Autor: Neven Cvetićanin

Politički pojmovi imaju svoju istoriju i svoje konkretno značenje i ne možemo se njima služiti, kao što se služimo psovkama, želeći da dodamo žestoke začine u suštinski jalove priče. Jednostavno govoreći, ne možemo se gađati političkim pojmovima poput „demokratije“, „diktature“ ili „totalitarizma“, kako se kome prohte i tako unositi zabunu u društveni život,...

Pašić je jedared rekao da su Srbi mali narod, ali da većeg nema od Beča do Đevđelije, i tako postavio strategiju srpske politike za mnogo leta. Kada se njegov iskaz prevede u konkretne političke korake to znači da nismo, naravno, sposobni da vodimo svetsku politiku, ali da treba da težimo tome da budemo respektabilan regionalni faktor, koji će, brinući o sopstvenim interesima, bez kompleksa...

Spoljna politika Srbije se, poslednjih godina, odvija između Scile i Haribde, ili što bi rekao narod – između čekića i nakovnja. Na jednoj strani je potreba odbrane legitimnih nacionalnih interesa, kao što je očuvanje sopstvenih granica i državnog integriteta, dok je na drugoj strani nasušna potreba da, praveći kompromise u državnoj politici ne oteramo potpuno od sebe one međunarodne faktore...

Demokratija polako postaje omiljena igra u Srba. Evo, naime, već treću vladu menjamo izborima, dok smo u prošlosti veoma često bili skloni da raznorazne vlasti teramo motkama, ako nam se nije sviđalo kuda nas to vode naši glavari. No, Srbija se odavno umorila od raznoraznih revolucija i prevrata, pa je konačno shvatila da će do najboljeg rešenja doći tako što će vlast birati olovkama i listićima,...