Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

TV revija

02.01.2020 u 21:05

Umetnici plave krvi

Nema sumnje da glumcima predstavlja priličan izazov kada dobiju priliku da uđu u epohu i tumače kraljeve, kraljice, prinčeve ili princeze. Ili makar kakvog grofa, markiza ili nekog drugog pripadnika plave krvi. A kada aristokrate tumače divljaka, to, sva je prilika, bude još veći izazov. Rouz Lezli (Foto EPA/Will Oliver) Tako je u planetarno popularnoj seriji „Igra prestola” jedna mlada dama odrasla u zamku Liklihed, nasleđu predaka njene porodice iz 15. veka, tumačila divljakušu Igrit i postala poznata upravo zahvaljujući toj ulozi. Reč je o Rouz Lezli, britanskoj glumici rođenoj u Aberdinu. Njen otac Sebastijan Arbuthot-Lezli je starešina Aberdinšira od klana Lezlija, dok je njena majka Kandida Meri Sibila „Kandi” Lezli, rođena Veld. Njeni roditelji poseduju Verthil zamak

TV revija

19.12.2019 u 22:05

Odlični glumci, još bolji režiseri

Američki glumac Kevin Kostner bio je na vrhuncu slave kada je odlučio da se oproba i kao režiser. Njegov debitantski film, „Ples sa vukovima”, čija se radnja odvija tokom američkog građanskog rata, postao je pravi filmski fenomen – osvojio je čak sedam Oskara, uključujući i nagradu za najbolji film, najboljeg reditelja, najbolji scenario. Film kakav Holivud godinama nije video postao je prvi vestern koji je dobio toliko uglednih nagrada. Nakon toga, Kostner je snimio još dva filma koji, međutim, njegov debitantski uspeh nikako nisu mogli da dostignu. Nije baš uobičajeno da neko dostigne zvezde s prvim filmom. Upravio to se desilo Benu Afleku. On je na samom početku karijere osvojio Oskara. Zajedno sa kolegom i najboljim drugom Metom Dejmonom napisao je scenario za film „Dobri Vil

TV revija

12.12.2019 u 20:42

Kada čovek izabere iskrenost i ljubav, vazduh se raščisti

Iako je još davne 1984. godine uplovila u svet pokretnih slika kada se kao malena Jevrejka Lea skrivala u furuni u kultnom filmu „Balkan ekspres” svog oca Branka Baletića, Hajdana Baletić se publici danas ne predstavlja kao glumica. U svetu pokretnih slika, međutim, i te kako je prisutna. Opčinjena brojnim filmadžijama, zanesenjacima koji su tokom odrastanja prolazili kroz dnevnu sobu njenih roditelja iz tog magičnog kruga nije ni pokušala da izađe već nam svojim poimanjem sveta oko sebe i odnosa među ljudima kroji neke nove, neobične, rado gledane priče. Poput serije „Dug moru” koja je upravo drugačijim narativom od već viđenog privukla brojne domaće gledaoce. Kako se rodila ideja za seriju „Dug moru”? Producent Bojan Maljević počeo je da razvija ideju sa Stevanom Koprivicom, ubrzo

TV revija

07.12.2019 u 21:00

Zvezde koje su rođene veoma bogate

Mnogi od sadašnjih filmskih i muzičkih velikana dobro su se namučili na početku karijere. Dok su se preko trnja penjali do zvezda, nisu bežali od teškog, neretko i fizičkog, posla kako bi ostvarili svoje snove. A neke je od samog rođenja pratila sreća. Zahvaljujući poznatom prezimenu i pozamašnoj sumi novca koje su njihovi roditelji i rođaci imali u sefovima banaka nešto opuštenije su čekali da dobiju ulogu svog života. Jedan od glumaca koji nije morao da radi u kafiću kako bi se izdržavao tokom početničkih koraka u svetu filma svakako je Armi Hamer. Prvu zapaženiju ulogu imao je u filmu „Usamljeni rendžer” Dejvida Finčera u kojem je tumačio jednog od braće blizanaca Vinklovs. Armi Hamer (Foto EPA-EFE / ETTORE FERRARI) Ime je dobio po dedi, poznatom naftnom tajkunu, filantropu i

TV revija

23.11.2019 u 22:00

Imala sam pravo da iskoristim šansu

Kada imate 21 godinu, studirate glumu, a uz to ste ćerka poznatog oca i u svoju radnu biografiju već ste ubeležili glavnu žensku ulogu u seriji koju prati poveći broj gledalaca, nekako se podrazumeva da malo odskočite od zemlje. Ali ne i ako se zovete Ana Lečić koju naši gledaoci mogu da vide u ulozi Olge koju sjajno tumači u seriji Gorana Gajića „Dug moru”. Lepu plavooku devojku, koju je i Predrag Gaga Antonijević angažovao da dočara lik zla oličenog u jednoj od nadzornica u logoru Stara Gradiška u svom najnovijem delu „Dara iz Jasenovca”, teško da išta može da poremeti. Uostalom, kako sama kaže, ona glumu nije upisala zbog aplauza. Iako je kao dete išla u školu glume kod Mike Aleksića, odlazila u Dadov, o glumi kao profesiji počela je da razmišlja tek na kraju četvrtog razreda srednje

