Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kolumnisti

21.12.2020 u 18:00

Hapsite Đilasa, ako smete

Aleksandar Vučić nedavno je gotovo izvinjavajućim tonom priznao da je pogrešio: nije ukrao 700 miliona evra, već 619. „Imamo dokaze”. Za razliku od predsednika, ne posedujem nikakve dokaze o krađi Dragana Đilasa, ali pošto mogu da pretpostavim da on do njih, dokaza, svakako može da dođe, onda se nameću pitanja: Zašto se ništa ne preduzima? Zašto republička tužiteljka ne postupa? Zašto predsednik i vlast šire optužbe koje nisu dokazane? O tome da li je neko „lopov” odlučuje sud, a ne političari. Vučić je ko zna koliko puta tvrdio da je upoznat sa finansijskim poslovanjem četiri Đilasove kompanije koje su, tvrdi, u devet godina do 2019. ostvarile poslovni prihod od inkriminisanih 619 miliona evra – što je impozantna suma za jednog „prodavca magle”, kako predsednika Stranke

Svet

17.12.2020 u 20:44

Ustajali miris „Revolucije jasmina”

Negde oko šest meseci posle njegove smrti, obišao sam grob Muhameda Buazizija, mladića čije je samospaljivanje oborilo despotsku vlast u Tunisu i pokrenulo lanac događaja poznat kao Arapsko proleće, najmasovniju mobilizaciju ljudi u novijoj istoriji Bliskog istoka i Severne Afrike. Sve je počelo 17, decembra 2010. kada se ulični prodavac voća i povrća u učmalom mestašcu Sidi Buzaid, 300 kilometara južno od prestonice Tunisa, sukobio sa komunalnom službenicom koja mu je oduzela kolica jer nije hteo da plati reket. Posvađali su se, ko zna šta joj je 26-godišnjak rekao, a onda je pred svima dobio šamar od žene – što je u duboko tradicionalnom mestu užasno ponižavajuće. Pošto niko nije hteo da sasluša njegove žalbe, otišao je pred kapiju provincijskih vlasti, polio se benzinom i zapalio.

Kolumnisti

14.12.2020 u 18:00

Šapirografisani monolozi

Vanredno unapređeni u čin rodoljubaca, podučavani da deklamuju sadržaje koji ne potiču iz njihovih zarobljenih glava, mladi naprednjaci u skupštinskim klupama toliko su se zaneli u obračunu sa svakim ko drukčije misli da su na kraju dobili ukor vrhovnog starešine, istina blag. Pravo na kritiku je univerzalno. Pripada koliko vlasnicima pijačnih tezgi, poštarima i bolničkim sestrama, toliko i akademicima, profesorima i glumcima. Novinari su nekako van tih kategorija: oni su po definiciji obavezni da kritikuju zarad istine i popravljanja društva. Što na neki način važi i za narodne poslanike koji svojim zamerkama treba da doprinesu kvalitetu zakona koji se usvajaju. Mogu li to mladoturci SNS-a, junoše koje su u parlamentu da bi valjda učile zanat i da bi nacionalnoj politici udahnuli

Svet

08.12.2020 u 08:06

Izrael i Saudijci pritiskaju Bajdena

Dvojica autoritarnih lidera kalkulantski spojena neprijateljstvom prema Iranu, brzo su prepoznala opasnost da se nova američka administracija vrati diplomatiji u odnosima sa Teheranom. Izraelski premijer Benjamin Netanijahu i saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman su tokom istorijskog susreta u Kraljevini skovali zajedničku poruku Džou Bajdenu upozoravajući ga da su njegovi planovi obnove pregovora sa Iranom opasni. Kao „opomena” Bajdenu treba da posluži i ubistvo Mohsena Fahrizadeha, eksperta koji je rukovodio nuklearnim programom za koji Izrael i Saudijci tvrde da ima za cilj da napravi atomsku bombu. Iran uporno demantuje takve ambicije a posle serije likvidacija svojih naučnika i ovoga puta ponavlja da iza atentata stoji izraelska tajna služba Mosad. Ubistvo se u Teheranu

Svet

07.12.2020 u 21:07

Zalivsko pomirenje na dohvat ruke

Zamah diplomatije u poslednjim danima administracije Donalda Trampa mogao bi da donese rešenje višegodišnjeg rascepa unutar šestočlanog Saveta za saradnju zemalja Zaliva: arapskog bojkota Katara. Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Bahrein su, uz podršku Egipta, juna 2017. optužili Katar da podrškom međunarodnom terorizmu i vezama sa Iranom „sabotira bratske odnose”. Od tada je na snazi diplomatski, trgovinski i saobraćajni bojkot malog zalivskog emirata. Katar nikada nije prihvatio optužbe insistirajući na autonomnosti svoje spoljne politike i pravu da odbije „diktate šta da radi”. Kada je spor izbio, Kataru je bilo postavljeno 13 ultimativnih uslova koje je Doha označila kao gubitak suvereniteta: od zatvaranja TV stanice Al Džazira i proterivanja vojnika iz turske

