Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Kolumnisti

27.08.2016 u 08:15

Kakva informatika je potrebna našim školama

Ovog leta videli smo tužnu vest da informatika nije usvojena kao obavezni predmet u školama. S druge strane, premijer Vučić je u svom ekspozeu najavio IT industriju kao jedan od prioriteta u programu Vlade. Imao sam priliku da iz prve ruke porazgovaram s ljudima koji su kreirali novi školski program za informatiku, a s obzirom na to da se bavim ovim poslom, želeo bih ovde iz prve ruke da kažem kako stoje stvari. Informatika je trenutno izborni predmet, kao i, recimo, domaćinstvo. Ako se sećate izbornih predmeta iz škole, sećate se i kakav smo odnos imali prema njima. Ta ocena ne ulazi u prosek, nema odgovornosti prema učenju, i tu nešto nauče jedino oni koje taj predmet baš zanima. Postoji i obavezna informatika koja se izučava kao deo tehničkog obrazovanja. Međutim, javna je tajna

Kolumnisti

30.07.2016 u 08:15

Šta je zapravo igra Pokemon i kako će ona promeniti svet

Mediji su već danima preplavljeni tekstovima o igri Pokemon, pre svega kroz razne zanimljive anegdote nastale zbog nesmotrenog igranja. „Udario u drvo dok je igrao Pokemone”, „Opljačkali ga lopovi dok je tražio Pokemone”. Međutim, iz komentara ljudi primećujem da i dalje mnogima nije jasno o čemu se tu zapravo radi i zbog čega je tolika pomama oko te igre. Zato bih pre svega hteo da dočaram ovaj fenomen ljudima koji nisu familijarni s ovakvim vidovima zabave. Sećate li se, kada smo bili mali, kako smo se igrali „kauboja i Indijanaca” u dvorištu s drugom decom? Ili „Nemaca i partizana”, ili Nindža kornjača, bilo je tu raznih scenarija. Onda bi deca podelila uloge, i počela bi igra prepuna maštovitih, izmišljenih stvari u prirodnom prostoru. Onaj drveni štap bio bi mitraljez, babin bunar bio bi

Kolumnisti

02.07.2016 u 09:00

Zašto je greška da narod odlučuje o članstvu u EU

„Da li ste za ulazak Srbije u EU?” Svako ima neko svoje jako mišljenje o ovom pitanju. Spektar je širok, od potpunih evrofanatika do zagriženih evroskeptika. U toj silnoj diskusiji i raspravi između dve strane, uzavrele strasti sprečavaju nas da pomislimo na jedno prosto pitanje: da li je uopšte pametno prepustiti narodu da odlučuje o tome? Razlog je vrlo jednostavan: Većina ljudi ne zna šta je Evropska unija. Oni koji je podržavaju, vide u tome neku romantičnu ideju o životu bez granica. Protivnici smatraju da je to uništenje sopstvene državnosti. U realnosti, Evropska unija mnogo je kompleksnija od toga. Koliko kompleksna? Nemam pojma. Tokom niza godina, više puta sam pokušavao da shvatim koje su prednosti i mane članstva u Evropskoj uniji, razgovarao sam sa ljudima koji su

Kolumnisti

04.06.2016 u 08:15

Šta mobilni telefon čini našoj kičmi

Pre nekoliko meseci počeo sam da osećam povremene bolove u leđima, ali nisam pridavao tome previše značaja. „Verovatno je od sedenja”, pomislih. „Uz malo vežbanja i fizičke aktivnosti, proći će”. Međutim, nisam ni pomišljao da je uzrok mojih bolova jedna opšta epidemija za koju retko ko zna, a koja se širi brže od gripa i variole vere zajedno. U pitanju je specifičan sindrom povrede vrata usled svakodnevnog spuštanja glave zbog gledanja u mobilni telefon. Ova pojava danas je toliko česta da je dobila i svoj naziv: „text neck” (tekstualni vrat), što bi se moglo prevesti kao „bol u vratu usled kuckanja poruka”. Najveći svetski mediji kao što su „Gardijan” ili „Njujork tajms” tek nedavno su počeli da pišu o ovom problemu, koji je mnogo ozbiljniji nego što deluje na prvi pogled. Mladi

Kolumnisti

09.04.2016 u 08:15

Ko su milenijalci?

On ili ona ima dvadeset i nešto godina, koristi nove tehnologije, stalno menja posao, ne planira brak pre trideset i neke, voli da pravi „selfije”, upoznaje se s ljudima preko interneta, i zalaže se za društvo koje je istovremeno i liberalno i socijalističko. Upoznajte „milenijalce”, o kojima se sve više piše u medijima. Tehnički gledano, „milenijalci” su generacija ljudi rođenih od ranih osamdesetih do ranih dvehiljaditih godina, i oni pokazuju neke potpuno specifične osobine u odnosu na prethodnu, „generaciju iks” (ljudi rođeni u šezdesetim i sedamdesetim), kao i na onu pre nje, „bebi-bum” generaciju, koju čine ljudi rođeni posle Drugog svetskog rata. Jedna osobina milenijalaca, koju ćete najčešće naći u medijima, jeste njihovo intenzivno korišćenje savremenih tehnologija u

