bacača granata „HS produkt” iz Karlovca, Hrvatska. Posle prvih rečenica u razgovoru sa njima, na štandu njihove fabrike na sajmu oružja i vojne opreme „Evrosatori 2018” u Parizu, odmah sam video da su zaista vrsni stručnjaci u oblasti streljačkog naoružanja. I da to o čemu govore vole toliko strastveno, da i hrvatski Sabor mora da ih konsultuje prilikom usvajanja svakog zakona o nošenju, ili samo posedovanju oružja. Elem, fabrika „HS produkt” iz Karlovca, koja postoji od 1991. godine kao privatna kompanija, ostvarila je do sada zaista fantastične rezultate. Prodali su samo na inostranom tržištu više od pet miliona pištolja raznih tipova, od čega su u SAD prodavali godišnje oko 500.000 pištolja u desetak verzija.

Društvo

14.06.2018 u 22:00

Srpsko oružje u Parizu

Od našeg specijalnog izveštača Pariz – Srbija ima čime da se ponosi u Parizu. Na najvećoj ovogodišnjoj svetskoj izložbi naoružanja kopnene vojske „Eurosatori 2018”, koja se već tradicionalno održava od 11. do 15. juna u predgrađu Pariza, vojna industrija Srbije prikazala je skoro sve ono što će našoj državi do kraja ove godine doneti oko 900 miliona dolara prihoda, što će bitno uticati na to da naš vojni budžet bude oko milijardu evra, kako je nedavno i nagovestio predsednik Aleksandar Vučić. Kompanija „Jugoimport – SDPR”, kao integrator naše vojne industrije, ima, uz domaćine Francuze i ostalih 1.755 izlagača iz celog sveta, i najveći pojedinačni štand na izložbi. Na prostoru od oko 1.000 kvadratnih metara dominiraju raketni sistem „šumadija”, samohodna haubica „nora B-52” od 155

Tema nedelje

09.06.2018 u 22:00

Invazija mirovnih snaga

Jutro 3. juna 1999. u 6.30 donelo je iznenađenje, telefonisti odeljenja za vanredne situacije Bele kuće počeli su da traže članove Klintonovog tima za nacionalnu bezbednost kako bi im preneli da vlada u Beogradu popušta. Naime, Slobodan Milošević je Martiju Ahtisariju i Viktoru Černomirdinu rekao da će prihvatiti mirovni sporazum, koji su mu njih dvojica predložili. Vašington je verovao da je reč o nekoj smicalici i tog popodneva Klinton je seo sa članovima Združenog generalštaba da razgovara o slanju kopnenih snaga na Kosovo. Vrhovni komandant NATO-a, general Vesli Klark, skeptično je reagovao na poruku iz Beograda i insistirao je na nastavku izgradnje puteva iz Albanije ka Kosovu. Još u junu 1998. godine NATO oficiri iz Centra za planiranje bili su upućeni na jugoslovensko-albansku i

Kolumnisti

10.06.2018 u 09:00

Imperijalisti u Prištini

Francuski filozof Remon Aron rekao je još krajem šezdesetih godina prošlog veka: „ Nacionalnosti ostaju, režimi odlaze”. Samo što je krajem osamdesetih godina prošlog veka „perestrojka” u SSSR-u iznedrila prvobitni liberalizam – već je između Baltika i Kavkaza, između Lavova i Vladivostoka započet takav proces radikalne dezintegracije da je čak i Zbignjev Bžežinski to nazvao „libanizacijom” multinacionalnog Sovjetskog Saveza. Kraj SSSR-a bio je i početak međunacionalnih sukoba na teritoriji nekadašnjeg Sovjetskog Saveza. I nekadašnji savezni sekretar za narodnu odbranu SFRJ general Veljko Kadijević rekao mi je u intervjuu, u decembru 1990. godine „da JNA neće dozvoliti libanizaciju Jugoslavije”. A to se upravo i dogodilo. Tri multietničke države u Evropi su se raspale:

Kolumnisti

03.06.2018 u 09:05

Izgubljena nacija

Žao mi je Makedonaca, sve ide ka njihovom samoponiženju. Hoće li pristati da pod pritiskom Grka, u ime ulaska u EU i u NATO, promene ime države, izgube svoj nacionalni identitet i svoju istoriju? Jer, moraće da menjaju i Ustav, koji, u kontekstu Tiranske platforme, praktično skoro da više i nema građanski karakter. Naime, do Ustava iz 2001. godine nije bilo dozvoljeno etničko definisanje političkih partija. Zbog toga Demokratska partija Albanaca (DPA), koja se već po svom imenu definiše kao partija Albanaca, do tada nije bila ni registrovana, a bila je u vladi. Konkretne odredbe Ustava iz 2001. godine, koje se odnose na novo regulisanje međunacionalnih odnosa,

Kolumnisti

27.05.2018 u 10:03

Eksplozivna tajna Irana

Još je iranski šah Reza Pahlavi 1974. godine rekao: „Ako se male države budu naoružavale nuklearnim sredstvima i Iran će imati atomsku bombu pre nego što to iko može i da zamisli.” Šah je otišao, a u maju 1979, samo tri meseca nakon što je Homeini preuzeo vlast, najpoznatiji iranski stručnjak za atomsku energiju, Fereidun Fešaraki, uhapšen je i izveden pred najbližeg Homeinijevog savetnika, ajatolaha Muhameda Beheštija. Umesto streljanja, iranskom naučniku ponuđeno je da radi na supertajnom projektu nove vlade u Teheranu, programu iranske atomske bombe. „Vaša je sveta dužnost da napravite ovu bombu za islamsku republiku”, rečeno je Fešarakiju. „Naša civilizacija nalazi se u opasnosti i mi moramo tako da postupimo”, dodao je ajatolah Behešti. Fešaraki je bio iznenađen i primetio je da

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Miroslav Lazanski