Autor: Zaharijе Trnavčеvić

Sedam decenija putujem Srbijom, posmatram zaprljanu prirodu, atare sela, manjih gradova i prestonice. Prizor podseća na musavo, ljupko detence, koje vapije da ga stariji umiju i dovedu u red. Neke opštine od pre pet-šest godina imaju komunalnu policiju. Ne znam koliko ova nova policija opterećuje njihove budžete, ali kad se setimo stanja pre njenog uvođenja i ovog što danas vidimo – teško da ima...

Dobio sam neobičan suvenir koji se jede: pakovanje slatkih urmi. U školi sam čuo, i upamtio, da beduini, hodajući pred karavanom kamila po vrelom pesku Arabijske pustinje, provedu ceo dan uz šaku ovih slatkih plodova. Darodavac je hidroinženjer. Boravio je u Omanu. Njegov institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi” na konkursu je dobio lep „poslić”: projekat i gradnju sistema za navodnjavanje plantaže...

Jedno vreme srpska vlada je imala Nacionalni agrarni savet, koji je sačinio nacrt strategije razvoja agrara za narednih 25 godina. Ali taj ne previše obiman akt nije pročitao ni tadašnji (Ivica Dačić) ni sadašnji (Aleksandar Vučić) premijer. Da su čitali – valjda bi doneli odluke o brzom uvođenju novih znanja i potiskivanju tradicionalne zemljoradnje, niskokamatnim kreditima za agrar, obimu i svrsi...

Ovo je jednom moralo da se dogodi! Nije božja kazna, već cena decenijskog nehaja. Godine i decenije će proći dok ova generacija svedoka jezivog starozavetnog potopa ne zaboravi rušilačke talase bezimenih potoka, rečica – urušavanje kuća, odrone, prskanje i nestajanje puteva, evakuaciju i zbegove. Pričinjena je šteta od milijardu evra. Tako je, na brzaka, procenio nemački „Špigl”. Možda je i veća...

„Za sutra se predviđa pogoršanje vremena: oblačno sa kišom“... Još od vremena Kamenka Katića, a i danas, voditelji televizijskih emisija za kišni dan kažu „ružno vreme“, zaboravljajući da su kapi kiše obradovale hiljade seljaka koji su nedeljama, zabrinuti i očajni, gledali raspuklu zemlju i uvele useve, krivili vratove osmatrajući visoko, vedro nebo... Koliko vode – toliko života! Ovo je aksiom koji...

Bilo je odjeka na tekst „Bolje stranci nego parlog”, u kojem sam tvrdio da nije štetno ako strani građani imaju posede u Srbiji. Ako je dopušteno da stranci investiraju i podižu (ili kupuju) fabrička postrojenja, zašto ne bi mogli da poseduju i obradivo zemljište? Neki, čuo sam, odobravaju moje načelo da „nije važno ko poseduje zemljište već kako ga koristi”. Ali nekima se to nije dopalo, pa ni...

Posle GMO, aflatoksina i drugih bauka i strašila – nova uzbuna:stranci kupuju srpsku zemlju!Tačnije: već su kupili tridesetak hiljada hektara prvoklasnih vojvođanskih oranica i,ukoliko ih ne zaustavimo,ko zna šta će nam ostati. Arapi imajubrda para od nafte i gasa i, priča se, bacili su oko čak i na PKB. Na uzbunu zvone paori – mali akcionari, okupljeni u razna udruženja širom Vojvodine. Običan svet je...

Preduzetnik Milan R. Kovačević je, nesvesno, podržao moju ideju da se snima i emituje serija „Politika za početnike“. Sa bezbroj epizoda jer primera i tema u srpskoj politici ima napretek, a i zbog izreke da se „čovek uči dok je živ“. Tako i i Kovačević. Ili nije razumeo moj pogled na krupno pitanje, koje sebi često postavljamo, ili izbegava da se suoči sa sopstvenom odgovornošću i odgovornošću...

Za siromaštvo, beznađe i očaj krivi smo mi – građani, birači. Ovo je gorka neprijatna činjenica koju mnogi neće ili ne mogu da prihvate – da se suoče sa sopstvenom odgovornošću za decenijama ponavljane izborne promašaje. Otud mi pada na um da bi bila poželjna obrazovna TV serija – „Politika za početnike”. Da gledaoci nauče i shvate da politika nije „kurva”, već, u  zavisnosti od njenih protagonista i...