Osumnjičena za izdaju, a postaje ambasadorka

Najupečatljiviju i najveću kadrovsku promenu koju je od početka rata izvršio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski prati velika intriga. Smenu šefa bezbednosnih službi i glavne tužiteljke je u nekoliko dana pratilo nekoliko neočekivanih obrta. Zelenski ih je smenio javno u svom obraćanju u nedelju uveče. Prema tonu i rečima koje je odabrao, videlo se da je ljut i odlučan.

Obrazloživši smenu dvoje visokih zvaničnika, o čijem odlasku je briselski portal „Politiko” pisao još prošlog meseca, Zelenski je rekao da Ivana Bankova i Irinu Venediktovu smenjuje zbog njihovih neuspeha u sektorima koje su vodili. Konkretno, zbog mnogih slučajeva izdaje zemlje i saradnje s neprijateljem: za sada postoji sumnja za 651 osobu, a optužnice su podnete protiv 200 ljudi.

Efekat je pojačan činjenicom da je Zelenski odmah objavio da ih smenjuje, iako je, barem što se tiče državnog tužioca, bilo potrebno da predlog uputi Vrhovnoj radi, koja mora da glasa o njemu. Venediktova je smenjena ukazom u skladu s drugim delom člana 11 Zakona o pravnom postupku u vanrednom stanju, koji daje pravo šefu države da odluči o razrešenju službenika čije su imenovanje i razrešenje dozvoljeni njegovim ovlašćenjima. Međutim, predviđeno je da prilikom imenovanja i razrešenja generalnog tužioca predsednik deluje zajedno s Radom, koja inicira postupak, pa tek onda šef države izdaje ukaz. Što se tiče šefa bezbednosne službe – skupština ga imenuje i razrešava na predlog predsednika. To znači da Bankov neće moći da izvrši nikakvu nagodbu pozivajući se na proceduralne prekršaje.

Očigledno je da je Zelenski požurio da ih što pre ukloni s položaja: da li zbog toga što je hteo da predupredi neke akcije hapšenja i podizanja optužnica ili je jednostavno morao da pokaže odlučnost, a možda mu je tako nešto sugerisano i sa drugih nivoa. Tome u prilog ide i istovremena hitna procedura imenovanja šefa Specijalnog tužilaštva za borbu protiv korupcije, koje je uprkos zahtevima zapadnih partnera neoprostivo odugovlačeno.

U svojoj prvoj izjavi posle smene, za koju je saznala iz medija, Venediktova je rekla da „ne može da zamisli da se ovakva pitanja mogu rešavati iza kulisa, bez izražavanja međusobnog poštovanja”, praktično protivzakonito. U pažljivo odmerenoj izjavi najavila je da će, čim dođe do „rešavanja trenutne situacije na adekvatan i za sve strane razumljiv način”, dati iscrpan komentar. Ukratko, to je značilo da još nije vreme za preoštre nastupe, ali je bilo očigledno njeno nezadovoljstvo, čak ogorčenost, uz uverenje da je smena neosnovana i nezakonita. Ipak, nije prešla granicu da optuži predsednika direktno. Treba podsetiti da je Venediktova, kao i Bakanov, dugogodišnja prijateljica Zelenskog i da je bila spoljnopolitički savetnik u njegovoj predizbornoj kampanji, posle čega je usledilo imenovanje na odgovornu dužnost.

Jasno je bilo da tužiteljka neće sama da podnese ostavku, ali je najavila da, ako zahtev bude podnet skupštini, neće oklevati da poslanicima podnese izveštaj o svom radu. To je moglo da znači da je možda dobila ponudu da napiše ostavku, ali da to nije htela da uradi, barem ne u tom trenutku. Ona je očigledno zahtevala razgovor sa Zelenskim, na šta upućuju reči o „zakulisnim radnjama” i „potezima bez poštovanja”. Već u ponedeljak ujutru zamenik šefa predsednikove kancelarije Andrej Smirnov je objavio da tužiteljka nije smenjena, nego suspendovana dok se ne proveri njen rad – što je izazvalo zabunu.

Istog dana je portparol Stejt departmenta Ned Prajs novinarima rekao da u Vašingtonu pažljivo prate situaciju u Kijevu posle smena i da su u kontaktu s ukrajinskim partnerima. Naglasio je da Stejt department deli informacije sa Kijevom kako bi „pomogao da se prikupe dokazi uz pomoć kojih bi se pravdi priveli oni koji su možda počinili ratne zločine i druga zverstva”, dodavši da se većina informacija rutinski prosleđuje kancelariji državnog tužioca Ukrajine i da su one iz „otvorenih izvora”.

Oni koji prate događaje u Ukrajini setiće se da je Venediktova povremeno iskakala iz zvaničnog narativa i dozvoljavala sebi nezavisne poteze. U svemu tome, naravno, moglo se učitati i mnogo politike. Na primer, poznato je da Venediktova u decembru prošle godine nije potpisala optužnicu da se bivši predsednik Petro Porošenko sumnjiči za izdaju države, nego je to učinio njen zamenik. Ona je imala još poteza u kojima je oklevala oko podizanja optužnica, pa su zbog toga neki bili skloni da je proglase nezavisnim centrom moći u Ukrajini.

Smena je usledila nedugo pošto je republikanska predstavnica u Kongresu Viktorija Šparc tražila da predsednik Džozef Bajden predoči kongresmenima obaveštajne podatke o šefu predsedničke kancelarije Zelenskog Andreju Jermaku, koga je optužila za nekoliko konkretnih neuspeha države i saradnju s Rusima. On je, međutim, ostao na svom mestu.

Zelenski je zahtev za smenu Bankova i Venediktove uputio u Radu, s tim da rasprava o tužiteljki nije mogla da bude održana u prvom pokušaju jer nije bilo kvoruma. Navodno, jer je poziv za sednicu upućen samo 10 minuta pre početka, pa poslanici nisu uspeli da se okupe. Kako god, u drugom pokušaju Venediktova je smenjena sa 264 glasa od 450 poslanika, a Jermakova struja u kabinetu predsednika je pobedila.

Ipak, očigledno je da poen nije osvojen lagodno, jer je šef vladajuće partije David Arahamija odmah po smeni ublažio ceo projekat najavivši da će Venediktova, najduže za nedelju dana, biti imenovana na diplomatsku funkciju. Ukrajinska „Strana” piše da je najverovatnije reč o ambasadorskom mestu u Švajcarskoj.