Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.37	101.98	101.67
127.16	127.93	127.54

Kolumnisti

28.12.2016 u 08:15

Ko su pravi, a ko takozvani

Kraj godine se bliži, a Srbija nastavlja svoje geopolitičko i društveno glavinjanje, koje se, kao u nekoj „kameri obskuri”, u izjavama predstavnika vlasti i u naslovima režimskih medija preokreće u optimističku mantru poput one „svakoga dana, u svakom pogledu, sve više napredujemo”. Samo nabrajanje tih, navodnih, uspeha odnelo bi prostora za tri kolumne. A njihovo raskrinkavanje i osvetljavanje iz drugačijeg ugla, još duplo toliko. Samo jedan primer. Premijer i ministar unutrašnjih poslova neprekidno najavljuju „odlučnu borbu protiv kriminala” i diče se brojkama i statistikama koje tu odlučnu borbu, navodno, dokazuju. A proteklih meseci kriminalni obračuni, rat narko-klanova i mafijaška ubistva masovniji su nego ikad ranije. „Ti si jedini koji još piše o Kosovu”, više začuđeno nego

Kolumnisti

30.11.2016 u 08:15

Trčanje pred Trampa

Dođe trenutak kada se događaji toliko ubrzaju, a teme nakupe, da prosto ne znate na šta pre da obratite pažnju i od čega biste započeli. A od poslednjeg teksta, pored ostalog, dogodili su se američki predsednički izbori, eskalirala je pa utihnula drama sa navodim „pokušajem atentata“ na premijera Vučića u Jajincima, sklopljen je sraman sporazum o telekomunikacijama sa Prištinom, a Skupština Srbije, posle serije incidenata, dovedena je na sam rub funkcionisanja. Niko ne može poreći činjenicu da se aktuelna vlast (istina, daleko od toga da je u tome bila usamljena) kladila na pobedu Hilari Klinton na izborima u SAD. A kao što i inače voli da preteruje u svemu i svačemu, premijer Vučić je, po običaju, u tome otišao i nekoliko koraka dalje („zato što sam pametan“, kako reče u jednom

Kolumnisti

02.11.2016 u 08:15

Atentati, čobani i vuci

Svi znamo za priču o babi – u nekim verzijama, čobančetu – i vuku (koji se, posle mnoštva lažnih uzbuna, na kraju zaista pojavio, ali u to više niko nije verovao). Sigurno nisam jedini kome je ovih dana na pamet padala ta višestruko poučna pripoved. Jedino nije jasno da li je ovo što se u poslednje vreme dešava po zemlji Srbiji ta konačna „pojava vuka” ili je pak samo još jedno zaigravanje neodgovornih i lakomislenih čobana? U jednom se moram složiti sa zabrinutim prorežimskim komentatorima – ovo je zaista ozbiljna stvar. Ali baš zato, ako je tako ozbiljna, ne bi smela biti tretirana onako kako su je ovih dana tretirali Vučićevi ministri, mediji i analitičari. Za početak, hajde da krenemo od najjednostavnijeg, što je na kraju ostalo u magli nakon mnoštva prosutih reči i slova. Da li je

Kolumnisti

05.10.2016 u 09:05

Savamala i Briselski sporazum

Neke promašaje vreme izbriše, a neke druge greške u početku deluju sitno i nebitno, ali im se dalekosežne, stvarne i simboličke posledice pokažu tek kasnije i postaju sve veće i veće. Iz ove druge grupe je, na primer, slučaj „Savamala” – koji vlast na svaki način pokušava da minimalizuje i bagateliše, računajući na protok vremena i propagandnu mašineriju koja joj pri tome stoji na raspolaganju („čitava dreka oko tri šupe”, „međunarodna zavera”, „opozicija zloupotrebljava” itd). Nevolja je u tome što postoje svedoci, stenogrami i snimci koji jasno ukazuju na upletenost i odgovornost vlasti, njenih službi i organa u taj protivpravni čin. Što je, uostalom, potvrdio i sam premijer – javno prozvavši „idiote” iz vrha gradske vlasti. Oko „fantoma iz Savamale” se u međuvremenu isplela

Kolumnisti

07.09.2016 u 08:15

Istrajavanje na nepogrešivosti

Ako je iko još mogao imati trunku sumnje u prirodu političkog sistema – ako se tu o sistemu uopšte može govoriti – koji je na delu u Srbiji, nakon poslednje sednice skupštine posvećene izboru nove vlade, teško da može još biti u bilo kakvoj dilemi. Takva doza kolektivnog poltronstva i neprimerene dominacije izvršne vlasti (oličene u ličnosti mandatara) nad najvišim zakonodavnim telom, neukusna je i u krajnjoj liniji štetna čak i za samu vlast – a o ugledu institucije narodne skupštine da i ne govorimo. Ako je pak neko prespavao ili zbog odmora preskočio ta tri dana skupštinske seanse, onda mu je bilo dovoljno i poslednjih nekoliko premijerovih konferencija za medije da se otkloni svaka sumnja u pogledu pomenute političke dijagnoze. Nevolja je, međutim, što je iz različitih razloga

