Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Svet

10.08.2021 u 21:50

Meksička mornarica se izvinila zbog otmica

U ratu protiv narko-kartela, meksičke oružane snage gotovo da su nedodirljive, pa je javnost iznenađenja izvinjenjem koje je mornarica uputila zbog otmice više desetina ljudi na severu zemlje. Mornarica se u utorak zvanično izvinila zbog uloge svojih pripadnika u kidnapovanju oko 40 ljudi u gradu Nuevo Laredo na granici s Teksasom pre tri godine. Kako prenosi Rojters, za mnoge od žrtava ne zna se da li su još žive pa njihove porodice zahtevaju da saznaju sudbinu najmilijih. U aprilu je uhapšeno 30 pripadnika elitne jedinice, koji su optuženi za otmicu stanovnika u ovom pograničnom području. Među njima su i marinci koji su uhapsili najvećeg narko-bosa, Hoakina Guzmana zvanog Čapo. Kao vođa klana Sinaloa, Čapo je u izručen Americi i tamo služi doživotnu kaznu zatvora. Otkako su

Međunarodni pregled

01.08.2021 u 21:12

Lakše je napustiti Gvantanamo nego Britaniju

Ekvadorska vlada je ove sedmice Džulijanu Asanžu oduzela državljanstvo, koje mu je dodelila dok se skrivao u njenoj ambasadi u Londonu. Kako je i Asanžova prva domovina, Australija, odavno „oprala ruke” od njega, osnivač „Vikiliksa” i zatvorenik u britanskom zatvoru „Belmarš” nalazi se u sličnoj poziciji kao i pritvorenici iz Gvantanama. Oni ostaju iza brave čak i kad je Amerika spremna da ih oslobodi, jer često nijedna država, pa ni njihova zemlja, ne želi da ih primi. S Asanžom je još gore. Dok je većina gvantanamovaca vremenom puštena, Australijanac ni posle skoro deset godina ne može da napusti Britaniju, kao ni ono što je prvo bilo de fakto, a sad i pravi zatvor. TERORISTA BEZ ORUŽJA: Ovih dana je u Vašingtonu ponovo aktuelna tema zatvaranja kazamata u američkoj vojnoj bazi na Kubi,

Svet

29.07.2021 u 22:01

Drugi pokušaj da se zatvori Gvantanamo

Bajdenova administracija je korak bliže zatvaranju Gvantanama nakon što je nedavno pustila kući Marokanca koji je proveo gotovo dve decenije u ozloglašenom zatvoru, a da protiv njega nije podignuta optužnica. Abdulatif Naser je prvi osumnjičeni koji napušta američki kazamat na Kubi otkako je Džozef Bajden u januaru postao šef Bele kuće. Iako je trebalo da bude oslobođen još pre pet godina, Naser je ostao iza rešetaka jer se vlada Donalda Trampa protivila oslobađanju pritvorenika čak i kad protiv njih nije bilo dokaza. Čim je stigao u domovinu posle 19 godina robijanja, Naser je uhapšen, prenosi AP. Marokanske vlasti ističu da će istražiti da li je bio terorista, iako Amerikanci nisu podigli takvu optužnicu. Ipak, zna se da je pripadao radikalnoj islamističkoj grupi u Maroku, da je bio vrbovan

Međunarodni pregled

25.07.2021 u 22:00

Obični smrtnici ne shvataju štos

Za 11 minuta, koliko je proveo na putu u svemir, Džef Bezos (57) je na Zemlji zaradio 1,6 miliona dolara. Čini se da se američki milijarder bogati istom brzinom kojom se vinuo u kosmos, zbog čega mu je ovonedeljna „ekskurzija” donela više negativnog nego pozitivnog publiciteta. Bezos se u utorak popeo na visinu nešto veću od sto kilometara, dovoljno da na tri, četiri minuta oseti bestežinsko stanje. Ipak, on i na Zemlji uživa u pravom bestežinskom stanju, jer je, za razliku od većine Zemljana i američkih sunarodnika, sposoban da nadmudri društvenu gravitaciju i spasi se težine plaćanja poreza. Zaposleni u Bezosovoj kompaniji „Amazon” često rade za minimalac, bez prava na pauzu, zdravstveno osiguranje i sindikalno udruživanje, zbog čega najimućniji stanovnik plave planete nikad nije

