Autor: Đorđe Vukadinović

Pisao sam o tome pre nekoliko meseci u tekstu „Srce u junaka” i izrekao tezu da kada se dođe do određenog nivoa tehničke i taktičke umešnosti, a u vrhunskom sportu se to naprosto podrazumeva, sve ostalo je stvar srca i voljnog elementa. Tačnije, sve se vrti oko sportske sreće i sportskog morala. „Spremiti se najbolje što možeš, boriti se do kraja, ne precenjivati sebe niti potcenjivati protivnika,...

Od kada sam se delimično i sam upustio u te vode, retko komentarišem istraživanja javnog mnjenja. Pogotovo ona objavljena u manjim ili većim izvodima po novinama, gde nikada ne znate da li je neka sumnjiva nelogičnost posledica istraživačke greške, medijskog spinovanja, ili samo lošeg novinarskog prepričavanja. Ipak, ovih dana saopšteni i masovno promovisani rezultati decembarskog istraživanja...

Priča se kako je svojevremeno, još tamo pred „prve demokratske izbore“, jedan visoki funkcioner ondašnje Demokratske stranke sa izvesnošću predviđao ubedljivu pobedu žuto-plavih, a na pitanje kako može biti tako siguran govorio je da to „oseća u stomaku“. Osećaj ga je, doduše, malo izneverio, s obzirom na to da je DS tada osvojio sedam od 250 mogućih mandata. Stvari su kasnije nešto unapređene,...

Iako razumem neke političke i psihološke razloge za to, ipak, mislim da ima nečeg duboko mazohističkog i ponižavajućeg u opštem srpskom medijskom oduševljenju nemačkom kancelarkom Angelom Merkel („Danke Dojčland”, „hvala Angela”) čije nam se lice, slično kao i u vreme avgustovske posete Beogradu, i protekle nedelje osmehivalo sa naslovnih strana doslovno svih dnevnih novina i sva tri glavna...

„Niko na ovom svetu, ni Bog ni predsednik ne mogu od ovih ljudi da traže da se sklone sa barikada”, izjavio je letos (29. jula) Borislav Stefanović. Pa se sada nešto pitam – šta se to u međuvremenu dogodilo i koja je to viša sila umešala svoje prste da ostvari ono što letos ni Bog ni predsednik ne mogoše?! Ali ovo nije tekst o barikadama i Stefanoviću, niti o ovom poslednjem briselskom...

Euforija je prošla. Agencije su samo šturo izvestile da je Saif Al Islam, sin i naslednik pukovnika Gadafija, uhvaćen na jugu Libije, u blizini granice sa Nigerom. Što je, naravno, još uvek daleko bolje nego da je, poput oca, linčovan i ubijen kao pas. (Uzgred, da je na takav način i naočigled čitavog sveta mučen i ubijen pas, siguran sam da bi protest i gnev udruženja za zaštitu životinjskih...

Bauk referenduma kruži Evropom. A alergija evroelite na svaki oblik neposrednog izjašnjavanja građana prerasta već u fobiju i poprima razmere prave antidemokratske histerije. Možemo samo nagađati zašto je Jorgos Papandreu uopšte ušao u priču sa referendumom. Možda je hteo da učvrsti uzdrmani unutrašnji legitimitet. Možda da ojača svoju poziciju prema Briselu i domaćoj opoziciji ili možda samo da...

Možda nije uvek zdravo, naročito za srce i živce, ali dobro je razgovarati sa neistomišljenicima. Izbrusite malo argumente, čujete nešto što vam ranije nije padalo na pamet, a ponekad i nešto za šta niste mogli verovati da bilo kome na pamet i može pasti. Najčešće to liči na ćorav posao, pogotovo ako se nadate da možete argumentima nekoga u nešto ubediti ili razuveriti, ali u poslednje vreme kao...

Mogao bih sada jalovo seiriti nad činjenicom da je podrška ulasku Srbije u EU danas manja nego ikad. Dobro. Bio sam u pravu. Bili su i neki drugi. Ali šta s tim? Ne radi se tu samo o poznatoj sudbini pevca koji prerano zakukuriče, nego još više o osećaju da šta god čovek govorio i pisao karavani prolaze, neki scenario se odvija i neki plan realizuje. Ako za to postoji podrška naroda, utoliko...

Da ne bude nesporazuma: ovo zapravo nije nikakva „sportska kolumna”. Pa zašto onda ovo pišem? Zato što mi se ono što se poslednjih nekoliko nedelja događalo na evropskim prvenstvima u košarci i odbojci čini kao zgodna prilika da bolje i jasnije izrazim ono što mislim i za šta se – odnosno protiv čega se – već godinama sa više ili manje uspeha borim. Sport je tu, naravno, samo plastičan primer i...