Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Svet

22.09.2016 u 22:00

Bajden: EU jedva čeka da ukine sankcije Rusiji

Posle pritiska najuticajnijih članica Evropske unije da Kijev počne da radi na ispunjavanju tačaka Sporazuma iz Minska, inače će početi da ukidaju sankcije Rusiji, Ukrajina nije mogla da dobije jasniju poruku da je potrošeno strpljenje svih onih koji su ih podržavali od protesta koji su se pretvorili u svrgavanje vlasti i građanskog rata. Naime, američki potpredsednik Džozef Bajden je u sredu upozorio Ukrajinu da je potrebno da ispuni svoja obećanja u vezi sa ekonomskim i političkim reformama ili će se suočiti sa rizikom da EU odustane od sankcija prema Rusiji. „Ako Ukrajinci daju povod EU, znamo da ima najmanje pet zemalja koje će odmah reći: 'Mi prekidamo sankcije protiv Moskve’”, rekao je Bajden na sednici Saveta za međunarodne odnose u Njujorku. Ovakav njegov komentar je usledio dan pošto se

Svet

19.09.2016 u 16:02

Jedinstvena Rusija osvojila više od dve trećine mandata

Vladajuća stranka Jedinstvena Rusija, čiji je lider premijer Dmitrij Medvedev, osvojila je na proteklim parlamentarnim izborima za Donji dom parlamenta (Dumu) do sada najbolji izborni rezultat. Prema preliminarnim rezultatima, na osnovu prebrojanih 93 odsto glasova, Jedinstvena Rusija je osvojila 343 od 450 mesta u Dumi, što je 76,22 odsto biračkog tela, saopštila je Centralna izborna komisija (CIK). Ovakvim izbornim rezultatom Putinova stranka je osigurala sebi dve trećine ukupnog broja mandata, što predstavlja i ustavnu većinu. Na prethodnim izborima za Državnu dumu 2011, Jedinstvena Rusija je osvojila nešto više od 49 odsto glasova, 2007. 64 odsto, a 2003, dve godine posle osnivanja 37.57 odsto glasova.

Međunarodni pregled

17.09.2016 u 22:00

Kraj bajke o američkoj izuzetnosti

Američki predsednički izbori su pokazali kojim pravcem se kreće njihova politika. Verbalni jed Klintonove i Trampa, nezabeležen u javnosti do sada, ne samo da je prevazišao retoriku „slabih demokratija” širom sveta nego je pokazao da sve ono čime je američka administracija volela da se pohvali kao posebnim vrednostima SAD – od moralne superiornosti, osećaja za ispravnost, demokratije i poštovanja ljudskih prava – više ne postoji u američkoj unutrašnjoj politici. Crni tornado predizbornog balona u liku Hilari i Donalda, koji je pukao pravo u lice američkim građanima izručivši gomilu mržnje i uvreda, nekako istovremeno je pokazao dubinu krize američke spoljne politike. Udarivši u tvrdo svetsko tlo mit o američkoj superiornosti se raspao u paramparčad, a da toga politička elita

Svet

15.09.2016 u 13:30

Pentagon ruši primirje u Siriji

Dok sedmodnevno primirje u Siriji kako-tako protiče u miru, ispostavilo se da američkom državnom sekretaru Džonu Keriju, prilikom 13-satnih razgovora u Ženevi, najveće probleme nije zadavao ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, nego činjenica da uopšte nije imao blagoslov Pentagona za postizanje sporazuma sa Rusima. Američki predsednik Barak Obama je odobrio potpisivanje sporazuma, ali je deo njegove administracije, predvođen ministrom odbrane Eštonom Karterom, bio protiv i oni su i po postizanju sporazuma ostali skeptični prema argumentima za dogovor sa Rusima. Po svemu sudeći, iskusni analitičari koji nisu polagali mnogo vere u taj sporazum na kraju će biti u pravu. Da se nešto čudno događa sa sporazumom na kome su Keri i Lavrov dugo radili, videlo se po izjavi ruskog ministra

Svet

14.09.2016 u 20:05

Šojgu: SAD su menjale svetski poredak na Kosovu i u BiH

Dok američki državni sekretar Džon Keri i ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov pokušavaju da uspostave tešnju saradnju u Siriji, ministri odbrane Amerike i Rusije Ešton Karter i Sergej Šojgu ne prestaju da političkim izjavama podgrevaju tenzije između Vašingtona i Moskve. Posle prvih optužbi da se Rusija meša u izborni proces u SAD, Karter je, obraćajući se studentima Univerziteta u Oksfordu prošle srede, optužio Kremlj da pokazuje „jasnu ambiciju da naruši principijelan međunarodni poredak”. Samo dan posle obraćanja studentima najprestižnijeg univerziteta u Ujedinjenom Kraljevstvu, on je na mirovnoj konferenciji UN u Londonu sklopio vojni sporazum sa ukrajinskim ministarstvom odbrane i čak imenovao penzionisanog visoko rangiranog američkog generala koji će savetovati Kijev kako da

