Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kolumnisti

08.03.2021 u 18:00

Mnogo buke ni oko čega

Da li je članstvo Srbije u Evropskoj uniji izgledno: verovatno ne na duži rok. Da li se Evropljani preterano uzbuđuju dok gledaju na našu urušenu demokratiju: kako ko. A da li su kritike koje se iz Evrope upućuju zasnovane: zavisi koga pitate. Ako onaj čijem članstvu težite podseća da postoje pravila kluba i poručuje šta treba da ispravite – a vi to odbijate – onda je umesno pitati da li vlast zaista želi Srbiju na Zapadu ili samo fingira računajući na novac a ne i na suštinske reforme bez kojih nema ulaska u EU? Ako se pak pogleda šta sve briselske birokrate istim tim vlastima tolerišu, onda sledi novo pitanje: da li oni zaista žele što brže priključenje Srbije uniji ili sebi grade alibi da takvu zemlju ne prime u članstvo a Srbiji neka ide kako ide. Stanje u zemlji stvara

Svet

03.03.2021 u 19:09

Pomilovanje za saudijskog siledžiju

Predsednik Džo Bajden rešen je da Americi vrati lidersko mesto slobodnog sveta, ali na putu mu se isprečio čovek koji je dve i po godine mrtav – Džamal Hašogi. Prihvatajući da objavi izveštaj CIA koji zaključuje da je ubistvo saudijskog novinara koji je živeo u egzilu u SAD lično odobrio saudijski prestolonaslednik princ Muhamed bin Salman, Bajden se zaustavio na pola puta. Ako je predsednik odlučio da od sada komunicira samo s kraljem Salmanom i ako je američka administracija zabranila vize za 76 saudijskih građana dovedenih u vezu s ubistvom prinčevog kritičara, zašto je princ prošao bez sankcija? Odsustvo kontakta preblaga je kazna za surovog princa koga je Bajden novembra 2019, godinu dana posle ubistva u Istanbulu, opominjao: Hašogi je ubijen i raskomadan... po naređenju

Kolumnisti

01.03.2021 u 18:00

Vučić između 2021. i 1389.

Kada je svetom liturgijom prizvan Sveti duh koji će između tri koverte odabrati da novi patrijarh Srpske pravoslavne crkve bude mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, neki su se zaverenički pitali da li je ruku arhimandrita vodio Sveti duh ili Aleksandar Vučić? Otkud to prebrzo i olako proglašavanje Porfirija za „patrijarha vlasti”? Biće da je Njegova svetost po ukusu režima koji je snažno lobirao protiv liberalnih vladika zbog njihovih kritika aktuelne politike. Imajući u vidu Porfirijevu naklonost prema vlastima, Vučić nesumnjivo dobija partnera sa kojim će lakše sarađivati, ali to ne znači da će sa novim patrijarhom sve ići kako predsednik zamišlja. Neće čoveku monologa biti laka komunikacija sa čovekom dijaloga, koji pritom pripada svetu koji Vučić izbegava:

Svet

22.02.2021 u 21:00

Korona ruši zid Tore

Bez obzira na najbržu vakcinaciju na svetu i izlazak iz trećeg „zaključavanja”, u Izraelu je pandemija daleko od pobeđene – u velikoj meri zbog zida koji je podigla zajednici ultraortodoksnih Jevreja, Hareda. Iako ljudi koji svoje živote posvećuju učenju pet Mojsijevih knjiga, Tore, umiru proporcionalno više od drugih Izraelaca, veliki broj njih odbija da sledi mere zaštite koje propisuje država. Haredi se najstriktnije pridržavaju jevrejskog zakona, halahe, i tradicije. Ne priznaju autoritet države, žive u izolovanim zajednicama, životom koji se protivi savremenosti. Zato i odbijaju mere borbe protiv kovida 19. Kvartovi i naselja Hareda postali su najveća žarišta pandemije: u njima je čak 40 procenata svih u zemlji koji nose virus korona – iako čine tek 12 odsto stanovništva u

Kolumnisti

22.02.2021 u 18:00

Albin Kurti u dve ravni

Prevremeni izbori na Kosovu održani su posle godina nazadovanja i političke nestabilnosti, usred krize pandemije, ozbiljnih ekonomskih teškoća, zastoja u dijalogu sa Beogradom i u ambijentu duboke razočaranosti građana dosadašnjim vlastima. Ubedljiva pobeda lidera Samoopredeljenja Aljbina Kurtija zaslužuje analizu u dve ravni. Prva je isključivo kosovska i predstavlja primer kako se birači opredeljuju kada dobiju mogućnost da se izjasne o problemima koji ih muče u svakodnevnom životu a ne na nametnute teme. Druga se tiče perspektiva dijaloga Beograda i Prištine koje prete da budu zamračene dolaskom na vlast tvrdog nacionaliste. Albanski birači, posebno mladi, kaznili su sve neprincipijelne koalicije i njihove politike, generaciju ratnih komandanata obeleženu kriminalom, korupcijom,

