Tajni pregovori u Briselu o železari

Železara u Smederevu bila je tema tajnih pregovora u Briselu, održanih početkom decembra, na kojima su učestvovali predstavnici Vlade Republike Srbije i Evropske komisije. Kako „Politika” saznaje iz nekoliko izvora, na dnevnom redu poverljivih razgovora na relaciji Beograd–Brisel bile su dve teme: pitanje državne pomoći smederevskoj čeličani, kao i antidamping istraga koju je EK pokrenula kako bi utvrdila da li je bilo prodaje čelika ispod cene.

Detalji tog razgovora čuvaju se u strogoj tajnosti, ali ono što može da se čuje jeste utisak naših pregovarača da „je sve proteklo u našu korist”. Ipak, drugi izvori kažu da je reč o komplikovanim procesima i da nikako ne treba unapred zaključivati kakav će biti epilog ova dva procesa koja se u Briselu vode kada je o srpskoj železari reč. Ono što je poznato je da je EK, osim redovnog izveštaja od vladine Komisije za kontrolu državne pomoći, zatražila poseban izveštaj o „železari”.

Takođe, Brisel je Beogradu prethodno poslao spisak konkretnih pitanja na koje su naše vlasti morale da spreme odgovore. Ono što je najviše interesovalo predstavnike tehničke misije u Briselu je da li će smederevska čeličana biti prodavnica jeftinog kineskog čelika za Evropu. Naš izvor kaže da su naši pregovarači uveravali predstavnike EK da kineski „Hestil” nema nameru da reeksportuje čelik iz Kine u Evropu. Njihova namera je, da pre svega čelik proizvode u Smederevu i da ga izvoze, između ostalog i na evropsko tržište. Uvoz čelika iz Kine u Smederevo „Hestilu“ se ne isplati, tvrdili su predstavnici Vlade Srbije. 

Šta je to što, zapravo, EK istražuje kada je o smederevskoj čeličani reč? Prvi postupak koji se tiče državne pomoći pokrenut je još 2015. godine. Naime, „Železara Smederevo“ je, do 1. februara 2015. godine, dobijala pomoć iz budžeta. Dalje subvencionisanje industrije čelika nakon isteka ovog datuma više nije bilo moguće, jer to nije dozvoljavala evropska regulativa.

Da je država nakon tog datuma nastavila novčano da pomaže smederevsku čeličanu time bi prekršila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Jer, protokol 5 ovog dokumenta, koji se tiče čelične industrije, dozvoljavao je da se ova oblast subvencioniše pet godina od dana potpisivanja SSP-a (1. februara 2009). Međutim, EK je nakon isteka tog datuma interesovalo da li je pomoć koju je železara dobijala pre 1. februara 2012. godine bila u skladu sa SSP-om. Tim povodom razgovori na relaciji Beograd–Brisel vođeni su nekoliko puta, ali predstavnici EK su uvek tražili neka dodatna razjašnjenja i postavljali nova pitanja.

Šta je u ovim pregovorima, zapravo, sporno?

Nezvanično, ukupan iznos državne pomoći ne sme da pređe 50 odsto buduće kineske investicije. Međutim, samo isplata zarada radnicima u periodu od 2012. godine do 1. februara 2015. budžet Srbije je koštala ukupno 300 miliona evra. Prema dosadašnjim najavama, investicije „Hestila” biće upravo tolike. To znači da ako Beograd sada ne uspe da ubedi Brisel da je iznos državne pomoći dvostruko manji od budućih investicija, EU ima mehanizme da kazni „Hestil”. Odnosno, da traži da u budžet vrati sav iznos preplaćene države pomoći.

Čuven je slučaj brodogradilišta u Poljskoj koja je Evropa naterala da zbog prekomerne državne pomoći plate kaznu. Pri tom, EK kao državnu pomoć računa i takozvane „meke” kredite. Konkretno, u slučaju „železare” dugo su se vodili razgovori o tome da li je kredit koji je Fond za razvoj krajem 2014. godine u iznosu od oko 100 miliona evra, dodelio čeličani, državna pomoć, ili ne. Praksa pokazuje da administracija u Briselu kao vid pomoći računa i povoljniji poreski tretman, jeftiniju struju ili gas i neke druge indirektne olakšice.

Situacija sa Briselom je dodatno zakomplikovana početkom jula kada je EK pokrenula istragu protiv Srbije zbog damping cena čelika.

Samo nekoliko dana nakon što je kineski „Hestil” i zvanično preuzeo „Železaru Smederevo” na sajtu EK je objavljeno da je antidamping procedura pokrenuta za čelik koji je u Evropsku uniju (EK) stizao iz Brazila, Irana, Rusije, Srbije i Ukrajine. Prethodno se Evropska asocijacija za čelik Eurofer, požalila administraciji u Briselu da je nekoliko zemalja, koje nisu članice EU, čelik prodavalo po cenama nižim od tržišne i da su zbog toga evropski proizvođači pretrpeli štetu.

Bilo je to krajem maja ove godine. Dakle, samo mesec dana pošto je kineski ”Hestil” (18. aprila) sa Vladom Srbije potpisao ugovor o preuzimanju imovine smederevske čeličane. Predmet istrage odnosi se na vremenski period od 1. jula 2015. do 30. juna 2016. godine. U to vreme „Železarom Smederevo” upravljao je HPK inženjering na čelu sa Peterom Kamarašem.

Inače, udeo smederevske železare na Evropskom tržištu čelika manji je od jedan odsto.