Odlični glumci, još bolji režiseri

Američki glumac Kevin Kostner bio je na vrhuncu slave kada je odlučio da se oproba i kao režiser. Njegov debitantski film, „Ples sa vukovima”, čija se radnja odvija tokom američkog građanskog rata, postao je pravi filmski fenomen – osvojio je čak sedam Oskara, uključujući i nagradu za najbolji film, najboljeg reditelja, najbolji scenario. Film kakav Holivud godinama nije video postao je prvi vestern koji je dobio toliko uglednih nagrada. Nakon toga, Kostner je snimio još dva filma koji, međutim, njegov debitantski uspeh nikako nisu mogli da dostignu.

Nije baš uobičajeno da neko dostigne zvezde s prvim filmom. Upravio to se desilo Benu Afleku. On je na samom početku karijere osvojio Oskara. Zajedno sa kolegom i najboljim drugom Metom Dejmonom napisao je scenario za film „Dobri Vil Hanting” koji je ovenčan ovom prestižnom nagradom i to upravo za najbolji scenario. Bio je to i početak zlatnog doba za mladog glumca koji će ići iz projekta u projekat da bi se, razumljivo, isprobao i kao reditelj. Glumio je u velikim projektima, poput filmova „Armagedon”, „Zaljubljeni Šekspir”, „Perl Harbur”, da bi potom počeo da greši u izboru. Dobrih filmova u njegovom radnom rasporedu bilo je sve manje pa se nekadašnji oskarovac setio da bi mogao da stane i iza kamere.

Debitantsko ostvarenje, u kojem glumi i njegovo mlađi brat Kejsi Aflek, bio je film „Nestala”, mračni psihološki triler sa snažnim i nezaboravnim završetkom koji je postavio važne moralne izbore pred herojima. U međuvremenu, snimio je i film „Grad lopova” da bi sa svojim trećim rediteljskim filmom „Argo” cementirao status zaista snažnog i obećavajućeg režisera. Film je dobio tri nagrade Oskara, uključujući i i one za najbolji film i scenario.

Nakon trijumfalnog uspeha filma „Kad jaganjci utihnu”, Džodi Foster, koja je tada već bila veoma iskusna i popularna glumica, snimila je rediteljski prvenac „Mali čovek Tejt” koji su toplo prihvatili i publika i kritika. Film je dobro prošao na bioskopskim blagajnama i – ništa više od toga. Nekoliko godina kasnije Fosterova je snimila svoj drugi film „Home for the Holidays”, nakon čega se dugo koncentrisala isključivo na glumačku karijeru. Nakon šesnaestogodišnjeg prekida, glumica se neočekivano vratila rediteljskom pozivu. Početkom novog milenijuma pred gledaocima se pojavila tragikomična priča „Beaver” o čoveku koji prolazi kroz krizu srednjih godina, u kojoj je njen kolega i prijatelj Mel Gibson ostvario možda i jednu od svojih najboljih uloga.

Za ljubitelje televizijskih serija nije naodmet reći da se sjajna Džodi Foster potpisala i kao reditelj ispod nekoliko epizoda odlične Netfliksove serije „Kuća od karata”.

Debitantski film Džordža Klunija bio je filmska adaptacija memoara Čaka Barisa pod nazivom „Ispovest opasnog uma” za koji je scenario napisao veliki Čarli Kaufman. U svojoj autobiografiji, Baris je govorio o tome kako ga je CIA regrutovala i kako je postao angažovani ubica. Sem Rokvel je bio toliko uverljiv u ovom filmu da je s pravom nagrađen Srebrnim medvedom za najbolju mušku ulogu. Film je, ipak, loše prošao na bioskopskim blagajnama, uprkos dobrim kritikama i kritičara i gledalaca. Sledeći Klunijevi filmovi bili su mnogo uspešniji – „Dobro jutro, ponoć je” i „Martovske ide” dobili su nekoliko nominacija za Oskara, ali pozlaćenu statuu nisu osvojili. Nekadašnji najpoželjniji neženja Holivuda potpisao se i ispod nekoliko epizoda serije „Kvaka 22”.

Kada ste ćerka Frensisa Forda Kopole logično je da ćete se pre ili kasnije pojaviti u nekom tatinom filmu. Sofiji se to desilo kada je imala samo nekoliko meseci: dobila je ulogu deteta na krštenju u kultnom filmu „Kum”. Potom se pojavila i u trećem nastavku ovog serijala, ali je nakon loših kritika bila toliko očajna da je odlučila kako se više neće baviti glumom. I, posvetila se režiji. Iako odluku o odlasku iz glumačkih voda baš i nije ispoštovala, rediteljski posao ju je uvrstio na spisak oskarovaca. Za scenario sjajnog filma „Izgubljeni u prevodu” dobila je Oskara i Zlatni globus i tako dokazala da nije samo ćerka slavnog oca već i njegova talentovana koleginica.

Legendarni holivudski glumac Klint Istvud počeo je da snima svoje prve filmove početkom sedamdesetih godina ne prestajući da glumi u vesternima što mu je i donelo svetsku slavu. Njegov rediteljski prvenac „Jeza u noći” bio je, za divno čudo, triler. Glumica Džesika Valter, koja je igrala glavnu žensku ulogu, dobila je nominaciju za Zlatni globus.

Ipak, kao režiser Istvud se definitivno dokazao nakon filma „Neoprostivo” koji je nagrađen s nekoliko Oskara, uključujući i onaj za najbolju režiju. Nakon toga, reditelj Istvud je postao nezaustavljiv. Da nabrojimo samo neka od njegovih sjajnih rediteljskih ostvarenja: „Mostovi okruga Medison”, „Pisma sa Ivo Džime”, „Kosmički kauboji”, „Devojka od milion dolara”, „Mistična reka”, „Američki snajper”, „Gran Torino”, „Ponoć u vrtu dobra i zla”, „Zastave naših očeva”…

Čak i ako niste filmofil, sigurno znate da odgovorite na pitanje ko je režirao filmove „Hrabro srce”, „Stradanje Isusovo”, „Apokalipto”. A ukoliko niste uspeli da se setite, odgovor je – Mel Gibson!

Glavni junak „Pobesnelog Maksa”, „Smrtonosnog oružja”, „Ptice na žici”, „Čoveka bez lica”, „Maverika”… nikada nije bežao da se uhvati ukoštac s velikim, složenim pričama koje su neretko izazivale burne reakcije i kod kritike i kod gledalaca. Kao i kod verskog i političkog establišmenta. A ako niste znali, njegov rediteljski prvenac bio je daleko od te monumentalnosti. Reč je o toploj, ljudskoj drami koju smo već pomenuli, filmu „Čovek bez lica”.