Svet

23.07.2021 u 10:15

Intervencija protiv Kube bila bi novi Vijetnam

Nedavni protesti na Kubi izazvali su veliku pažnju u svetskoj javnosti, jer je javno demonstriranje nezadovoljstva retka pojava na karipskom ostrvu. Događaje u Havani s posebnim interesovanjem prati kubanska dijaspora na Floridi, verujući da neredi dokazuju da je sazrelo vreme za uklanjanje komunističkih vlasti. Kuba je šest decenija pod američkim embargom, a brojni Amerikanci kubanskog porekla sada traže od predsednika Džozefa Bajdena i da vojno interveniše. Gustavo Trista del Todo, ambasador Republike Kube u Beogradu, u razgovoru za „Politiku” opisuje ekonomsku i epidemijsku situaciju u svojoj zemlji i objašnjava kakav bi bio kubanski odgovor na moguću američku vojnu akciju. „Mi smo pod američkom blokadom. Za nas je to blokada, a ne embargo. Embargo je ekonomski termin, a blokada

Svet

22.07.2021 u 12:15

Zna li Bezos kako je na Zemlji – vlasnik Amazona leti u svemir dok mu zaposleni rade po 14 sati dnevno

Džef Bezos je posle kratkog putovanja u svemir zahvalio svojim zaposlenima i mušterijama što su finansirali njegov let, čime je još više naljutio javnost koja ga je i ranije osuđivala zbog ove avanture. „Želim da zahvalim svakom zaposlenom i svakoj mušteriji Amazona, jer ste vi platili za sve ovo”, izjavio je posle povratka na Zemlju najbogatiji čovek u Americi i na svetu, prenosi „Biznis insajder”. Osnivač „Amazona”, najveće svetske onlajn prodavnice, u utorak je sa još troje putnika otišao na jedanaestominutni let na granicu s kosmosom. Bezos je to predstavio kao naučno dostignuće i početak ere svemirskog turizma, kojim će se baviti njegova druga kompanija, „Blu oridžin”. Ipak, za deo javnosti on je raskalašni milijarder koji je potrošio 5,5 milijardi dolara na pustolovinu u svemiru dok

Svet

20.07.2021 u 10:00

Misteriozni „havanski sindrom“ stigao do Beča

Američke diplomate u Beču poslednjih meseci se žale na tegobe nalik neobjašnjivim simptomima koji su prvo prijavljeni u američkoj ambasadi na Kubi i zbog toga nazvani havanski sindrom. Od dolaska nove vašingtonske administracije, više od 20 američkih zvaničnika i službenika u austrijskoj prestonici zatražilo je lekarsku pomoć zbog misteriozne bolesti koja pogađa američke zvaničnike i službenike u inostranstvu. Vlada Džozefa Bajdena potvrdila je vest i saopštila da istražuje sve slučajeve, prenosi Bi-Bi-Si. Uposlenici Stejt departmenta na karipskom ostrvu počeli su 2016. da osećaju glavobolju, mučninu, zujanje u ušima, gubitak ravnoteže, slabiji sluh i „kognitivnu maglu”. Isti slučaj bio je i s kanadskim diplomatama u Havani, mada u manjem broju. Naučnici ne mogu da objasne zašto se to

Međunarodni pregled

18.07.2021 u 22:00

Šest decenija humanitarnog embarga

Kao da je njihova zemlja napravila azijsku Norvešku umesto što se iz Avganistana povukla prepuštajući ga talibanima, Amerikanci kubanskog porekla ovih dana ne prestaju da kliču intervencijama. Kako je 90 odsto američkih trupa već napustilo Avganistan, a ostatak se povlači krajem avgusta, kubanska dijaspora na Floridi i političari koji je predstavljaju veruju da armiju odmah treba uposliti na drugom mestu i to mnogo bliže kući – na 150 kilometara od američke obale. Pozivi na vojnu intervenciju protiv Kube ne prestaju otkako su pre nedelju dana na karipskom ostrvu održani protesti na kojima su se građani pobunili zbog nestašica hrane, lekova, struje i vakcina protiv virusa korona. Demonstranti su zahtevali i smenu komunističke vlade. Florida želi da im u tome pomogne, pa traži od

Svet

16.07.2021 u 17:49

Apeli Bajdenu da vojno interveniše na Kubi

Zbog rivalstva s Kinom, koje je odredila kao najvažniji spoljnopolitički interes, Bajdenova vlada namerava da se daleko manje bavi drugim delovima sveta. