Одлични глумци, још бољи режисери

Амерички глумац Кевин Костнер био је на врхунцу славе када је одлучио да се опроба и као режисер. Његов дебитантски филм, „Плес са вуковима”, чија се радња одвија током америчког грађанског рата, постао је прави филмски феномен – освојио је чак седам Оскара, укључујући и награду за најбољи филм, најбољег редитеља, најбољи сценарио. Филм какав Холивуд годинама није видео постао је први вестерн који је добио толико угледних награда. Након тога, Костнер је снимио још два филма који, међутим, његов дебитантски успех никако нису могли да достигну.

Није баш уобичајено да неко достигне звезде с првим филмом. Управио то се десило Бену Афлеку. Он је на самом почетку каријере освојио Оскара. Заједно са колегом и најбољим другом Метом Дејмоном написао је сценарио за филм „Добри Вил Хантинг” који је овенчан овом престижном наградом и то управо за најбољи сценарио. Био је то и почетак златног доба за младог глумца који ће ићи из пројекта у пројекат да би се, разумљиво, испробао и као редитељ. Глумио је у великим пројектима, попут филмова „Армагедон”, „Заљубљени Шекспир”, „Перл Харбур”, да би потом почео да греши у избору. Добрих филмова у његовом радном распореду било је све мање па се некадашњи оскаровац сетио да би могао да стане и иза камере.

Дебитантско остварење, у којем глуми и његово млађи брат Кејси Афлек, био је филм „Нестала”, мрачни психолошки трилер са снажним и незаборавним завршетком који је поставио важне моралне изборе пред херојима. У међувремену, снимио је и филм „Град лопова” да би са својим трећим редитељским филмом „Арго” цементирао статус заиста снажног и обећавајућег режисера. Филм је добио три награде Оскара, укључујући и и оне за најбољи филм и сценарио.

Након тријумфалног успеха филма „Кад јагањци утихну”, Џоди Фостер, која је тада већ била веома искусна и популарна глумица, снимила је редитељски првенац „Мали човек Тејт” који су топло прихватили и публика и критика. Филм је добро прошао на биоскопским благајнама и – ништа више од тога. Неколико година касније Фостерова је снимила свој други филм „Home for the Holidays”, након чега се дуго концентрисала искључиво на глумачку каријеру. Након шеснаестогодишњег прекида, глумица се неочекивано вратила редитељском позиву. Почетком новог миленијума пред гледаоцима се појавила трагикомична прича „Beaver” о човеку који пролази кроз кризу средњих година, у којој је њен колега и пријатељ Мел Гибсон остварио можда и једну од својих најбољих улога.

За љубитеље телевизијских серија није наодмет рећи да се сјајна Џоди Фостер потписала и као редитељ испод неколико епизода одличне Нетфликсове серије „Кућа од карата”.

Дебитантски филм Џорџа Клунија био је филмска адаптација мемоара Чака Бариса под називом „Исповест опасног ума” за који је сценарио написао велики Чарли Кауфман. У својој аутобиографији, Барис је говорио о томе како га је ЦИА регрутовала и како је постао ангажовани убица. Сем Роквел је био толико уверљив у овом филму да је с правом награђен Сребрним медведом за најбољу мушку улогу. Филм је, ипак, лоше прошао на биоскопским благајнама, упркос добрим критикама и критичара и гледалаца. Следећи Клунијеви филмови били су много успешнији – „Добро јутро, поноћ је” и „Мартовске иде” добили су неколико номинација за Оскара, али позлаћену статуу нису освојили. Некадашњи најпожељнији нежења Холивуда потписао се и испод неколико епизода серије „Квака 22”.

Када сте ћерка Френсиса Форда Кополе логично је да ћете се пре или касније појавити у неком татином филму. Софији се то десило када је имала само неколико месеци: добила је улогу детета на крштењу у култном филму „Кум”. Потом се појавила и у трећем наставку овог серијала, али је након лоших критика била толико очајна да је одлучила како се више неће бавити глумом. И, посветила се режији. Иако одлуку о одласку из глумачких вода баш и није испоштовала, редитељски посао ју је уврстио на списак оскароваца. За сценарио сјајног филма „Изгубљени у преводу” добила је Оскара и Златни глобус и тако доказала да није само ћерка славног оца већ и његова талентована колегиница.

Легендарни холивудски глумац Клинт Иствуд почео је да снима своје прве филмове почетком седамдесетих година не престајући да глуми у вестернима што му је и донело светску славу. Његов редитељски првенац „Језа у ноћи” био је, за дивно чудо, трилер. Глумица Џесика Валтер, која је играла главну женску улогу, добила је номинацију за Златни глобус.

Ипак, као режисер Иствуд се дефинитивно доказао након филма „Неопростиво” који је награђен с неколико Оскара, укључујући и онај за најбољу режију. Након тога, редитељ Иствуд је постао незаустављив. Да набројимо само нека од његових сјајних редитељских остварења: „Мостови округа Медисон”, „Писма са Иво Џиме”, „Космички каубоји”, „Девојка од милион долара”, „Мистична река”, „Амерички снајпер”, „Гран Торино”, „Поноћ у врту добра и зла”, „Заставе наших очева”…

Чак и ако нисте филмофил, сигурно знате да одговорите на питање ко је режирао филмове „Храбро срце”, „Страдање Исусово”, „Апокалипто”. А уколико нисте успели да се сетите, одговор је – Мел Гибсон!

Главни јунак „Побеснелог Макса”, „Смртоносног оружја”, „Птице на жици”, „Човека без лица”, „Маверика”… никада није бежао да се ухвати укоштац с великим, сложеним причама које су неретко изазивале бурне реакције и код критике и код гледалаца. Као и код верског и политичког естаблишмента. А ако нисте знали, његов редитељски првенац био је далеко од те монументалности. Реч је о топлој, људској драми коју смо већ поменули, филму „Човек без лица”.