Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Svet

21.07.2022 u 21:23

Osumnjičena za izdaju, a postaje ambasadorka

Najupečatljiviju i najveću kadrovsku promenu koju je od početka rata izvršio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski prati velika intriga. Smenu šefa bezbednosnih službi i glavne tužiteljke je u nekoliko dana pratilo nekoliko neočekivanih obrta. Zelenski ih je smenio javno u svom obraćanju u nedelju uveče. Prema tonu i rečima koje je odabrao, videlo se da je ljut i odlučan. Obrazloživši smenu dvoje visokih zvaničnika, o čijem odlasku je briselski portal „Politiko” pisao još prošlog meseca, Zelenski je rekao da Ivana Bankova i Irinu Venediktovu smenjuje zbog njihovih neuspeha u sektorima koje su vodili. Konkretno, zbog mnogih slučajeva izdaje zemlje i saradnje s neprijateljem: za sada postoji sumnja za 651 osobu, a optužnice su podnete protiv 200 ljudi. Efekat je pojačan činjenicom da je

Svet

20.07.2022 u 18:44

Koga plaše teheranski razgovori

Susret Vladimira Putina, Ebrahima Raisija i Redžepa Tajipa Erdogana u Teheranu je mnogo više od onog što zapadni mediji žele da predstave i daleko više od prve posete ruskog predsednika van država bivšeg Sovjetskog Saveza od početka rata u Ukrajini, kako se opisuje njegov put u Iran. U sve tri države – Rusiji, Iranu i Turskoj – pa i drugima, poput Kine, na susret trojice predsednika (iako je zvanično „samo” sastanak u „Astana formatu”), gleda se kao na utvrđivanje temelja novog svetskog poretka, a posebno regionalne geopolitičke arhitekture s obzirom na ulogu Turske. „Velika trojka”, nastala pre pet godina u traženju rešenja za sukob u Siriji, odavno je prerasla sirijski problem i međusobnu bilateralnu saradnju. Na tom nivou, ovo je i prvi susret uživo Erdogana i Putina od početka rata

Svet

19.07.2022 u 18:51

Ko su izdajnici u okruženju Volodimira Zelenskog

Smena državnog tužioca i šefa bezbednosne službe do sada je najkrupnija kadrovska promena koju je preduzeo ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i upućuje na nekoliko stvari. Prvo, smena šefa obaveštajnog i bezbednosnog sektora nije usledila neočekivano, najavljena je u briselskom portalu „Politiko” još prošlog meseca, ali je ipak bila iznenadna. Zelenski je u svom obraćanju u nedelju uveče saopštio da je odlučio da smeni Ivana Bakanova, razrešivši ga dužnosti lično, a ne preko skupštine, što bi čak i u ratnim uslovima potrajalo izvesno vreme. Drugo, smena je usledila pošto je republikanka Viktorija Šparc u američkom kongresu pokrenula kampanju protiv šefa kancelarije ukrajinskog predsednika Andreja Jermaka, kao čoveka koji radi za Ruse. Ona je pozvala da se Kongresu dostave američki

Svet

16.07.2022 u 16:14

Sumnjaju li Amerikanci u Zelenskog

Dok se situacija na frontu komplikuje za ukrajinsku vojsku, na političkom nivou se odvija pravi podzemni rat. Ima li i tračka istine u optužbama Viktorije Šparc na račun desne ruke Volodimira Zelenskog ili je sve tek samo politička igra s višestrukim ciljevima? Republikanska predstavnica u Kongresu, poreklom iz Ukrajine (u SAD je došla 2000, a u Predstavnički dom Kongresa izabrana je 2020. ispred Indijane), pozvala je u otvorenom pismu predsednika Džozefa Bajdena da Kongres informiše o obaveštajnim podacima američkih službi o šefu kabineta ukrajinskog predsednika Andreju Jermaku, koga je optužila da radi za Ruse. U javno objavljenom pismu se ne precizira o čemu je, u stvari, reč, ali postoje zatamnjeni delovi pisma. Svoje navode Šparcova je pažljivo proširivala u naknadnim objavama na

Svet

14.07.2022 u 18:29

Amerikanci sumnjaju da Rusi kupuju dronove od Irana

Putin i Rusija ponovo su se u zapadnim medijima našli pod oznakom „hitna vest”. Prvo je početkom sedmice Stejt department saopštio da Iran Rusiji prodaje stotine borbenih dronova, a zatim je stigla vest da Putin iduće nedelje putuje u Iran, što bi bio njegov drugi izlazak iz zemlje od početka rata u Ukrajini. S ruskog i iranskog stanovišta u ovim, za Zapad senzacionalnim vestima nema ničeg neobičnog, iako je Teheran demantovao ovu vest, a Kremlj je za sada uopšte nije komentarisao. Iran je s Argentinom nedavno zatražio prijem u BRIKS i Šangajsku organizaciju za saradnju, a u odnosu na Ukrajinu ima uzdržan stav. Iako iranski dronovi možda nemaju reputaciju turskih „bajraktara”, poznavaoci vojne tehnike kažu da sasvim dobro obavljaju posao. Osim toga, nije isključeno da Turci, koji