Kolumnisti

07.12.2020 u 18:00

Frankofonska Srbija u Arapskoj ligi

Entuzijazam za članstvo Srbije u Evropskoj uniji godinama je u skromnom padu, ali to ne sprečava zvaničnike da ponavljaju da je Srbiji mesto u zajednici romanskih, germanskih i slovenskih naroda katoličke, protestantske ili pravoslavne religije, plus mnoštva etničkih i verskih manjina. Postoje i entuzijaste koje bi najradije da Srbija postane 51. savezna država SAD, ili barem u Komonveltu sa Amerikom kao što je Portoriko. Mihajlo Pupin i Nikola Tesla su ključni argumenti istorijske bliskosti, da se ne govori o savezništvima tokom dva svetska rata. Privlačnost ideje Srbije kao ruske gubernije takođe se uvećava, što zahvaljujući državnoj politici, što neobaveštenosti građana. Srbija se iz gore navedenih EU razloga ipak ograničila samo na sporazum o saradnji, a ne i na punopravno

Svet

03.12.2020 u 20:14

Istrošena solidarnost prema Palestincima

Ujedinjene nacije proglasile su 29. novembar za Međunarodni dan solidarnosti sa palestinskim narodom, ali san o nezavisnoj državi udaljen je kao što je bio pre više od četiri decenije, kad je dan ustanovljen. Malo šta se promenilo od „nakbe”, katastrofe, koja se Palestincima dogodila 1948, u vreme stvaranja Države Izrael i prvog velikog ratnog poraza Arapa. Nerešeno palestinsko pitanje je mrlja međunarodne zajednice, optužnica pasivnosti arapske braće i moralni teg koji pritiska progresivni deo jevrejske zajednice. Kada su UN u svoj kalendar uvele Dan međunarodne solidarnosti, Izrael je držao manje od tri odsto Zapadne obale koja je okupirana u ratu 1967. Danas kontroliše 43 procenta zemlje, na kojoj je tokom decenija kolonizacije podignuto 128 naselja, u kojima živi 500.000

Kolumnisti

30.11.2020 u 18:00

Kovid u crkvi, kovid iz crkve

Korona, ta milozvučna reč koja na latinskom označava krunu, pokorila je svet 2020. i po svemu sudeći biće dominantna tema i u vremenu koje dolazi. Virus je globalnoj privredi naneo bilione dolara štete, milijarde đaka odvojio od škola, stotine miliona ostavio bez posla, ljude gurnuo u samoizolaciju, stavio im maske na lice i nametnuo da se prema najboljim prijateljima odnose kao prema najgorim neprijateljima. Negde u ovo vreme 2019. u kineskom gradu Vuhanu evidentirani su prvi pacijenti zaraženi mutantom SARS virusa korona. Za godinu dana, bolest poznata kao kovid 19 zarazila je više od 59 miliona ljudi i uzrokovala smrt najmanje 1,4 miliona. U tih 12 meseci Srbija je preskočila Kinu po broju zaraženih, a po broju novih slučajeva u jednom nedavnom danu bila je 12. u Evropi i 16.

Svet

25.11.2020 u 20:01

Bliskoistočni borac za istinu

Fisk ne bi toliko dugo čekao da napiše tekst. Neka mi oprosti što tek tri nedelje po njegovoj smrti želim da podsetim na karijeru jednog briljantnog novinara sa kojim sam imao privilegiju da ponekad sarađujem. Robert Fisk. Dugogodišnji izveštač londonskog „Tajmsa”, a potom „Indipendenta”, legenda kojoj su se gotovo pola veka divile, moguće i zavidele, stotine novinara koji su se okušavali po Bliskom istoku, najopasnijem i najnepredvidljivijem regionu sveta, novinarskom raju za one sa dovoljno adrenalina ali i znanja da proniknu u tajne levantske politike. Upoznao sam ga davno u Bejrutu, gde je stigao 1976. i tu proveo najveći deo života, mada je silne nagrade koje je dobijao čuvao u svom irskom domu blizu Dablina. Sreli smo se za šankom čuvenog novinarskog utočišta, hotela

Svet

22.11.2020 u 20:00

Bajdenovi ogledi sa haosom Bliskog istoka

Od svih problema koje nasleđuje od Donalda Trampa, Džou Bajdenu je jedan od najsloženijih diplomatskih svakako haos Bliskog istoka, Persijskog zaliva posebno. U kojoj bi meri Bajden mogao da odstupi od pozicija svog prethodnika u vezi s Iranom, Saudijskom Arabijom i Egiptom, političkim islamom, ulogom SAD u palestinsko-izraelskom konfliktu, ljudskim pravima u regionu? Otkako je Barak Obama napustio Belu kuću 2017, odnosi sila na Bliskom istoku dramatično su se promenili zahvaljujući neizbalansiranom i destruktivnom Trampovom pristupu, pre svega zbog jednostranog napuštanja sporazuma s Iranom, što je uvećalo rizike nuklearne trke u Zalivu, a doprinosi jačanju konzervativaca u Teheranu. Tramp je izašao iz bečkog dogovora 2018. tražeći nove pregovore, a pošto je dobio negativan odgovor,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Boško Jakšić