TV revija

18.11.2019 u 22:47

Kako prihvatiti vlastitu nevažnost

Proteklih dana u Beogradu boravio je Goran Gajić, reditelj koji se potpisao ispod sada već kultnog filma „Kako je propao rokenrol”, ali i nastavka „Pozorišta u kući”. Pre sedam godina snimio je sjajnu seriju „Vratiće se rode” da bi se domaćim gledaocima pre nekoliko nedelja predstavio novim projektom – serijom „Dug moru”. U srpskoj prestonici završavao je montažu i tonsku obradu serije, priznajući da je prezadovoljan krajnjim rezultatom. – Mislim da je serija nadmašila sva očekivanja, čak i moja. Jako sam zadovoljan kako je ispala i potpuno sam svestan težine kojom odiše. Ali, neki put publika voli da uroni u te teške emocije, prosto voli da na neki način proživi katarzu. A neke od stvari koje su gledaoci videli u seriji možda mogu da primene i na vlastiti stav o životu. Ničiji život nije

TV revija

14.11.2019 u 22:00

Junaci iz stvarnog života

Mnogo je neverovatnih ljudskih priča koje režiseri uzimaju kao osnovu za filmove koji kasnije postaju poznati u celom svetu. Koja je tajna uspeha takvih filmova? Ako izuzmemo sjajne glumačke kreacije, autentičnost priče i njena životna snaga sigurno su najzaslužniji za toliku popularnost. Mnogi se sećaju istinski briljantne kreacije Leonarda Dikaprija u čuvenom filmu „Vuk sa Vol strita” iz 2013. godine u kojem je glumac dočarao lik pravog „vuka sa Vol strita” Džordana Belforta. Životni put ovog brokera inspirisao je Martina Skorsezea da snimi film koji je nominovan za Oskara. Film prati životnu priču Belforta koji je zbog svojih mešetarenja na kraju 22 meseca proveo u zatvoru. Džordan Belfort je sada na slobodi, piše knjige i, da ironija bude veća, drži motivacione govore u kojima daje savete

TV revija

02.11.2019 u 20:00

Nije sve u glumi

Koliko god bili uspešni, bogati i slavni, desi se da neki od poznatih glumaca, čak i ovenčanih Oskarom, iz nekog razloga požele da završe svoju karijeru. Jedan od njih je i Džek Glison. Iako je pred 27-godišnjim Ircem bila sjajna glumačka budućnost, jedan od junaka megapopularne serije „Igra prestola” odlučio je da prekine karijeru. Uprkos nespornoj činjenici da je ulogu kralja Džofrija Barateona briljantno odigrao, Džek je izjavio kako ne voli više glumačku profesiju kao nekada i da ona nije ono čime bi želeo da se bavi u budućnosti. Mladi Irac priznao je i kako mu nisu bliska svetla Holivuda, te da je više naklonjen jednostavnom životu bez blještavila. Možda je na odluku o odlasku uticala i reakcija gledalaca na ulogu Barateona, lika kojeg je Glison predstavio kao nasilnog i ciničnog

TV revija

27.10.2019 u 12:00

Ostao sam dosledan sebi

Sada već davne 1987. godine Vasil Hadžimanov je stao pred televizijske kamere tumačeći ulogu Miloša Vasića u seriji Mike Aleksića „Soba 405”. Bilo je to lepo iskustvo zbog kojeg je, zamalo, postao glumac. Nažalost ili na sreću, muzika je postala daleko bitnija u njegovom životu, ali se na male ekrane, kao i na veliki, ipak vratio. Naravno, kao kompozitor. Poslednjih nekoliko nedelja gledaoci koji prate radnju serije „Dug moru” koju, kao reditelj potpisuje Goran Gajić, mogu da uživaju i u muzici koju je komponovao Hadžimanov. Prethodna saradnja sa Bojanom Maljević i producentskom kućom „Monte rojal pikčrs” nastavila se i kroz projekat Gorana Gajića s kojim je, kako kaže, „kliknuo na prvu”. – To se retko desi, ali se desi. Tako je bilo i kada sam sa Rašom Andrićem sarađivao na filmu „Kad

TV revija

24.10.2019 u 14:35

Mali veliki oskarovci

Oskar se smatra najprestižnijom nagradom u svetu kinematografije. Nema glumca koji ne sanja kako će jednog dana da izađe na pozornicu pozorišta „Dolbi” da bi uzeo iz ruke voditelja zlatnu figuricu viteza koji drži mač u rukama. Uzgred, figura nije zlatna, ona se pravi iz mešavine kalaja i antimona, a samo je prekrivena tankim slojem zlata. Prva ceremonija predstavljanja održana je 16. maja 1929. godine i od tada se održava svake godine. Jasno je da se figurice dodeljuju zaslužnim glumcima i rediteljima, sve se dešava u pompeznoj svečanoj atmosferi, novčana sredstva koja se ulažu u ovu svečanost poprilično su velika. U 90 godina dugoj istoriji postojanja nagrade poznato je pet slučajeva kada je mala pozlaćena figura predata u ruke mladih glumaca, tačnije – dece. Džudi Garland, 17

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Snežana Čikarić