Орбан: Централна Европа ће одбити долазак миграната

Мађарски премијер Виктор Орбан не жели да чека „мапу пута” договорену на самиту ЕУ у Братислави, поготово не уочи референдума који ће се одржати у недељу поводом става грађана о пријему миграната, па је најавио да ће „одбрамбени и пркосан савез између лидера централноевропских држава, упркос свему, бранити своје земље”.

Како је пренето на сајту премијера, он је у недељу у интервјуу мађарском радију „Кошут” рекао да су лидери средњоевропских земаља основали савез за „одбрану својих држава и свог начина живота”, и да су „одлучни да не упадну у замку неколико других европских земаља, које се можда неће ни препознати за неколико година”.

Самит ЕУ без Велике Британије који је недавно одржан у Братислави није понудио никакво конкретно решење поводом мигрантске кризе, а мађарски премијер није једини који је био незадовољан. Поред лидера држава „Вишеградске четворке”, које од почетка мигрантске кризе заступају чврст став да неће пристати на идеју да се у Бриселу одређује колико ће која чланица уније примити миграната, своје незадовољство резултатима самита демонстративно је исказао и италијански премијер Матео Ренци, одбивши да присуствује заједничкој конференцији за медије са Ангелом Меркел и Франсоа Оландом после самита.

Поред поделе поводом миграната, ни предлог о значајнијем интегрисању оружаних снага чланица ЕУ није наишао на једногласну подршку, јер су према тој идеји скептичне источноевропске земље које не желе да изгубе подршку НАТО-а зарад неке будуће европске армије. Како год, Мађарска, Словачка, Чешка и Пољска су одлучиле не само да бране своје границе од нежељених избеглица него су спремне и да бране властиту националну политику, јер, како је Орбан рекао, ЕУ није у стању да напусти самодеструктивну и наивну миграциону политику.

Бриселски портал „Еуобзервер” пренео је податке из истраживања јавног мњења мађарске агенције „Паблик института” према коме данас 63 одсто испитаника не мисли да је дужност помоћи избеглицама које траже азил, док је прошле године скоро исто толико (64 одсто) било оних који су сматрали да је обавеза помоћи. Чак је и број оних који сматрају да се према избеглицама треба понашати хуманије са 52 одсто из прошле године пао на 44 одсто. Бриселски портал је замерио Будимпешти што је током референдумске кампање било мало суштинске јавне дебате о овом питању и констатовао да је слаба и подељена опозиција неспремна за јачи отпор, а да чак највећа опозициона странка у мађарском парламенту, социјалисти, подржава владајући Фидес „у рату против квота ЕУ”.

Мађарски премијер је у овом интервјуу показао и још много дубље неслагање са западним чланицама ЕУ, рекавши да се нешто ново догодило у последњих неколико недеља. „Људи у Европи су сада подигли главе, а многи се усуђују и да говоре. Током 40 година комунизма узимали смо здраво за готово да је могуће говорити сасвим искрено само у земљама западно од нас”, рекао је Орбан и додао да данас „када неко западно од нас почне да говори о мигрантској кризи, онда, интересантно, они прво десетак пута размисле шта ће да кажу а шта не”. Орбан је приметио да на Западу постоје и „механизми филтрирања” на официјелним и много популарнијим јавним скуповима.

Објашњавајући овакав свој став, мађарски премијер је рекао да су људи на Западу навикли да верују својим лидерима да ће да реше проблеме „чак и кад њихове одлуке делују чудно”. „Људи сада говоре да проблеми постоје, а да решења нису добра. Проблеми су све већи и захватили су њихове приватне животе, јер је јавна сигурност угрожена. Елите не могу држати очи и уши затворене пред питањима од основне важности”, оценио је Орбан. Западни Европљани, нагласио је мађарски премијер, сада схватају да смеју да кажу шта мисле и да политичари не могу више себи да приуште да занемарују њихово мишљење. Говорећи о томе да је Мађарска прва почела да поставља ограду на својој граници, он је рекао да се сада показало да су Мађари били у праву, да су се они који су „нападали” Мађарску претходне године заправо плашили њеног „начина размишљања”, али да је сада јасно да је тај начин мишљења био оправдан.

Међутим, поједине западноевропске чланице ЕУ су згрожене Орбановом реториком, а луксембуршки шеф дипломатије је уочи самита у Бриселу предложио да би Мађарску, барем привремено, требало искључити из ЕУ због непоштовања људских права. Поред тога што је мигранте називао „отровом за Европу”, Орбан је недавно предложио да би илегалне избеглице требало депортовати на острва или на северноафричку обалу и у Либији направити „огроман избеглички град”. „Морамо да направимо велике кампове за избеглице изван ЕУ, којима се оружјем гарантовала безбедност, а цео пројекат би финансирала ЕУ”, рекао је Орбан после самита у Бриселу и нагласио да свако ко је дошао илегално у Европу, сада треба да буде депортован у таква насеља и одатле може да поднесе захтев за азил.

Он је Либију и Египат означио као важне европске партнере, нагласивши да ЕУ треба да успостави нову политику према Либији. Предлогом да се мигранти сместе у ту разорену земљу и да ЕУ финансира њихов смештај, Орбан је заправо изнео намеру да се Либија, коју је НАТО бомбардовао 2011, када је убијен и њен лидер Муамер Гадафи, извуче из канџи џихадиста и нове ваздушне интервенције. „Либија је област која може да се користи за испловљавање за Европу, јер ниједна држава не постоји тамо”, објаснио је Орбан.

Што се тиче „линије одбране” од миграната, Орбан не верује много у договор ЕУ са Турском и најављује могући нови велики јесењи талас, не само из Турске него и из северне Африке. После самита у Братислави он је говорио о четири варијанте „одбране”, али му се најмање допао предлог Аустрије да се гради зид на аустријско-мађарској граници. Прва „линија одбране” је могућност задржавања избеглица на грчко-македонској граници, друга на српско-македонској, а трећа на српско-мађарској граници.