Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Svet

09.11.2016 u 09:30

Poljska ne da Ustavni sud

Poljska je svesna da u Evropskoj uniji ne postoji neophodno jedinstvo u mnogim pitanjima i da je nemoguće doneti jednoglasnu odluku. Jedno od takvih pitanja je i mogućnost da se ovoj članici uskrati pravo glasa zbog toga što odbija da sprovede izmene u svom zakonodavstvu koje se odnosi na funkcionisanje Ustavnog suda. Zato je poljska vlada po isteku tromesečnog roka, koji joj je dat 27. jula u Briselu, odbacila niz zakonodavnih preporuka za funkcionisanje Ustavnog suda, uključujući i objavljivanje i sprovođenje odluka ovog suda, koje ne žele da objave. Ministar spoljnih poslova Vitold Vaščikovski je rekao da se Poljska ne slaže sa interpretacijom Evropske komisije, naročito ne prvog potpredsednika Fransoa Timermansa, koji je rekao da izvršni organi EU neće odustati i da će zahtevati

Svet

01.11.2016 u 19:19

Proruski preokret u Moldaviji

Spoljnopolitička orijentacija Moldavije, barem u delu kojim upravlja predsednik države, po svemu sudeći, biće poznata tek posle drugog kruga predsedničkih izbora 13. novembra. Danas još nisu bili prebrojani svi glasački listići sa nedeljnih izbora, ali je na osnovu 90 odsto glasačkog materijala poznato da vodi lider Socijalističke partije i bivši ministar ekonomije i trgovine Igor Dodon. On ima značajnu prednost u odnosu na protivkandidata – bivšu ministarku obrazovanja, diplomca sa Harvarda, ekonomistu Svetske banke i liderku partije Akcija i solidarnost Maju Sandu, koja se zalaže za ulazak Moldavije u EU. Dodonu, koji je, naprotiv, za čvršće veze sa Moskvom i poništavanje trgovinskog sporazuma Moldavije i EU iz 2014. godine, malo je nedostajalo da pobedi već u prvom krugu. Prema

Svet

27.10.2016 u 20:25

NATO jača snage na istoku Evrope

Pod sve većom tenzijom između Rusije i NATO-a, članice alijanse koju predvode SAD donele su niz odluka kojima će, kako je rekao jedan visoko rangirani američki general, popuniti „rupe” u vazdušnoj i raketnoj odbrani. Ona bi trebalo da odvrati Rusiju od aspiracija prema istočnoj Evropi. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je posle sednice ministara odbrane članica u sredu izrazio zadovoljstvo što se radi na sprovođenju odluke sa samita NATO-a u julu u Varšavi da se početkom 2017. godine razmeste dodatna četiri bataljona u zemlje tri baltičke zemlje Litvaniju, Letoniju i Estoniju, kao i u Poljsku. Stoltenberg je naglasio da se čitav niz zemalja pridružio inicijativi Kanade, Nemačke, Velike Britanije i SAD da razmeste multinacionalne bataljone na istočnim granicama

Svet

26.10.2016 u 15:20

Uzbuna NATO-a zbog „Kuznjecova” pred Španijom

Posle velikog pritiska NATO-a i Velike Britanije kome je bio izložen Madrid zbog odluke da dozvoli ruskoj flotili da napuni gorivo i nabavi ostale potrepštine u španskoj severnoafričkoj enklavi Seuti, Rusi su povukli zahtev i odustali od toga da u toj luci pristanu njihovi brodovi na putu ka istočnom Sredozemlju.

Svet

25.10.2016 u 22:00

SAD u Norveškoj otvaraju treći front prema Rusiji

Odlukom Norveške da dozvoli raspoređivanje 330 marinaca, što će biti prvi put posle hladnog rata da strane trupe budu stacionirane na norveškoj teritoriji, SAD i Rusija dobijaju još jednu tačku eventualnog bliskog kontakta. Ova odluka i nije iznenađujuća u odnosima između Vašingtona i Moskve jer tenzije rastu od sukoba u istočnoj Ukrajini i prisajedinjenja Krima Rusiji, te ulaska Kremlja u sirijski rat godinu dana pošto su to učinile SAD i, konačno, konstantne napetosti u Baltičkom moru. Bez obzira na to što je ovo prvi put da Oslo zvanično dozvoli pristup stranim vojnicima, američki vojnici i trupe ostalih članica NATO-a već uveliko borave na teritoriji ove zemlje

