Autor: Goran Marković

Najkraća definicija horor žanra glasi: pojedinac protiv mračne sile. To je, dakle, najstrašnija situacija u kojoj se neko može naći: sam, bespomoćan, pritisnut nečim apsolutno nadmoćnim i opasnim. Bez nade u spas, okrenut uzaludnom pokušaju očuvanja gole egzistencije. Bez jasne predstave odakle mračna sila dolazi, da li postoji i gde se nalazi izlaz. To spada u obavezne elemente žanra koji ima...

„Njegovom životu ništa nije tako dobro pristajalo kao rastati se od njega.” „Pohlepa”, 1924. U svom izvornom obliku, nemi film „Pohlepa”,Eriha fon Štrohajmatrajao je između osam i deset sati, ali je protiv autorove volje skraćen na dva i po. Originalnu verziju videlo je svega dvanaestoro ljudi, prema čijim svedočenjima je predstavljala „najveći film ikada snimljen”. Mnogi značajni...

Ne znam da li ste primetili, laž je, izgleda, postala uobičajena pojava u našem društvu. Ne mislim samo na žutu štampu, koja laži proizvodi i od njih živi, nego uopšte, na sve što nas okružuje, od lažnih podataka o svetu u kome živimo, preko lažnog predstavljanja velikog broja ljudi koji nas okružuju, do lažnih obećanja političara na koje smo, nekako, već navikli. U vrednosnom smislu, u ovoj zemlji...

Film se smatra audio vizuelnom umetnošću. To podrazumeva da tokom trajanja jednog kinematografskog dela mi zvuk i sliku doživljavamo kao celinu ali se oni, u suštini, odvijaju svaki za sebe. I ne samo to. Oni se snimaju, obrađuju i montiraju potpuno odvojeno. Može se, dakle, reći da film poseduje dva sasvim različita lica. Nije, naravno, oduvek tako bilo. Poneko se seća nemih filmova a...

„Čovek bez osobina” je debela knjižurina od 1.262 strane koju možete pročitati jedino ako ste na godišnjem odmoru i nemate ništa čime biste ubili slobodno vreme. Ali, kao što se zna, stanje svesti poznato kao dokolica najbolje obnavlja mozak, pa vam preporučujem da ovo kapitalno delo Roberta Musila uzmete u ruke. Ne kažem da ćete uspeti da ga u celosti pročitate (odmori su sve kraći, a besposlica...

Prošli put, u rubrici „Pogledi”, citirao sam „Domovinu” Branka Miljkovića i tom prilikom izostavio da je tu rodoljubivu pesmu napisao zajedno sa Blažom Šćepanovićem. Jednostavno, promaklo mi je da su jednu tako nadahnutu, ličnu i introvertnu pesmu napisala dvojica pesnika. U tandemu, u četiri ruke? Ovaj bizarni podatak je u meni, pored osećanja da sam brzoplet, pokrenuo i neka druga razmišljanja....