Kolumnisti

10.08.2016 u 08:15

Nova vlada, stara priča

Došao je i taj dan. U suštini, nevoljno i sa slabo odglumljenim ushićenjem, „tehnički” premijer, mandatar Aleksandar Vučić, konačno se pojavio u skupštini i predao predsednici dugoočekivani spisak ministara svoje „nove” vlade. Po svim objektivnim parametrima, ovde se ne radi o novoj vladi, već o jednoj običnoj rekonstrukciji srednjeg obima. Upravo onoj o kojoj je premijer govorio i koju je najavljivao tokom čitave 2015. godine, to jest sve dok – usled preteranog i, kako se ispostavilo, neosnovanog straha za ishod lokalnih i pokrajinskih izbora – nije rešio da ide na još jedne vanredne parlamentarne izbore. Čak i za srpske političke prilike, u kojima više ništa nije čudno ni skandalozno, deluje gotovo neverovatno da se zemlja pola godine drži u poluvanrednom stanju samo zato da bi,

Kolumnisti

27.07.2016 u 08:15

Pritisak ili prenemaganje

„Tražimo nestalu vladu. Molimo poštenog nalazača, sposobne ljude talentovane za pronalaženje izgubljenog ili bilo koju osobu dobre volje da pomognu da se pronađe naša vlada.” (Voja Žanetić) Izgleda da su političke i društvene prilike u Srbiji takve da ih humoristi, karikaturisti i satiričari daleko bolje oslikavaju od pokušaja tzv. ozbiljnih analiza. Svi se još sećamo drame sa kojom su predstavnici vlasti dočekali prekid konstitutivne sednice novog saziva republičke skupštine 3. juna. Potezale se se teške reči na račun predsedavajućeg Dragoljuba Mićunovića, pominjan je i neizbežni „državni udar” – a sve samo zato što je posle deset sati rada, u petak uveče, prekinuo sednicu i zakazao nastavak za ponedeljak ujutro. Slušajući tadašnje komentare predstavnika skupštinske većine i provladinih

Kolumnisti

13.07.2016 u 08:15

Šta je alternativa?

„Dobro, lepo je sve to što kažeš, ali hajde da čujemo šta je alternativa. Lako je samo kritikovati. Šta ti, moj brajko, nudiš i šta predlažeš da se radi?“ U donekle različitim formulacijama, ovo je lajtmotiv koji se provlači kroz deo kritičkih komentara na tekstove koje godinama objavljujem na ovom mestu. U poslednje vreme, ovom standardnom prigovoru pridružio se još jedan, koji spočitava zlonamernost, to jest, da je stalna meta aktuelna vlast (čitaj, Vučić – jer u Srbiji nikakve druge vlasti ni institucije nema), i da mi „ništa nije dobro“ što sa te, „režimske“ strane dolazi. Razume se, deo te kritike se može ignorisati kao zlonameran. (Uostalom, poznato je da je u Srbiji uvek mnogo bolje i lukrativnije „hrabro“ kritikovati onu bivšu vlast.) Može se, takođe, reći da nije obaveza

Kolumnisti

29.06.2016 u 08:05

„Bregzit” i mi

Malo ko može reći da nije bio iskreno iznenađen ishodom britanskog referenduma o izlasku iz EU. A pogotovo malo ko sa pouzdanjem može tvrditi da zna šta će se u narednom periodu dešavati. Jedino se sa sigurnošću može reći da je u pitanju prvorazredan (tektonski) politički događaj koji značajno menja geopolitičku kartu ovog dela sveta. U svakom slučaju, od pada Berlinskog zida, raspada SSSR i bombardovanja SR Jugoslavije u Evropi nije bilo potencijalno dalekosežnijeg događaja. Možemo se mi sada – kao što se masovno i radi – ostrviti na „ksenofobnu, sredovečnu englesku provinciju” koja je dominantno stala iza „bregzita”. Činjenica je da Faraž i drugovi jesu dosta demagogisali i igrali na kartu egzistencijalne nesigurnosti i straha širokih slojeva britanskog stanovništva. Ali Faraž nije ni

Kolumnisti

15.06.2016 u 08:15

Nikson i Vučić – granice analogije

Kada sam pre dve nedelje Savamalu uporedio s aferom „Votergejt”, nisam slutio da će razvoj događaja u narednim danima ići po gotovo identičnom obrascu. Naime, i Niksonova administracija je u prvi mah stvar ignorisala i pokušavala da zataška. A onda je, kada se afera rasplamsala, pokušala da je amortizuje naglašavanjem da „predsednik sa tim nema ništa” i da upravo on „insistira da se stvar raščisti do kraja”. Kada ni to nije pomoglo, ostavke su, zbog „objektivne odgovornosti” (premda su „delali u najboljoj nameri”), podnela dvojica najbližih Niksonovih saradnika. No, kao što je poznato, ni to nije okončalo aferu sve dok lanac odgovornosti nije stigao do samog vrha. Čisto sumnjam da će i ovde lanac odgovornosti stići baš do „vrha”, ali je, u svakom slučaju, potpuno u pravu Saša Janković kada

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Đorđe Vukadinović