Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Polemika

07.05.2016 u 08:15

Opijum za elitu

Iako se obično pripisuje Marksu, Lenjin nam je u amanet ostavio rečenicu: „Religija je opijum za mase.” Ali, koliko god da su zgađene narodom, koliko god da veruju da s njim ništa ne dele, ni ovdašnje „liberalne” elite ne mogu bez ovog opijata. Čak su i mnogi srpski ateisti žedni religije. Njihovo „sveto pismo”, dogma o neevropskom narodu čiji je genocidni duh neuništiv, smestilo se u knjizi „Filosofija palanke”, o kojoj sam nedavno pisao u „Politici”. Umesto kontraargumenata, kao odgovor je stigla gomila kleveta i ućutkujućih etiketa, prošarana lažima i bedastoćama. Pominjani su „opako delovanje”, „revizija istorije”, „mulj banalnosti”, „jačanje neofašističkih pokreta”, „prizemni prilog”... Ivan Milenković se malo zabrojao, pa je 25.000 znakova moje kritike „Filosofije palanke” u

Komentari

30.04.2016 u 08:15

Zombi Srbija

Dubravka Stojanović se izgleda umorila od istoriografije, pa je odlučila da se u jednom beogradskom nedeljniku okuša u mediologiji. Kao studiju slučaja uzela je subotnji „Kulturni dodatak” i „Temu nedelje”, koji su objavljeni u „Politici” 23. i 24. aprila. Napisao sam jedan od tekstova za dodatak i snažno kritički intonirani temat o knjizi „Filosofija palanke”. Analizu počinje ironičnim zaključkom da je zadivljena „intenzitetom borbe koju ’Politika’ vodi protiv Druge Srbije” da bi je završila tvrdnjom da „to neće odmoći Drugoj Srbiji. Ne mogu joj ništa, jer ionako ne postoji”. Između je smestila gomilu tvrdnji koje se mogu razumeti ili kao sklonost teorijama zavere ili kao projekcija, izraz verovanja da stvari svuda funkcionišu kao u toj njenoj „Zombi Srbiji”. Stojanovićeva tvrdi da nikad nije

Komentari

27.04.2016 u 08:15

Advokatske i druge ideološke uniforme

Novinarstvo i advokatura su profesije o kojima postoje mnogi stereotipi. U reagovanju na moj tekst „Falš liberali protiv Borisa Malagurskog”, Ognjen Rašuo – koji je istovremeno advokat (profesionalac) i novinar (amater, ali pri jednom moćnom korporativnom mediju) – uverljivo je demonstrirao duboke korene nekih od najgorih predrasuda. Advokat Rašuo nije, kako tvrdi, samo na sudu branio pravo svojih klijenta da kažu ono što misle, što pod određenim uslovima može biti vredno hvale, naročito ako se stvarno ne slaže s onim što su govorili. Rašuo sada sugeriše da je Vrhovni kasacioni sud zaključio ne samo da nisu krivi po članu po kome su optuženi već da presuda predstavlja dokaz da su„očovadni” liberali „hrabri i pošteni ljudi”. Valjda su i zarađale kašike kul kada su „građanske”. Potresna

Teme nedelje.

23.04.2016 u 18:07

Knjiga srpskog razdora

Privilegovani ljudi, rekao je jedan mudar američki profesor, vole da veruju da je granica između dobra i zla fiksirana i neprobojna – „oni su na dobroj strani, drugi na lošoj”. Za razliku od običnog, „prostog” sveta, koji sliku najvećeg zla obično smešta u nepoznato, ono što je daleko ili drugačije, ušuškane „sofisticirane” elite vole da ga vide oko sebe, iza prvog musavog zida i blatnjavog ćoška, usred onoga što im je najbliže i što najbolje poznaju.

Društvo

22.04.2016 u 16:16

Filosofija palanke – knjiga koja je podelila Srbiju na prvu i drugu

Za razliku od običnog, „prostog” sveta, koji sliku najvećeg zla obično smešta u nepoznato, ono što je daleko ili drugačije, ušuškane "sofisticirane" elite vole da ga vide oko sebe, iza prvog musavog zida i blatnjavog ćoška, usred onoga što im je najbliže i što najbolje poznaju. Ipak, retko je u delima koja nisu završila u ropotarnici intelektualne istorije jedno zlo – uokvireno prepoznatljivim kulturalnim obrascem i ilustrovano stihovima pesnika naroda kome pripada autor – predstavljano toliko velikim, duboko ukorenjenim i neuništivim, kao u knjizi pežorativnog naslova „Filosofija palanke”. Pre nego što nam, negde pri kraju, saopšti da palanka, u stvari, nema svoju filozofiju, Radomir Konstatinović iznosi razmišljanja koja su hipnotisala srpsku liberalnu elitu i zagrejala srca ekstremnih

