Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.45	102.06	101.75
127.32	128.08	127.7

Kolumnisti

05.01.2020 u 18:00

Handke, Pinter i gomila za linč

Ako ste se kojim slučajem usudili da protestujete protiv bombardovanja Jugoslavije, ako ste član komiteta za odbranu Slobodana Miloševića – balkanskog kasapina i novog Hitlera – ako kritikujete politiku lidera slobodnog sveta i negirate zvaničnu istinu o jugoslovenskim ratovima, ako niste jasno i glasno antisrpski orijentisani, zaslužili ste pravedni gnev onih osetljivih duša koje bol stradalih od srpske ruke osećaju kao sopstveni, pa čak i jače. (Čitaocu je prepušteno da u ovom tekstu stavlja znake navoda gde želi, ako to želi.) Gornji pasus se ne odnosi na Petera Handkea. To je inventar nedela počivšeg Harolda Pintera, dobitnika Nobelove nagrade za književnost 2005. Ko pamti šta se događalo pre gotovo petnaest godina, setiće se da ta dodela Nobelove nagrade nije ni izbliza izazvala takav

Kolumnisti

10.12.2019 u 18:00

Kada vukovi brinu o ovcama

Poslednjih pedeset godina kapitalizam je funkcionisao na proklamovanoj doktrini po kojoj korporacije imaju samo jedan zadatak, a to je da brinu o dobrobiti akcionara. U takvom ambijentu interesi drugih aktera (takozvanih stejkholdera), onih koji su povezani sa korporacijama i zavise od njih – radnika, dobavljača, kupaca, lokalne zajednice i konačno države – apsolutno su bili podređeni interesima profita. Svaka drugačija pomisao je doživljavana kao socijalistička besmislica. Najpoznatija argumentacija za ovakav stav data je daleke 1970. godine kada je čuveni ekonomista Milton Fridman objavio tekst u „Njujork tajmsu” pod naslovom „Socijalna odgovornost biznisa je da uvećava profit”. Nobelovac Fridman je bio najuticajniji ekonomista druge polovine 20. veka, guru neoliberalizma, i

Kolumnisti

11.11.2019 u 18:00

Kurs dinara i koeficijent kolonizacije

Države koje žele da upropaste svoju ekonomiju i uđu u dužničku krizu, to će najbrže i najefikasnije sprovesti kroz mehanizam precenjenog kursa - upravo onako kako to Srbija čini već dve decenije. Da je dinar precenjen, priznao je čak i Međunarodni monetarni fond koji to inače retko i nevoljno radi. Od početka 2017. do danas, kurs je sa oko 124 dinara za evro pao na oko 117,50. Ovo apsurdno jačanja dinara dovelo je to toga da je deficit trgovinskog bilansa danas dva puta veći nego 2016. dok je deficit tekućeg bilansa povećan tri puta. Ekonomska sudbina nerazvijene zemlje je u velikoj meri određena platnobilansnim kretanjima i dugoročnim stanjem tekućeg bilansa. Deficit tekućeg bilansa pokazuje koliko država, privreda i građani troše više nego što stvaraju. Kako Srbija mnogo više uvozi nego što

Kolumnisti

14.10.2019 u 18:00

Umiranje stida

Srpsko društvo je, van svake sumnje, u stanju dugotrajne regresije. Iako vidljiva na svakom koraku, ta regresija je možda najuočljivija kroz fenomen nestajanja stida i kroz vladavinu opšteg beščašća. U procesu civilizovanja društva, od Adama i Eve pa do danas, osećaj stida je imao jednu od ključnih formativnih uloga. Osećaj stida određuje naš odnos prema drugima, prema moralnim normama i društvenoj etici. Što je opšti osećaj stida prisutniji, društvo je civilizovanije. (Može se, naravno, „psihologizirati• o odnosu stida i neuroze, ali Srbija nije Japan, pa nema opasnosti da višak stida može ugroziti mentalno zdravlje građana.) Civilizovano društvo počiva na osećaju stida možda i više nego što počiva na zakonima. Kada stida nema, nema ni jasne granice između dobra i zla. Bez stida

Kolumnisti

17.09.2019 u 18:00

Bauk javnih investicija

Iz ugla ekonomske istorije i skorašnjih iskustava, ekonomska politika kakva se vodi u evrozoni izmiče zdravom razumu. Politikom budžetske štednje kreatori ekonomske politike već godinama maltretiraju svoje građane odbijajući da javnim investicijama pomognu posustali privredni rast. Iako su ekonomije evrozone ponovo na ivici recesije, ekonomski stratezi se i dalje premeštaju s noge na nogu, odlažući nužnu promenu ekonomske politike. Kao što se u Evropi ozbiljno kasnilo sa promenom monetarne politike u trenutku izbijanja velike finansijske krize 2008, tako se danas kasni sa promenom fiskalne politike pred novom krizom koja je na pragu. Od 80-ih godina prošlog veka ekonomska politika počiva na slepoj veri da se ekonomski procesi mogu efikasno kontrolisati i usmeravati isključivo merama