Svet

13.07.2022 u 22:58

Poljska će naplatiti svoju podršku Ukrajini

Tokom četvoromesečnih sukoba u Ukrajini Poljska je preuzela vođstvo u podršci svom susedu. Što su među zemljama zapadne Evrope nesuglasice oko toga kako da se reaguje prema Rusiji bivale očiglednije, to je zvanična Varšava postajala sve aktivnija u podršci Kijevu. Dok su Francuska i Nemačka, kao vodeće članice EU, oklevale sa značajnim i brzim isporukama naoružanja i raspravljale šta i kada može da bude uključeno u sankcije protiv Rusije, Poljska se nametnula kao najagilnija članica NATO na evropskom kontinentu, postavši logistički centar za snabdevanje Ukrajine. Poljska je i prva po broju dobrovoljaca koji su otišli u Ukrajinu i prva po broju izbeglica koje je prihvatila. Poljaci su već odavno izneli ideje da pošalju svoje avione Ukrajini, ali preko NATO baze „Ramštajn” i da njihove bezbednosne

Međunarodni pregled

10.07.2022 u 21:33

Kijevu će mnogo nedostajati Džonson

Među političkim liberalima život nije postao opasan samo za Putinove prijatelje, poput bivše šefice austrijske diplomatije Karin Knajsl, nego i za one koji misle da se s njim može pregovarati o miru. Ubistvo bivšeg japanskog premijera Šinza Abea, uoči parlamentarnih izbora, proći će kao još jedan atentat neuračunljivog marinca, koji je prilikom hapšenja rekao da je nezadovoljan Abeovom politikom i stoga je u njega ispalio dva metka. Izbori će možda i biti odloženi, ali jednog umerenog političara više nema zahvaljujući „nezadovoljnom” marincu i pištolju ručne izrade. Zato se Zelenskom nikako ne razgovara o miru s Putinom. U prvom mesecu rata, dok su pregovori još trajali, prvo u Belorusiji, a potom preko video-linka, na isti način je ubijen član ukrajinskog pregovaračkog tima ugledni

Svet

07.07.2022 u 21:00

Valcer s Putinom može da bude opasan po život

Metaforički rečeno, bivšu austrijsku šeficu diplomatije Karin Knajsl valcer s Putinom na dan njenog venčanja koštao je karijere. Suštinski, pojavljivanje ruskog predsednika u austrijskom gradiću u avgustu 2018. na svadbi njegove prijateljice i austrijskog investitora Volfganga Mejlingera za ekonomsko-političke liberale je bilo samo slika stanja u kojem se tada nalazila Austrija: u kandžama ruskog ekonomskog i političkog uticaja. U utorak je „Vašington post” otkrio da je Karin Knajsl, ministarka u vladi Sebastijana Kurca, napustila zemlju zbog pretnji smrću. U razmeni tekstualnih poruka s novinarom, Knajslova je napisala da ne daje intervjue i da je emigrirala iz Austrije zbog pretnji smrću, ali nije otkrila detalje. Ova vest se pojavila u kontekstu istraživačkog teksta „Vašington

Svet

06.07.2022 u 19:53

Zašto se Berlin plaši ukrajinskog ambasadora

Na prvi pogled bi se moglo reći da Nemačka nema sreće s diplomatskim predstavnicima pojedinih država, jer šta je sve izgovorio ukrajinski ambasador Andrej Melnik u Berlinu poslednjih nekoliko meseci može se samo porediti s rečima Ričarda Grenela pre nekoliko godina. A američki ambasador iz vremena predsednika Donalda Trampa je svojim rečnikom i stavom prema Nemačkoj uspevao da nadmaši sve nediplomatske poteze koje su Nemci do sada pamtili. Ipak, te diplomate nisu slučajno izabrane da službuju u Nemačkoj i odražavaju stavove države koja ih šalju prema domaćinu. Otkako je počeo rat u Ukrajini, Melnik se pridružio oštrom rečniku i stavu koji su zauzeli gotovo svi ukrajinski zvaničnici zahtevajući od evropskih lidera više oružja i više novca. Ambasador je, međutim, daleko prešao dozvoljene

Svet

05.07.2022 u 21:08

Kijev bi da kao Varšava uzima novac od EU

Ukrajina je tokom ratnih dejstava razvila bliske odnose s Poljskom i po mnogo čemu se ugleda na nju. Novi zakoni usvojeni u ukrajinskoj Vrhovnoj radi Poljacima garantuju dodatna prava, a ruske bezbednosne službe čak tvrde da sve te zakonodavne promene vode ka predaji državnog suvereniteta u zapadnom delu Ukrajine. Video-obraćanja ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog parlamentima zapadnih država ili na međunarodnim skupovima već tradicionalno počivaju na zahtevima da se vladi u Kijevu izdvoji još novca i još oružja. To već odavno iritira pojedine grupe poslanika, a i zapadni mediji i lideri visokog ranga počeli su sve otvorenije da govore o zamoru od rata u Ukrajini. Dok se vojska na terenu povlači iz naselja u Donbasu, ukrajinski zvaničnici i dalje traže novac i oružje, tvrdeći

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Biljana Mitrinović Rašević