Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Свет

09.11.2016 у 09:30

Пољска је свесна да у Европској унији не постоји неопходно јединство у многим питањима и да је немогуће донети једногласну одлуку. Једно од таквих питања је и могућност да се овој чланици ускрати право гласа због тога што одбија да спроведе измене у свом законодавству које се односи на функционисање Уставног суда. Зато је пољска влада по истеку тромесечног рока, који јој је дат 27. јула у Бриселу, одбацила низ законодавних препорука за функционисање Уставног суда, укључујући и објављивање и спровођење одлука овог суда, које не желе да објаве. Министар спољних послова Витолд Вашчиковски је рекао да се Пољска не слаже са интерпретацијом Европске комисије, нарочито не првог потпредседника Франсоа Тимерманса, који је рекао да извршни органи ЕУ неће одустати и да ће захтевати

Свет

01.11.2016 у 19:19

Проруски преокрет у Молдавији

Спољнополитичка оријентација Молдавије, барем у делу којим управља председник државе, по свему судећи, биће позната тек после другог круга председничких избора 13. новембра. Данас још нису били пребројани сви гласачки листићи са недељних избора, али је на основу 90 одсто гласачког материјала познато да води лидер Социјалистичке партије и бивши министар економије и трговине Игор Додон. Он има значајну предност у односу на противкандидата – бившу министарку образовања, дипломца са Харварда, економисту Светске банке и лидерку партије Акција и солидарност Мају Санду, која се залаже за улазак Молдавије у ЕУ. Додону, који је, напротив, за чвршће везе са Москвом и поништавање трговинског споразума Молдавије и ЕУ из 2014. године, мало је недостајало да победи већ у првом кругу. Према

Свет

27.10.2016 у 20:25

НАТО јача снаге на истоку Европе

Под све већом тензијом између Русије и НАТО-а, чланице алијансе коју предводе САД донеле су низ одлука којима ће, како је рекао један високо рангирани амерички генерал, попунити „рупе” у ваздушној и ракетној одбрани. Она би требало да одврати Русију од аспирација према источној Европи. Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је после седнице министара одбране чланица у среду изразио задовољство што се ради на спровођењу одлуке са самита НАТО-а у јулу у Варшави да се почетком 2017. године разместе додатна четири батаљона у земље три балтичке земље Литванију, Летонију и Естонију, као и у Пољску. Столтенберг је нагласио да се читав низ земаља придружио иницијативи Канаде, Немачке, Велике Британије и САД да разместе мултинационалне батаљоне на источним границама алијансе. Како

Свет

26.10.2016 у 15:20

Узбуна НАТО-а због „Кузњецова” пред Шпанијом

После великог притиска НАТО-а и Велике Британије коме је био изложен Мадрид због одлуке да дозволи руској флотили да напуни гориво и набави остале потрепштине у шпанској северноафричкој енклави Сеути, Руси су повукли захтев и одустали од тога да у тој луци пристану њихови бродови на путу ка источном Средоземљу.

Свет

25.10.2016 у 22:00

САД у Норвешкој отварају трећи фронт према Русији

Одлуком Норвешке да дозволи распоређивање 330 маринаца, што ће бити први пут после хладног рата да стране трупе буду стациониране на норвешкој територији, САД и Русија добијају још једну тачку евентуалног блиског контакта. Ова одлука и није изненађујућа у односима између Вашингтона и Москве јер тензије расту од сукоба у источној Украјини и присаједињења Крима Русији, те уласка Кремља у сиријски рат годину дана пошто су то учиниле САД и, коначно, константне напетости у Балтичком мору. Без обзира на то што је ово први пут да Осло званично дозволи приступ страним војницима, амерички војници и трупе осталих чланица НАТО-а већ увелико бораве на територији ове земље