Svet

10.09.2016 u 20:15

Američki general u Ministarstvu odbrane Ukrajine

Između Sjedinjenih Američkih Država i Ukrajine potpisan je jedan „veoma, veoma važan sporazum”. Značaj ovakve ocene utoliko je veći što ju je pred novinarima u četvrtak upotrebio američki sekretar za odbranu Ešton Karter i što se sporazum odnosi na vojnu saradnju s Kijevom. Sporazum o partnerstvu američke vojske sa ukrajinskim ministarstvom odbrane potpisan je u četvrtak u Londonu na marginama Mirovne konferencije UN na nivou ministara odbrane. Šef Pentagona je pri tome imenovao penzionisanog generala američke vojske Džona Abizejda za specijalnog savetnika ukrajinskog ministra odbrane. Iako je novinarima rečeno da imenovanje Abizejda ne predstavlja signal da SAD planiraju da pomognu Ukrajini u ofanzivnim operacijama protiv proruskih snaga na istoku Ukrajine i da se samo

Svet

08.09.2016 u 15:49

Putin: Na Kosovu Zapad koristi volju naroda, a na Krimu je ne priznaje

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je u velikom intervjuu za američki „Blumberg” da Zapad ne želi da prizna volju naroda na Krimu, iako to čini kada je reč o Kosovu. „Najvažnija stvar je da je krimski parlament glasao za referendum i potom za nezavisnost – i to je učinjeno pre dve godine i to – po ukrajinskim zakonima”, rekao je Putin i naveo da drugim rečima to znači da je o tome odlučilo u potpunosti legitimno telo koje predstavlja ljude koji žive na Krimu. Navodeći da neki partneri Rusije ne žele da uzmu u obzir tu činjenicu, kao ni volju stanovnika Krima, gde 70 odsto čine Rusi, a i ostali govore ruski jezik kao maternji, ruski predsednik je naglasio da se „ništa ne može uraditi protiv volje naroda”. „A neki naši partneri izgleda to ne shvataju”, zaključio je on.

Svet

09.09.2016 u 08:05

Gorki rezultati politike ukrajinskog kralja čokolade

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko se posle ekonomskog šoka, izazvanog prekidom ekonomskih odnosa sa Rusijom, i slabih rezultata trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom, koji je trebalo da omogući lakši pristup ukrajinskih proizvoda evropskom tržištu, suočio i sa političkim razočaranjem. Na sednici parlamenta, on je otvoreno rekao da će Ukrajini i dalje biti potrebna snažna međunarodna podrška u borbi „protiv ruske agresije”, ali da „obezbeđivanje ove podrške postaje sve teže za ukrajinske diplomate zbog različitih objektivnih i subjektivnih faktora”. Porošenko nije objasnio šta ubraja u objektivne, a šta u subjektivne faktore, ali se prilično jasno vidi da nova geopolitička prekompozicija ide na štetu ukrajinskih interesa. „Evropa i dalje govori jednim glasom, ali postoje

Svet

19.08.2016 u 16:01

Putin: Kijev je napao Krim da ne bi sproveo „Minsk”

Jasno je zašto je to učinjeno – zato što im u Ukrajini iz nekog razloga sporazumi iz Minska ne odgovaraju ili ne mogu da ih ispune, rekao je ruski predsednik Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je tokom sastanka Saveta bezbednosti u Sevastopolju rekao da je nedavni pokušaj sabotaže na Krimu, za koji zvanična Moskva optužuje Ukrajinu, pokušaj Kijeva da ne ispuni svoje obaveze iz sporazuma postignutih u Minsku. „Jasno je zašto je to učinjeno – zato što im u Ukrajini iz nekog razloga sporazumi iz Minska ne odgovaraju ili ne mogu da ih ispune”, rekao je Putin, a preneo Sputnjik na nemačkom. Putin peti put boravi na Krimu od referenduma o pripajanja Rusiji u februaru 2014. godine, a ovog puta je doputovao kako bi predsedavao sednici Saveta bezbednosti nakon što su na Krimu početkom

Uvodnik

15.08.2016 u 22:00

Berlin na Uralu

Zašto je nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer odleteo čak do Urala kako bi se sastao sa svojim ruskim kolegom Sergejem Lavrovom? Osim što nije sleteo u Moskvu, nego je leteo prema Sibiru još skoro 1.500 kilometara, šef nemačke diplomatije je zajedno sa svojim ruskim kolegom „morao” da se obrati i studentima u Jekaterinburgu. Ti mladi ljudi bili su samo slučajna publika koja je čula ono što je Lavrov hteo da kaže: da odnosi Rusije i Nemačke prolaze kroz najteži period od nemačkog ujedinjenja. Pitanje je i da li su poverovali nemačkom diplomati kada im je rekao da se mnogi raduju političkom približavanju između Rusije i Evrope „u godinama koje dolaze” i da je upravo on sam jedan od njih. A on je bio sasvim iskren. Dakle, odgovor na pitanje zašto je Štajnmajer

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Biljana Mitrinović Rašević