Svet

18.02.2021 u 19:14

Diplomatski čvor oko Sirije

Pošto su imale punih deset godina da se pozicioniraju u građanskom ratu, velike i regionalne sile nastavljaju da se sukobljavaju na dva diplomatska koloseka odlažući perspektivu političkog rešenja u Siriji. Savet bezbednosti UN nedavno nije uspeo da se složi o zajedničkoj deklaraciji o Siriji zbog oprečnih stavova Zapada i Rusije, a višegodišnja serija mirovnih pregovora je do sada bila neuspešna. Rusija, kao najveći saveznik sirijskog predsednika Bašara el Asada, je zajedno s Turskom i Iranom sponzor tzv. procesa Astane, nazvanog po glavnom gradu Kazahstana, dok je Amerika akter više rundi pregovora pod okriljem UN, održanih u Ženevi. Zapad i sirijska opozicija procenjuju da je cilj Moskve da na sastancima u Astani i jučerašnjem u Sočiju preusmeri politički proces zasnovan na

Kolumnisti

15.02.2021 u 18:00

Korona menja svetski poredak

Frontalni kovid-udar na javno zdravlje, globalnu politiku, ekonomiju i socijalni život još traje, a dok se premeravaju dimenzije potresa postaje jasno da je korona katalizator stvaranja novog bipolarnog sveta: Amerike i Kine. Korona je razotkrila koliko su zapostavljene ideje socijalne pravde. Zadala je udarac multilateralizmu. Bila je saveznik antiglobalista i pobornika nacion-država. Razbila je san o integracijama bez granica. Omogućila je da autoritarni režimi postanu ne samo brojniji, već i represivniji. Iako je postajalo sve jasnije da globalni izazov zahteva globalni odgovor, virus je nastavio da potkopava svetski ekonomski poredak pokazujući da nije opremljen da se adekvatno izbori sa izazovima megazaraza ili klimatskih promena. Države su se ponašale kao da je virus

Svet

07.02.2021 u 21:00

Bliskoistočna bliskost

Egipat i Izrael bili su prvi protagonisti rušenja arapsko-jevrejskih barijera, ali od 1978. nikada nisu odmakli dalje od hladnog mira. Kako su Ujedinjeni Arapski Emirati i Izrael za samo pet meseci od uspostavljanja diplomatskih odnosa stigli do tačke neobično prisne srdačnosti? Otkako je u septembru, uz posredovanje Amerike, potpisan Avramov sporazum o normalizaciji odnosa, Izrael i Emirati kao da su otvorili trku ko će više doprineti saradnji i snaženju nove antante. Više od 50.000 Izraelaca putovalo je za Emirate, a izraelski predsednik Ruven Rivlin pozvao je prestolonaslednika Abu Dabija šeika Muhameda bin Zajed al Nahjana da poseti Izrael. Saradnja koja je poslednjih godina bila diskretna, najednom je eksplodirala. Šefovi diplomatija dve zemlje zajedno su u Berlinu obišli

Kolumnisti

08.02.2021 u 18:00

Kosovo kao srpski Jerusalim

Srpska diplomatija moguće dobija priliku da se, bez veće sopstvene zasluge, izvuče iz nezahvalne situacije u koju je dospela – isključivo sopstvenom zaslugom. Reč je o saglasnosti da se do 1. jula ambasada Srbije iz Tel Aviva preseli za Jerusalim, što je bio deo Vašingtonskog sporazuma o normalizaciji ekonomskih odnosa Beograda i Prištine, koji je mnoge neprijatno iznenadio. Trijumvirat potpisnika – tadašnji američki predsednik Donald Tramp, Aleksandar Vučić i tadašnji premijer Kosova Avdulah Hoti – nije krio zadovoljstvo dogovorom koji je šef Bele kuće nazivao „istorijskim” pomišljajući čak da će deliti Nobelovu nagradu za mir. Kakve veze, pitao sam se tada, imaju najava izraelskog priznavanja nezavisnosti Kosova, otvaranje ambasade Kosova u Jerusalimu ili preseljenje srpske

Svet

31.01.2021 u 20:00

Bajden za pregovore sa Iranom, Izrael vraća vojnu opciju

Izrael rizikuje da već u prvim danima zbog Irana uđe u klinč sa novom američkom administracijom. Dok Džo Bajden planira obnovu diplomatske aktivnosti kako bi se SAD vratile u nuklearni sporazum koji je njegov prethodnik jednostrano raskinuo, izraelska vlast ne samo da otvoreno strahuje od novih pregovora, već aktuelizuje opciju vojnog udara na iranska nuklearna postrojenja uverena da Teheran nije odustao od ambicije da proizvede atomsku bombu. Načelnik Generalštaba izraelske armije, general Aviv Kočavi, procenjuje da je greška što se SAD vraćaju bečkom sporazumu i da vojna akcija „mora da bude na stolu”. „Ukoliko se nuklearni sporazum iz 2015. materijalizuje, Iran dobija bombu.” „Dao sam instrukcije Izraelskim odbrambenim snagama da, sem postojećih, urade više operativnih planova

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Boško Jakšić