Осумњичена за издају, а постаје амбасадорка

Најупечатљивију и највећу кадровску промену коју је од почетка рата извршио украјински председник Володимир Зеленски прати велика интрига. Смену шефа безбедносних служби и главне тужитељке је у неколико дана пратило неколико неочекиваних обрта. Зеленски их је сменио јавно у свом обраћању у недељу увече. Према тону и речима које је одабрао, видело се да је љут и одлучан.

Образложивши смену двоје високих званичника, о чијем одласку је бриселски портал „Политико” писао још прошлог месеца, Зеленски је рекао да Ивана Банкова и Ирину Венедиктову смењује због њихових неуспеха у секторима које су водили. Конкретно, због многих случајева издаје земље и сарадње с непријатељем: за сада постоји сумња за 651 особу, а оптужнице су поднете против 200 људи.

Ефекат је појачан чињеницом да је Зеленски одмах објавио да их смењује, иако је, барем што се тиче државног тужиоца, било потребно да предлог упути Врховној ради, која мора да гласа о њему. Венедиктова је смењена указом у складу с другим делом члана 11 Закона о правном поступку у ванредном стању, који даје право шефу државе да одлучи о разрешењу службеника чије су именовање и разрешење дозвољени његовим овлашћењима. Међутим, предвиђено је да приликом именовања и разрешења генералног тужиоца председник делује заједно с Радом, која иницира поступак, па тек онда шеф државе издаје указ. Што се тиче шефа безбедносне службе – скупштина га именује и разрешава на предлог председника. То значи да Банков неће моћи да изврши никакву нагодбу позивајући се на процедуралне прекршаје.

Очигледно је да је Зеленски пожурио да их што пре уклони с положаја: да ли због тога што је хтео да предупреди неке акције хапшења и подизања оптужница или је једноставно морао да покаже одлучност, а можда му је тако нешто сугерисано и са других нивоа. Томе у прилог иде и истовремена хитна процедура именовања шефа Специјалног тужилаштва за борбу против корупције, које је упркос захтевима западних партнера неопростиво одуговлачено.

У својој првој изјави после смене, за коју је сазнала из медија, Венедиктова је рекла да „не може да замисли да се оваква питања могу решавати иза кулиса, без изражавања међусобног поштовања”, практично противзаконито. У пажљиво одмереној изјави најавила је да ће, чим дође до „решавања тренутне ситуације на адекватан и за све стране разумљив начин”, дати исцрпан коментар. Укратко, то је значило да још није време за преоштре наступе, али је било очигледно њено незадовољство, чак огорченост, уз уверење да је смена неоснована и незаконита. Ипак, није прешла границу да оптужи председника директно. Треба подсетити да је Венедиктова, као и Баканов, дугогодишња пријатељица Зеленског и да је била спољнополитички саветник у његовој предизборној кампањи, после чега је уследило именовање на одговорну дужност.

Јасно је било да тужитељка неће сама да поднесе оставку, али је најавила да, ако захтев буде поднет скупштини, неће оклевати да посланицима поднесе извештај о свом раду. То је могло да значи да је можда добила понуду да напише оставку, али да то није хтела да уради, барем не у том тренутку. Она је очигледно захтевала разговор са Зеленским, на шта упућују речи о „закулисним радњама” и „потезима без поштовања”. Већ у понедељак ујутру заменик шефа председникове канцеларије Андреј Смирнов је објавио да тужитељка није смењена, него суспендована док се не провери њен рад – што је изазвало забуну.

Истог дана је портпарол Стејт департмента Нед Прајс новинарима рекао да у Вашингтону пажљиво прате ситуацију у Кијеву после смена и да су у контакту с украјинским партнерима. Нагласио је да Стејт департмент дели информације са Кијевом како би „помогао да се прикупе докази уз помоћ којих би се правди привели они који су можда починили ратне злочине и друга зверства”, додавши да се већина информација рутински прослеђује канцеларији државног тужиоца Украјине и да су оне из „отворених извора”.

Они који прате догађаје у Украјини сетиће се да је Венедиктова повремено искакала из званичног наратива и дозвољавала себи независне потезе. У свему томе, наравно, могло се учитати и много политике. На пример, познато је да Венедиктова у децембру прошле године није потписала оптужницу да се бивши председник Петро Порошенко сумњичи за издају државе, него је то учинио њен заменик. Она је имала још потеза у којима је оклевала око подизања оптужница, па су због тога неки били склони да је прогласе независним центром моћи у Украјини.

Смена је уследила недуго пошто је републиканска представница у Конгресу Викторија Шпарц тражила да председник Џозеф Бајден предочи конгресменима обавештајне податке о шефу председничке канцеларије Зеленског Андреју Јермаку, кога је оптужила за неколико конкретних неуспеха државе и сарадњу с Русима. Он је, међутим, остао на свом месту.

Зеленски је захтев за смену Банкова и Венедиктове упутио у Раду, с тим да расправа о тужитељки није могла да буде одржана у првом покушају јер није било кворума. Наводно, јер је позив за седницу упућен само 10 минута пре почетка, па посланици нису успели да се окупе. Како год, у другом покушају Венедиктова је смењена са 264 гласа од 450 посланика, а Јермакова струја у кабинету председника је победила.

Ипак, очигледно је да поен није освојен лагодно, јер је шеф владајуће партије Давид Арахамија одмах по смени ублажио цео пројекат најавивши да ће Венедиктова, најдуже за недељу дана, бити именована на дипломатску функцију. Украјинска „Страна” пише да је највероватније реч о амбасадорском месту у Швајцарској.