Međunarodni pregled

22.10.2016 u 22:00

Forsiranje Putina

Iako se čini da su Alepo, Raka i Mosul najvažnije linije fronta u hibridnom ratu Zapada i Istoka, a sateliti velikih sila mere svaki pokret na Bliskom istoku, glavni rat ipak se vodi daleko iza ovih linija fronta – unutar gotovo svake od uticajnih zapadnih država između zagovornika starog globalističkog sveta i njihovih protivnika. Čudno je kako se među predstavnicima nomenklatura teško primećuje da borba na toj liniji fronta može da se završi i stvaranjem novog „novog svetskog poretka”. PRLjAVI HARI: Pre mesec i po dana šef Pentagona Ešton Karter javno je napravio omašku na koju je lako bilo odgovoriti: optužio je Rusiju da narušava međunarodni poredak, da rukovođena „pogrešnim ambicijama i prikrivenim strahom pokušava da se predstavi kao svetska sila”. U toj izjavi je bilo toliko

Svet

23.10.2016 u 09:00

Ukrajincima Rusi krivi koliko i nacisti

Razlaz sa sovjetskom prošlošću u Ukrajini ne ide tako brzo ni lako. Ispostavilo se da još uvek nije usvojeno dovoljno zakona koji izjednačavaju komunizam i nacizam, jer zvanični Kijev od formiranja nove vlasti 2014. godine taj zapadnoevropski trend koristi kako bi pridobio što veću pažnju NATO-a i EU, a Ukrajinu predstavio kao bastion koji bi mogao da spreči, u baltičkim i pojedinim istočnoevropskim državama, sve glasnije najavljivani ruski prodor na Zapad. Za potiranje komunističke ideologije nije bilo dovoljno da se sruše svi spomenici Lenjinu, da se ozakoni zatvorska kazna do pet godina kojom se mogu kazniti oni koji koriste kako nacističke tako i sovjetske simbole, a nije bilo dovoljno ni obavezno odavanje počasti „onima koji su se borili za ukrajinsku nezavisnost u 20.

Svet

14.10.2016 u 09:05

Boris Džonson se ponovo sapleo o svoj jezik

Britanci će se možda i složiti sa pozivom šefa diplomatije Borisa Džonsona da bi Ujedinjeno Kraljevstvo trebalo da „preuzme vođstvo” u podizanju svesti o situaciji u Siriji. Ali se sigurno nisu složili, barem ne vodeći britanski mediji, sa nediplomatskim Džonsonovim pozivom na antiratne proteste ispred zgrade ambasade Rusije u Londonu zbog bombardovanja Alepa. Pozivajući da se odgovornima za napad na konvoj i bolnicu u Alepu sudi pred Međunarodnim krivičnim sudom, Džonson je tokom rasprave o bombardovanju Alepa u britanskom parlamentu rekao: „Nesumnjivo bih voleo da vidim demonstracije ispred ruske ambasade. Gde je sada koalicija „Stop ratu”? Gde su oni”, dramatično se obratio šef diplomatije britanskim poslanicima, misleći na grupu koju je osnovao lider laburista Džeremi Korbin povodom

Svet

11.10.2016 u 22:00

Da li je „iskander” u Kalinjingradu prekomerna upotreba sile prema NATO-u

Koliko brzo se odnosi između SAD i Rusije zaoštravaju, pokazalo se i na primeru raspoređivanja raketnih sistema u baltičkim zemljama i centralnoj i istočnoj Evropi, kada se odjedanput prestalo sa izbegavanjem diplomatskog rečnika i stvari su počele da se dovode u uzročno-posledičnu vezu. Poljski ministar spoljnih poslova Vitold Vaščikovski je prvi put posle nekoliko dana tenzija koje su nastale zbog ruskog raspoređivanja raketa „iskander M” u kalinjingradskoj oblasti, spomenuo ulogu NATO-a. Vaščikovski je kritikovao odluku Rusije da rasporedi rakete koje mogu da nose i nuklearne bojeve glave, rekavši da je to „neadekvatan odgovor na aktivnosti NATO-a”

Svet

26.09.2016 u 08:21

Orban: Centralna Evropa će odbiti dolazak migranata

Mađarski premijer Viktor Orban ne želi da čeka „mapu puta” dogovorenu na samitu EU u Bratislavi, pogotovo ne uoči referenduma koji će se održati u nedelju povodom stava građana o prijemu migranata, pa je najavio da će „odbrambeni i prkosan savez između lidera centralnoevropskih država, uprkos svemu, braniti svoje zemlje”. Kako je preneto na sajtu premijera, on je u nedelju u intervjuu mađarskom radiju „Košut” rekao da su lideri srednjoevropskih zemalja osnovali savez za „odbranu svojih država i svog načina života”, i da su „odlučni da ne upadnu u zamku nekoliko drugih evropskih zemalja, koje se možda neće ni prepoznati za nekoliko godina”. Samit EU bez Velike Britanije koji je nedavno održan u Bratislavi nije ponudio nikakvo konkretno rešenje povodom migrantske krize, a mađarski

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Biljana Mitrinović Rašević