Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Ekonomija

28.12.2016 u 08:30

Dinkićeva fiskalna lutrija ponovo u vladinom bubnju

„Cilj kampanje je da podstaknemo građane da uzimaju fiskalni račun i na taj način budu sigurni da novac koji daju za kupovinu neke robe ide u budžet, za zdravstvo, za školstvo, za socijalno nezbrinute.” Ovim rečima fiskalnu lutriju, u kojoj je glavna premija stan u Beogradu, nije pre nekoliko dana najavila ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić. Ovo je stara izjava Mlađana Dinkića od 30. avgusta 2004. godine. U to vreme Dinkić, koji je bio ministar finansija, zajedno sa Poreskom upravom pokrenuo je akciju „Uzmite račun” u okviru koje je takođe bila organizovana nagradna igra. „Predviđeno je da nagradna igra traje u pet kola, a prve nagrade biće podeljene već krajem oktobra”, rekao je Vladimir Ilić, tadašnji direktor Poreske uprave. Neke od nagrada bile su:

Ekonomija

23.12.2016 u 22:00

Tajni pregovori u Briselu o železari

Železara u Smederevu bila je tema tajnih pregovora u Briselu, održanih početkom decembra, na kojima su učestvovali predstavnici Vlade Republike Srbije i Evropske komisije. Kako „Politika” saznaje iz nekoliko izvora, na dnevnom redu poverljivih razgovora na relaciji Beograd–Brisel bile su dve teme: pitanje državne pomoći smederevskoj čeličani, kao i antidamping istraga koju je EK pokrenula kako bi utvrdila da li je bilo prodaje čelika ispod cene. Detalji tog razgovora čuvaju se u strogoj tajnosti, ali ono što može da se čuje jeste utisak naših pregovarača da „je sve proteklo u našu korist”.

Ekonomija

22.12.2016 u 22:00

Nema spasa za Spaskovskog

Blagoje Spaskovski izgleda da broji poslednje dane na mestu direktora kompanije „RTB Bor”. U Memorandumu ekonomske politike koji je naša vlada potpisala sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) jasno se navodi da je država „pokrenula kadrovske promene” u ovom preduzeću. Kako saznajemo, ovih dana biće raspisan tender za izbor profesionalnog menadžmenta za „RTB Bor”. To je, između ostalog, i obaveza iz unapred pripremljenog plana reorganizacije (UPPR) koji praktično predstavlja dogovor ove prezadužene firme sa poveriocima. Ovo nije jedini zadatak koji će, po dogovoru sa MMF-om, naša država morati da ispuni kada je o ovoj kompaniji reč. U Memorandumu navodi se da će status ovog preduzeća biti rešen tokom 2017. godine.

Ekonomija

22.12.2016 u 08:50

Građani Srbije dogodine vraćaju 6,6 milijardi evra duga

Samo u toku sledeće godine poreski obveznici će na ime kamata za stare dugove morati da plate 134 milijarde dinara. To predstavlja čak tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što građani i privreda stvore za godinu dana. Da nije ovih rashoda, budžet Srbije bi bio u plusu od 65 milijardi dinara. Toliko bi para u blagajni preteklo na kraju godine, jer bi prihodi bili značajno veći od rashoda. Ono što zabrinjava je što su izdaci za kamate značajno veći od ukupnih investicija (94 milijarde dinara), kao i to što država za vraćanje kamata kreditorima izdvaja više nego za neke vitalne funkcije kao što su: zdravstvo (11,59 milijardi), obrazovanje (16,9 milijardi), vojska (59 milijarde) i policija (66 milijardi dinara).

Politika

22.12.2016 u 08:05

Predsedničkim kandidatima pet puta više novca nego strankama

„Očekujemo da će ovo što smo planirali biti dovoljno bez obzira na to koje će odluke biti donete u narednim mesecima.” Ovim rečima je ministar finansija Dušan Vujović nedavno odgovorio na pitanje novinara da li su predlogom državne kase za 2017. godinu planirana sredstva i za predstojeće izbore. „Samo je reč bila o tome koliko je dopunskih sredstava bilo potrebno opredeliti za drugi krug predsedničkih izbora, koji je izvestan”, rekao je Vujović. To praktično znači da su u državnoj blagajni obezbeđena sredstva za sva tri moguća scenarija. Neko se već našalio na račun ministra finansija: s obzirom na to koliko često građani Srbije izlaze na birališta, Dušan Vujović bi kao redovnu stavku u budžetu mogao da unese „vanredni parlamentarni izbori”. Prvi i najpredvidljiviji scenario,