Међународни преглед

22.10.2016 у 22:00

Форсирање Путина

Иако се чини да су Алепо, Рака и Мосул најважније линије фронта у хибридном рату Запада и Истока, а сателити великих сила мере сваки покрет на Блиском истоку, главни рат ипак се води далеко иза ових линија фронта – унутар готово сваке од утицајних западних држава између заговорника старог глобалистичког света и њихових противника. Чудно је како се међу представницима номенклатура тешко примећује да борба на тој линији фронта може да се заврши и стварањем новог „новог светског поретка”. ПРЉАВИ ХАРИ: Пре месец и по дана шеф Пентагона Ештон Картер јавно је направио омашку на коју је лако било одговорити: оптужио је Русију да нарушава међународни поредак, да руковођена „погрешним амбицијама и прикривеним страхом покушава да се представи као светска сила”. У тој изјави је било толико

Свет

23.10.2016 у 09:00

Украјинцима Руси криви колико и нацисти

Разлаз са совјетском прошлошћу у Украјини не иде тако брзо ни лако. Испоставило се да још увек није усвојено довољно закона који изједначавају комунизам и нацизам, јер званични Кијев од формирања нове власти 2014. године тај западноевропски тренд користи како би придобио што већу пажњу НАТО-а и ЕУ, а Украјину представио као бастион који би могао да спречи, у балтичким и појединим источноевропским државама, све гласније најављивани руски продор на Запад. За потирање комунистичке идеологије није било довољно да се сруше сви споменици Лењину, да се озакони затворска казна до пет година којом се могу казнити они који користе како нацистичке тако и совјетске симболе, а није било довољно ни обавезно одавање почасти „онима који су се борили за украјинску независност у 20. веку”. На све то

Свет

14.10.2016 у 09:05

Борис Џонсон се поново саплео о свој језик

Британци ће се можда и сложити са позивом шефа дипломатије Бориса Џонсона да би Уједињено Краљевство требало да „преузме вођство” у подизању свести о ситуацији у Сирији. Али се сигурно нису сложили, барем не водећи британски медији, са недипломатским Џонсоновим позивом на антиратне протесте испред зграде амбасаде Русије у Лондону због бомбардовања Алепа. Позивајући да се одговорнима за напад на конвој и болницу у Алепу суди пред Међународним кривичним судом, Џонсон је током расправе о бомбардовању Алепа у британском парламенту рекао: „Несумњиво бих волео да видим демонстрације испред руске амбасаде. Где је сада коалиција „Стоп рату”? Где су они”, драматично се обратио шеф дипломатије британским посланицима, мислећи на групу коју је основао лидер лабуриста Џереми Корбин поводом протеста

Свет

11.10.2016 у 22:00

Да ли је „искандер” у Калињинграду прекомерна употреба силе према НАТО-у

Колико брзо се односи између САД и Русије заоштравају, показало се и на примеру распоређивања ракетних система у балтичким земљама и централној и источној Европи, када се одједанпут престало са избегавањем дипломатског речника и ствари су почеле да се доводе у узрочно-последичну везу. Пољски министар спољних послова Витолд Вашчиковски је први пут после неколико дана тензија које су настале због руског распоређивања ракета „искандер М” у калињинградској области, споменуо улогу НАТО-а. Вашчиковски је критиковао одлуку Русије да распореди ракете које могу да носе и нуклеарне бојеве главе, рекавши да је то „неадекватан одговор на активности НАТО-а”

Свет

26.09.2016 у 08:21

Орбан: Централна Европа ће одбити долазак миграната

Мађарски премијер Виктор Орбан не жели да чека „мапу пута” договорену на самиту ЕУ у Братислави, поготово не уочи референдума који ће се одржати у недељу поводом става грађана о пријему миграната, па је најавио да ће „одбрамбени и пркосан савез између лидера централноевропских држава, упркос свему, бранити своје земље”. Како је пренето на сајту премијера, он је у недељу у интервјуу мађарском радију „Кошут” рекао да су лидери средњоевропских земаља основали савез за „одбрану својих држава и свог начина живота”, и да су „одлучни да не упадну у замку неколико других европских земаља, које се можда неће ни препознати за неколико година”. Самит ЕУ без Велике Британије који је недавно одржан у Братислави није понудио никакво конкретно решење поводом мигрантске кризе, а мађарски премијер

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Аутор: Биљана Митриновић Рашевић