Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Исток Павловић

Колумнисти

27.08.2016 у 08:15

Каква информатика је потребна нашим школама

Овог лета видели смо тужну вест да информатика није усвојена као обавезни предмет у школама. С друге стране, премијер Вучић је у свом експозеу најавио ИТ индустрију као један од приоритета у програму Владе. Имао сам прилику да из прве руке поразговарам с људима који су креирали нови школски програм за информатику, а с обзиром на то да се бавим овим послом, желео бих овде из прве руке да кажем како стоје ствари. Информатика је тренутно изборни предмет, као и, рецимо, домаћинство. Ако се сећате изборних предмета из школе, сећате се и какав смо однос имали према њима. Та оцена не улази у просек, нема одговорности према учењу, и ту нешто науче једино они које тај предмет баш занима. Постоји и обавезна информатика која се изучава као део техничког образовања. Међутим, јавна је тајна да у

Колумнисти

30.07.2016 у 08:15

Шта је заправо игра Покемон и како ће она променити свет

Медији су већ данима преплављени текстовима о игри Покемон, пре свега кроз разне занимљиве анегдоте настале због несмотреног играња. „Ударио у дрво док је играо Покемоне”, „Опљачкали га лопови док је тражио Покемоне”. Међутим, из коментара људи примећујем да и даље многима није јасно о чему се ту заправо ради и због чега је толика помама око те игре. Зато бих пре свега хтео да дочарам овај феномен људима који нису фамилијарни с оваквим видовима забаве. Сећате ли се, када смо били мали, како смо се играли „каубоја и Индијанаца” у дворишту с другом децом? Или „Немаца и партизана”, или Нинџа корњача, било је ту разних сценарија. Онда би деца поделила улоге, и почела би игра препуна маштовитих, измишљених ствари у природном простору. Онај дрвени штап био би митраљез, бабин бунар био би

Колумнисти

02.07.2016 у 09:00

Зашто је грешка да народ одлучује о чланству у ЕУ

„Да ли сте за улазак Србије у ЕУ?” Свако има неко своје јако мишљење о овом питању. Спектар је широк, од потпуних еврофанатика до загрижених евроскептика. У тој силној дискусији и расправи између две стране, узавреле страсти спречавају нас да помислимо на једно просто питање: да ли је уопште паметно препустити народу да одлучује о томе? Разлог је врло једноставан: Већина људи не зна шта је Европска унија. Они који је подржавају, виде у томе неку романтичну идеју о животу без граница. Противници сматрају да је то уништење сопствене државности. У реалности, Европска унија много је комплекснија од тога. Колико комплексна? Немам појма. Током низа година, више пута сам покушавао да схватим које су предности и мане чланства у Европској унији, разговарао сам са људима који су политиколози,

Колумнисти

04.06.2016 у 08:15

Шта мобилни телефон чини нашој кичми

Пре неколико месеци почео сам да осећам повремене болове у леђима, али нисам придавао томе превише значаја. „Вероватно је од седења”, помислих. „Уз мало вежбања и физичке активности, проћи ће”. Међутим, нисам ни помишљао да је узрок мојих болова једна општа епидемија за коју ретко ко зна, а која се шири брже од грипа и вариоле вере заједно. У питању је специфичан синдром повреде врата услед свакодневног спуштања главе због гледања у мобилни телефон. Ова појава данас је толико честа да је добила и свој назив: „text neck” (текстуални врат), што би се могло превести као „бол у врату услед куцкања порука”. Највећи светски медији као што су „Гардијан” или „Њујорк тајмс” тек недавно су почели да пишу о овом проблему, који је много озбиљнији него што делује на први поглед. Млади људи и деца

Колумнисти

09.04.2016 у 08:15

Ко су миленијалци?

Он или она има двадесет и нешто година, користи нове технологије, стално мења посао, не планира брак пре тридесет и неке, воли да прави „селфије”, упознаје се с људима преко интернета, и залаже се за друштво које је истовремено и либерално и социјалистичко. Упознајте „миленијалце”, о којима се све више пише у медијима. Технички гледано, „миленијалци” су генерација људи рођених од раних осамдесетих до раних двехиљадитих година, и они показују неке потпуно специфичне особине у односу на претходну, „генерацију икс” (људи рођени у шездесетим и седамдесетим), као и на ону пре ње, „беби-бум” генерацију, коју чине људи рођени после Другог светског рата. Једна особина миленијалаца, коју ћете најчешће наћи у медијима, јесте њихово интензивно коришћење савремених технологија у свакодневном