Ekonomija

13.12.2016 u 22:00

Država žirant- građani plaćaju 1,22 milijarde evra

Država Srbija izdala je garancije u ukupnoj vrednosti od 242,44 milijarde dinara, što je skoro dve milijarde evra. Toliko su se, u ime državnih preduzeća, koja kod banaka nemaju dobar rejting i ne mogu da dobiju kredite, indirektno zadužili poreski obveznici. O kolikim parama je reč, možda najbolje govori podatak da to predstavlja skoro šest odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što građani i privreda stvore za godinu dana. Prema podacima Ministarstva finansija, za dve trećine tog iznosa aktivirane su garancije, što znači da državne firme nisu u stanju da redovno izmiruju svoje obaveze. Praktično, na teret poreskih obveznika direktno je palo vraćanje 151,23 milijarde dinara, što je 1,22 milijarde evra. Samo u toku sledeće godine, kako može da se vidi iz budžeta, na

Ekonomija

14.12.2016 u 08:05

Ko dobija ako Vučić opet pogodi

Tek što je premijer Aleksandar Vučić ubedio javnost da će privredni rast dogodine iznositi četiri odsto i da će dati sve od sebe da se ta optimistična prognoza ostvari, Fiskalni savet je u svom poslednjem izveštaju izrazio sumnju da će se 2017. godine ostvariti i konzervativna prognoza po kojoj će bruto domaći proizvod (BDP) porasti za tri odsto. „To će predstavljati određeni izazov”, navodi se u njihovoj poslednjoj analizi. Istina, prethodne dve godine Fiskalni savet je pogrešio, a Vučić pogodio. Ali, pitanje je šta građani imaju od rasta, odnosno ko dobija, ako Vučić opet pogodi? Prema proceni Fiskalnog saveta, to je malo verovatno

Kolumna nedelje

10.12.2016 u 22:00

Bolji život nije tabela u ekselu

Premijer Aleksandar Vučić i ministar finansija Dušan Vujović ne kriju da imaju ambiciju da uđu u istoriju. I pre nego što je predsednik vlade budžet za 2017. ocenio kao najzdraviji u istoriji, ministar finansija Dušan Vujović je još prilikom krojenja državne kase za 2015. izjavio da je taj dokument „ogledalo odgovorne fiskalne politike”. Ovo je po mnogo čemu istorijski budžet, rekao je tada ministar finansija. Od tada do danas, zaista se mnogo toga u srpskim javnim finansijama promenilo nabolje. Na kraju 2014. manjak u državnoj blagajni iznosio je 6,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i bio je jedan od najvećih u Evropi. Planirano je da do kraja sledeće godine minus u kasi bude 1,7 odsto. To nije najmanji deficit u regionu, niti rekordno nizak minus u budžetu u celoj našoj istoriji. Ali,

Ekonomija

08.12.2016 u 08:30

Zabrana zapošljavanja važi do kraja 2017. godine

Tridesetdvogodišnji Goran, čije je puno ime i prezime poznato redakciji, već pet godina čeka stalno zaposlenje u Poreskoj upravi. Kad je, kao svršeni student Više poslovne škole počeo da radi u poreskoj administraciji, obećano mu je stalno zaposlenje. Od tada do danas potpisao je šest ugovora na određeno vreme. Da bi ispoštovao zakon, poslodavac je pravio pauzu od mesec dana, a onda je, po nepisanom pravilu, Goranu nudio novi ugovor na godinu dana. Naš sagovornik se nadao da će mu posle 1. januara 2016. godine, kada prestane da važi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, biti ponuđen ugovor o stalnom zaposlenju. Međutim, u Izmenama i dopunama zakona o budžetskom sistemu, koji je prosleđen parlamentu na usvajanje, predloženo je da se zabrana zapošljavanja produži na još godinu dana. I da

Uvodnik

05.12.2016 u 22:00

Budžet demantovao premijera

Budžet, koji je skrojio ministar Dušan Vujović, na nekoliko mesta demantuje tvrdnje premijera Aleksandra Vučića. Tek što je predsednik vlade najavio da će u drugoj polovini godine porez na zarade biti smanjen, u parlament je stigao predlog državne kase koji to opovrgava. Plan je da prihodi po ovom osnovu u 2017. godini budu veći za 10 milijardi dinara, što znači da ministar finansija ne računa na smanjenje poreza na zarade. Još jedna stavka u državnoj kasi u suprotnosti je sa Vučićevim izjavama. Premijer prognozira da će rast privredne aktivnosti dogodine iznositi 3,5 do četiri odsto. Budžet, neka vrsta Svetog pisma vladine ekonomske politike, skrojen je na pretpostavci da će privredni rast dogodine iznositi tri odsto. Premijer je izjavio i da je ovim dokumentom planiran „najniži

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Anica Telesković