Komentari

19.04.2016 u 08:15

Falš liberali protiv Borisa Malagurskog

Možda mislite da u Srbiji nije dozvoljeno pretiti rečima: „Treba mu j. sortu balavu i smrdljivu!”, „Dobijem poriv da mu se šipkama objasne neke stvari po rošavom licu” i „Voleo bih da ovom otvaraču očiju neko zatvori jedno ili oba oka na cirka nekoliko dana”. Nažalost, varate se. Svako ko ovde javno govori mora biti svestan argumenata sudija Vrhovnog kasacionog suda. Oni su zaključili da ovo nisu „ozbiljne pretnje” već „sadrže samo želje okrivljenih”. U obrazloženju oslobađajuće presude naveli su i da „pretnja kao izjava kojom se najavljuje napad na život ili telo oštećenog lica mora biti jasna i nedvosmislena” i zaključili da trojica okrivljenih nisu bili dovoljno

Kolumna nedelje

26.03.2016 u 22:00

Da li će biti sledećeg rata

Budućnost jedne višenacionalne države može se graditi na različitim temeljima, ali ne verujem da mogu postojati nestabilniji i opasniji od leševa nevinih. Nažalost, na ovom delu Balkana ih ima u izobilju, a ne manjka ni pravednika koji vole da veruju da samo krvava prošlost i najbrojnije žrtve mogu biti oslonac bolje budućnosti. „Mi i danas živimo sa zlom genocida i s onima koji su ga izvršili. Pričati o pomirenju i povjerenju bez pravde je nemoguće”, rekao je povodom izricanja presude Radovanu Karadžiću Amir Kulaglić, jedan od pokretača inicijative za formiranje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima na prostoru bivše Jugoslavije.

Polemika

04.03.2016 u 08:15

Bogovi su pali na zemlju

U odgovoru na tekst u kome sam napisao da nam se kapitalizam danas nameće kao „pravo”, naučno i racionalno jevanđelje spasenja, mesijanska religija, Boris Begović me optužio da vređam „verujuće ljude”. Ali, bojim se da sam povredio jedno drugo verovanje. Postoji jedan problem sa velikim vernicima – neki zaključe da su božanstva. „Polovina Sirijaca tvrdi da su pozvani da budu lideri zemlje, četvrtina veruje da su proroci, a bar deset odsto smatra da su bogovi”, žalio se Naseru Šukri el Kuvatli, prvi predsednik Sirije. Čini mi se da su ovakvom samorazumevanju – bez koga nije moguće shvatiti tragediju duboko religiozne zemlje sa oko hiljadu različitih vojski, skloni i neki neoliberali. Njihova „Istina” je istina sa najvećim I, na njihovim „znanjima” oslonjene su dogme o kraju istorije i

Polemika

01.03.2016 u 08:15

U ime Hajeka i tačerizma i svetoga kapitala

Kao deca i unuci samoupravnog socijalizma ostali smo sumnjičavi prema tržištu, ali nauka, istraživanje, rast i sloboda su neke od reči koje redovno vezujemo za ono što je dobro, sliku boljeg i humanijeg života. Boris Begović nam u „Politici” poručuje da „novija empirijska istraživanja pokazuju da konkurencija nije štetna za privredni rast siromašnih zemalja”. Uticajni naučnik tvrdi da „što je viši nivo ekonomskih sloboda, što je slobodnija spoljna trgovina, što su manja ograničenja konkurencije na domaćem tržištu, to su više stope privrednog rasta. Nije, dakle, konkurencija luksuz koji sebi mogu da priušte bogati, nego je ona neizostavni sastojak puta ka bogatstvu”. Nažalost, sloboda o kojoj piše Begović nije naša sloboda – to je sloboda kapitalista da mešetare. Ni rast koji pominje odavno

Kolumna nedelje

13.02.2016 u 22:00

Plaćeni protiv plaćenika

Izgleda da je na Drugu Srbiju udarilo zlo veće od Islamske države, Martina Škrelija, zika virusa i raketa Kim Džong Una zajedno – „Politikini” plaćenici. Prema bizarnom zapletu dostojnom holivudske fantastike, ovi podli klerofašistički plaćenici napadaju tako što poštene antinacionaliste, od kojih su mnogi fantastično plaćeni, difamiraju kao plaćenike. Sad, izgleda da „Politikini” loši momci zabušavaju, pa Rokfelerovi dobri momci upadaju u krizu identiteta (ili novčanika) – neke mukice morale su same sebe da nazovu „stranim plaćenicima”. Biće da su američki milijarderi, ludo zaljubljeni u dozirane medijske slobode, skloni da u oklevetanoj Srbiji dolarima celivaju „antifašiste” koji kažu da su targetirani. Sećam se tako i da je posle 5. oktobra u listu „Danas” jedan nedovoljno donirani

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Zoran Ćirjaković