Колумнисти

12.03.2016 у 08:30

Како функционишу старт-ап компаније

У домаћим медијима све више се говори о такозваним старт-ап компанијама. Шта може да уради држава за њихов развој, колико су значајне за друштво и тако даље. Из тих текстова видим да код нас влада велико неразумевање овог појма. С обзиром на то да радим у старт-ап компанији, као и да сам лично покренуо неколико истих, мислим да би читаоцима било од значаја да знају о чему се ту заиста ради. Најчешћа грешка коју ћете затећи у медијима јесте дефинисање старт-апа као „малог предузећа које тек почиње са радом”. То, међутим, није исто што и старт-ап. Старт-ап је млада фирма која развија некакав потпуно нови, никада невиђени производ (често базиран на најновијим технологијама), и код које је успех веома неизвестан. На пример, ако имате идеју за некакав нов начин гајења зелене салате, ви

Колумнисти

28.02.2016 у 08:15

Како је генетика унела нову пометњу на Балкан

Последњих пет година у свету је популарна нова научна метода за утврђивање порекла било које особе путем такозваних генетских хаплогрупа. Ова метода је веома прецизна и може да утврди наше порекло у последњих више хиљада година. Постоји неколико компанија које се баве овим послом – све што је потребно јесте да одете на њихов сајт, уплатите сто долара и пошаљете узорак пљувачке у епрувети. После неколико недеља добићете путем и-мејла један повећи документ, који садржи податке о вашим генима: из ког дела Европе, Азије или Африке потиче одређен проценат ваших гена и куда су се кретали ваши преци у миграцијама. До сада је више од милион људи из разних држава света урадило ове тестове, и данас се стекао довољан узорак, на основу којег је направљена „генетска мапа Европе”, која је

Колумнисти

13.02.2016 у 08:15

Утицај друштвених мрежа на изборе

Пре неколико година на истом овом месту писао сам о изборима и друштвеним мрежама. Тада је важио прост принцип – потребно је бити активан на мрежама да би од тога било неке користи. Далеко најактивнија била је садашња владајућа странка, а претходне демократске власти нису имале скоро никакву активност. Све то је допринело резултатима избора, који су нам свима познати. Шта се од тада променило? Много тога. У политичком маркетингу на друштвеним мрежама сада више није битно само бити присутан. Данас је много битније каква се порука шаље и на који начин, а ово се најбоље може видети на примеру дешавања на изборима у Америци. Тренутно се тамо одржавају избори унутар странака, из којих ће на крају изаћи по један победник из Републиканске и Демократске странке и који ће затим ићи један

Колумнисти

17.01.2016 у 08:15

Страх од пропуштања

„Једина ствар које се треба бојати јесте страх”, рекао је Френклин Рузвелт. Неки страхови су лако препознатљиви, као што је страх од висине, паукова, или страх од јавног наступа. Са друге стране, у данашњој генерацији „миленијала” (од 18 до 34 године) влада једна нова врста страха, која није видљива на први поглед, а која диктира скоро све њихове животне одлуке. У питању је нешто што су амерички психолози назвали „fear of missing out" (ФОМО), односно страх од пропуштања „нечега што се негде тамо дешава без нас”. Овај термин је постао толико препознатљив, да је акроним ФОМО уврштен у Оксфордски речник 2013. године. Погледајмо на једном примеру како овај страх функционише у пракси. Рецимо да је субота увече и да је један млади човек решио да остане код куће јер је превише уморан. Негде

Колумнисти

19.12.2015 у 08:15

Култура дрвља и камења

У последњих неколико година реномирани светски медији попут „Њујорк тајмса” све више пишу о једном глобалном феномену који су нам донели нови медији и друштвене мреже. Они су то назвали „outrage culture”, а ја бих узео слободу да то преведем на наш језик као „култура дрвља и камења”, јер та фраза најбоље описује о чему се ради. Шта је суштина овог феномена? Ако погледамо данашње друштвене мреже – „Фејсбук” и „Твитер”, из неке шире перспективе, можемо уочити једну машинерију, армију људи која из дана и дан баца дрвље и камење по некој особи која је тог дана на тапету. То може бити неки певач, министар, писац, режисер, политичар или млади члан неке странке. Најчешће све креће тако што неко извуче једну реченицу из неког говора јавне личности и постави на „Јутјуб”, али то може бити и

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8

Почетна / Исток Павловић

16.06.2026 у 15:07

Пауновић са амбасадорком Француске о новом споразуму у области јавне управе

16.06.2026 у 15:05

Лавров: Европа аплаудира Зеленском док се рехабилитује нацизам

16.06.2026 у 15:02

Черчилов биограф оптужио Националну галерију у Лондону за промовисање историјских неистина

16.06.2026 у 14:57

Жарић Ковачевић: Као Нишлијка, отварам врата грађанима за све проблеме

16.06.2026 у 14:56

Иран погубио двојицу учесника јануарских антивладиних протеста

16.06.2026 у 14:55

Судар воза и аутобуса у Зимбабвеу, погинуло најмање деветоро