Kolumnisti

12.03.2016 u 08:30

Kako funkcionišu start-ap kompanije

U domaćim medijima sve više se govori o takozvanim start-ap kompanijama. Šta može da uradi država za njihov razvoj, koliko su značajne za društvo i tako dalje. Iz tih tekstova vidim da kod nas vlada veliko nerazumevanje ovog pojma. S obzirom na to da radim u start-ap kompaniji, kao i da sam lično pokrenuo nekoliko istih, mislim da bi čitaocima bilo od značaja da znaju o čemu se tu zaista radi. Najčešća greška koju ćete zateći u medijima jeste definisanje start-apa kao „malog preduzeća koje tek počinje sa radom”. To, međutim, nije isto što i start-ap. Start-ap je mlada firma koja razvija nekakav potpuno novi, nikada neviđeni proizvod (često baziran na najnovijim tehnologijama), i kod koje je uspeh veoma neizvestan. Na primer, ako imate ideju za nekakav nov način gajenja zelene salate, vi

Kolumnisti

28.02.2016 u 08:15

Kako je genetika unela novu pometnju na Balkan

Poslednjih pet godina u svetu je popularna nova naučna metoda za utvrđivanje porekla bilo koje osobe putem takozvanih genetskih haplogrupa. Ova metoda je veoma precizna i može da utvrdi naše poreklo u poslednjih više hiljada godina. Postoji nekoliko kompanija koje se bave ovim poslom – sve što je potrebno jeste da odete na njihov sajt, uplatite sto dolara i pošaljete uzorak pljuvačke u epruveti. Posle nekoliko nedelja dobićete putem i-mejla jedan poveći dokument, koji sadrži podatke o vašim genima: iz kog dela Evrope, Azije ili Afrike potiče određen procenat vaših gena i kuda su se kretali vaši preci u migracijama. Do sada je više od milion ljudi iz raznih država sveta uradilo ove testove, i danas se stekao dovoljan uzorak, na osnovu kojeg je napravljena „genetska mapa Evrope”, koja je

Kolumnisti

13.02.2016 u 08:15

Uticaj društvenih mreža na izbore

Pre nekoliko godina na istom ovom mestu pisao sam o izborima i društvenim mrežama. Tada je važio prost princip – potrebno je biti aktivan na mrežama da bi od toga bilo neke koristi. Daleko najaktivnija bila je sadašnja vladajuća stranka, a prethodne demokratske vlasti nisu imale skoro nikakvu aktivnost. Sve to je doprinelo rezultatima izbora, koji su nam svima poznati. Šta se od tada promenilo? Mnogo toga. U političkom marketingu na društvenim mrežama sada više nije bitno samo biti prisutan. Danas je mnogo bitnije kakva se poruka šalje i na koji način, a ovo se najbolje može videti na primeru dešavanja na izborima u Americi. Trenutno se tamo održavaju izbori unutar stranaka, iz kojih će na kraju izaći po jedan pobednik iz Republikanske i Demokratske stranke i koji će zatim ići jedan

Kolumnisti

17.01.2016 u 08:15

Strah od propuštanja

„Jedina stvar koje se treba bojati jeste strah”, rekao je Frenklin Ruzvelt. Neki strahovi su lako prepoznatljivi, kao što je strah od visine, paukova, ili strah od javnog nastupa. Sa druge strane, u današnjoj generaciji „milenijala” (od 18 do 34 godine) vlada jedna nova vrsta straha, koja nije vidljiva na prvi pogled, a koja diktira skoro sve njihove životne odluke. U pitanju je nešto što su američki psiholozi nazvali „fear of missing out" (FOMO), odnosno strah od propuštanja „nečega što se negde tamo dešava bez nas”. Ovaj termin je postao toliko prepoznatljiv, da je akronim FOMO uvršten u Oksfordski rečnik 2013. godine. Pogledajmo na jednom primeru kako ovaj strah funkcioniše u praksi. Recimo da je subota uveče i da je jedan mladi čovek rešio da ostane kod kuće jer je previše umoran.

Kolumnisti

19.12.2015 u 08:15

Kultura drvlja i kamenja

U poslednjih nekoliko godina renomirani svetski mediji poput „Njujork tajmsa” sve više pišu o jednom globalnom fenomenu koji su nam doneli novi mediji i društvene mreže. Oni su to nazvali „outrage culture”, a ja bih uzeo slobodu da to prevedem na naš jezik kao „kultura drvlja i kamenja”, jer ta fraza najbolje opisuje o čemu se radi. Šta je suština ovog fenomena? Ako pogledamo današnje društvene mreže – „Fejsbuk” i „Tviter”, iz neke šire perspektive, možemo uočiti jednu mašineriju, armiju ljudi koja iz dana i dan baca drvlje i kamenje po nekoj osobi koja je tog dana na tapetu. To može biti neki pevač, ministar, pisac, režiser, političar ili mladi član neke stranke. Najčešće sve kreće tako što neko izvuče jednu rečenicu iz nekog govora javne ličnosti i postavi na „Jutjub”, ali to može

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Istok Pavlović