Kolumnisti

19.08.2019 u 18:00

Besmislica od 500 evra

Srbija je, po najavama vlasti, na korak od plate od 500 evra… i tako već četiri godine. Stvoren je utisak da će jednog dana, kada prosečna plata konačno dostigne nivo od 500 evra, to biti važna prekretnica i konačna potvrda da građani žive mnogo bolje. Obećana prosečna plata još nije dostignuta, pa kritike na temu „a zašto nije, i kada će” ne izostaju. Problem, međutim, nije u roku, problem je u pogrešnom cilju. Prvo, prosečna plata od 500 evra – i kada jednom bude dostignuta – neće bitno promeniti kvalitet života najvećeg broja građana. Privlačnost cifre od 500 evra je samo i jedino u tome što je okrugla i što je vlast uspela da je nametne kao nekakvu veliku prekretnicu i važan cilj. Nažalost, sa takvom platom Srbija neće ući u višu ekonomsku ligu u odnosu na ovu u kojoj je sada. I sa

Kolumnisti

23.07.2019 u 18:00

Kada nenormalno postane normalno

Ne, ovaj tekst nije o Srbiji kako bi čitalac mogao pomisliti iz naslova kolumne. Ovde je reč o nenormalnom stanju svetske ekonomije i globalnog finansijskog sistema koje traje još od Velike recesije 2008. Najbolji indikator tog nenormalnog stanja su kamatne stope zapadnih ekonomija, koje su već 11 godina na najnižem nivou u modernoj ekonomskoj istoriji. Snižavanje kamatnih stopa je uobičajeni mehanizam u borbi protiv recesije. Centralne banke u recesiji snižavaju kamatne stope, vode ekspanzivnu monetarnu politiku i pokušavaju time da stimulišu potrošnju i investicije. Takav period traje godinu-dve, dok ekonomija ne izađe iz recesije, a potom se kamatne stope podižu kako bi se kontrolisala inflacija koja u pravilu prati svaki ozbiljniji ekonomski oporavak. Danas, 11 godina posle

Kolumnisti

24.06.2019 u 18:00

Protržišni reformisti i druge bajke

Marta 2018. direktorka MMF-a posetila je Argentinu i bila ushićena reformama koje je sprovodila vlada Mauricija Makrija. Kristin Lagard je tom prilikom izjavila da su ekonomske reforme predsednika Makrija neverovatno uspešne. Samo tri meseca kasnije pokazalo se da je direktorka MMF-a spektakularno promašila u svojoj proceni stanja argentinske ekonomije. Juna 2018. Argentina se našla na pragu bankrota i bila prisiljena da zatraži pomoć MMF-a u visini od 50 milijardi dolara. Septembra iste godine paket pomoći je uvećan za još 7,1 milijardu. Ovaj finansijski paket, formalizovan kroz trogodišnji stendbaj aranžman, najveći je u dugoj istoriji MMF-a. Do Makrijevog dolaska na vlast Argentina je pokušavala da vodi nezavisnu ekonomsku politiku boreći se protiv finansijskih lešinara koji su,

Kolumnisti

27.05.2019 u 18:00

Lakoća praznih obećanja

Otvarajući poslednju deonicu južnog kraka Koridora 10 predsednik Srbije nije odoleo da jedan objektivno važan i radostan događaj začini neutemeljenim obećanjem. Predsednik je izjavio je da će se „Srbija trkati sa svima i prestići mnoge koji su bili daleko ispred nas”. Predsednik nije naveo koje su to „mnoge države” koje Srbija namerava da prestigne, u čemu će ih prestići, niti kada bi se to moglo dogoditi. Ovo nije prvi put da predsednik daje ovako – poslužimo se eufemizmom – neobične izjave. Ni ministar finansija, inače doktor ekonomskih nauka, nije želeo da zaostane u objavi radosnih vesti. On tvrdi da će Srbija, po procenama MMF-a i Svetske banke, biti dominantna ekonomija u regionu do 2023, te da se Srbija (po stopama rasta) više ne takmiči sa zemljama regiona, već je prešla

Kolumnisti

29.04.2019 u 18:00

Demokratija kao farsa

Ako je tačno, kako je to Čerčil rekao, da je demokratski sistem najmanje loš od svih isprobanih sistema, zašto se to u Srbiji ne vidi? Zašto je u Srbiji nemoguće voditi ozbiljnu debatu o bilo kojoj velikoj političkoj, ekonomskoj ili socijalnoj temi? Zašto je nacija izložena besomučnoj torturi najprimitivnijih medija u modernoj istoriji? Zašto se na političkoj sceni smenjuju sve bahatije vlasti koje nikome ne polažu račune, niti podležu demokratskoj kontroli? Ili provokativnije – kako je moguće da je demokratska Srbija velika regresija u odnosu na onu nedemokratsku, iz socijalističkog vremena? Jedan odgovor mogao bi biti da su sve prethodne ocene netačne i maliciozne, kao i da su proizvod totalitarnog pogleda na svet. Demokratija cveta, skupština je hram mudrosti, odgovornosti i

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Nebojša Katić