Pentagon ruši primirje u Siriji

Dok sedmodnevno primirje u Siriji kako-tako protiče u miru, ispostavilo se da američkom državnom sekretaru Džonu Keriju, prilikom 13-satnih razgovora u Ženevi, najveće probleme nije zadavao ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, nego činjenica da uopšte nije imao blagoslov Pentagona za postizanje sporazuma sa Rusima.

Američki predsednik Barak Obama je odobrio potpisivanje sporazuma, ali je deo njegove administracije, predvođen ministrom odbrane Eštonom Karterom, bio protiv i oni su i po postizanju sporazuma ostali skeptični prema argumentima za dogovor sa Rusima.

Po svemu sudeći, iskusni analitičari koji nisu polagali mnogo vere u taj sporazum na kraju će biti u pravu. Da se nešto čudno događa sa sporazumom na kome su Keri i Lavrov dugo radili, videlo se po izjavi ruskog ministra spoljnih poslova, koji je u utorak rekao da će Rusija tražiti objavljivanje sporazuma sa SAD o Siriji, koji je postignut u petak, ali da Vašington za sada želi da ga drži u tajnosti. „Mi nemamo šta da krijemo. Sve što je tamo napisano predmet je saglasnosti i mi smo preuzeli na sebe obavezu da sve izvršimo savesno i da podstaknemo na to i sve one od kojih zavisi ispunjenje delova tog sporazuma”, rekao je ruski ministar najavljujući da će Moskva tražiti da se dokument odobri bez ikakvih izmena rezolucijom Saveta bezbednosti UN.

„Njujork tajms” je, međutim, objavio da se u Pentagonu u utorak nisu čak složili ni sa inicijalnim delom sporazuma – da, ukoliko se primirje održi sedam dana, Ministarstvo odbrane osmog dana ispuni deo sporazuma koji se odnosi na razmenu obaveštajnih podataka sa Moskvom o metama Islamske države (ID) u Siriji. „Ne kažem ni da ni ne”, rekao je novinarima komandant vazdušnih snaga u Centralnoj komandi SAD Džefri Harigan tokom konferencijskog video-razgovora. „Bilo bi preuranjeno reći da ćemo odmah uleteti u to”, preneo je „Njujork tajms” generalove reči.

Zabrinutost Pentagona se odnosi na pitanje da li je mudro da sa Kremljom podele informacije o metama koje su izložene njihovim vazdušnim udarima, jer bi otkrili način prikupljanja obaveštajnih podataka ne samo u Siriji nego i u drugim državama, što bi Moskva, uvereni su u Ministarstvu odbrane, mogla da iskoristi u rastućim podvodnim i vazdušnim tenzijama oko baltičkih zemalja i u Evropi.

Ali ni Bela kuća nije bez sumnji. „Mislim da imamo neke razloge da budemo skeptični prema tome da će Rusi biti u mogućnosti ili hteti da primene sporazum onako kako je on dogovoren”, rekao je portparol Bele kuće Džoš Ernst u ponedeljak na konferenciji za novinare. „Ali videćemo”, dodao je turobno.

Samo dva dana pre održavanja pregovora u Ženevi američki ministar odbrane je u Londonu rekao da predstoji još dug put do sporazuma SAD i Rusije o Siriji. On je rekao da je potrebno prvo da dođe do „pravog prekida neprijateljstava”, a onda je u kontekstu američko-ruskog sporazuma o Siriji naveo da postoje velike razlike između Vašingtona i Moskve i u drugim pitanjima, poput Evrope, Ukrajine i drugih oblasti „u kojima Rusija deluje na agresivan način”. On je tada optužio Rusiju da pokazuje „jasnu ambiciju da naruši principijelan međunarodni poredak”, na šta mu je ministar odbrane Sergej Šojgu odgovorio da su upravo SAD unilateralno menjale svetski poredak počev od Bosne i Kosova do Iraka i Libije.

Glavni cilj koji su ovim sporazumom trebalo da postignu Obama i Keri jeste da iskoriste ruski uticaj na sirijskog predsednika Bašara el Asada kako bi se „povukao sa horizonta”. I Moskva je, naravno, imala interese s kojima je ušla u pregovore sa SAD. Juče je portparol Kremlja Dmitrij Peskov obelodanio da je primarni cilj da se razdvoji „umerena sirijska opozicija” (koju podržavaju SAD) od terorističkih grupa, bez čega je „teško moguć dalji napredak”. Primirje koje je stupilo na snagu u ponedeljak, prvog dana Kurban-bajrama, tretira se kao preduslov zajedničke borbe protiv ID i Džabhata Fataha el Šama (grupe koja se ranije zvala Nusra front), kako bi se omogućili uslovi za postizanje političkog rešenja o Siriji.

Ako je verovati ruskom razumevanju tačaka sporazuma, Pentagon nije ni prstom mrdnuo da ispuni svoj deo ugovora. Rusko ministarstvo spoljnih poslova u utorak je pozvalo SAD da utiču na neke od oružanih grupa u Siriji koje odbijaju da prekinu borbu protiv vladinih snaga. „Mi snažno pozivamo sve one koji imaju uticaja na ove prekršioce primirja, prvenstveno američku stranu, da se konačno pozabave svojim klijentima”, navedeno je u saopštenju.

Vašington je, sudeći prema izjavi portparola Stejt departmenta Marka Tonera, ipak zadovoljan obustavom neprijateljstava, uprkos sporadičnim nemirima i smatra da je „dogovor u celini održiv”. I izaslanik UN za Siriju Stafan de Mistura je pohvalio „značajno poboljšanje”, uprkos pojedinačnim napadima „uključujući i one koje čine opozicione snage”.

Ako SAD, ili barem njenom vojnom establišmentu, u ovom trenutku nije stalo do postizanja političkog sporazuma sa Rusima u Siriji, veoma je lako postići da do njega ne dođe. Jednostavno, na terenu u Siriji se neće promeniti ništa. Granica između dobrih i loši „opozicionara” će ostati maglovita i borbe na sirijskom tlu neće prestati.

Situaciju komplikuje i to što u sirijskom ratu učestvuju i drugi akteri koji imaju svoje interese. Glavnokomandujući turske vojske je najavio da će operacija „Štit Eufrata”, u okviru koje je turska vojska pre tri nedelje ušla na sever Sirije kako bi potisnula pripadnike ID i kurdske snaga – biti odlučno nastavljena. Turska vojska je saopštila u utorak da su u blizini Alepa u vazdušnim napadima koalicije na čijem su čelu SAD poginula tri pripadnika ID, ali da u tim napadima nije učestvovala turska avijacija. Vlada u Damasku, međutim, odbija tursku humanitarnu pomoć za Alep.

Primirje u Siriji se uglavnom poštuje u gradu Alepu, a prema ruskim izvorima snage sirijske vlade su obustavile vatru, izuzev na područjima gde se bore protiv ID i Džabhata Fataha el Šama. Saudijska Arabija, koja podržava pobunjeničke snage u Siriji, pozdravila je prekid vatre i navela da „zainteresovano prati početak privremenog prekida vatre”.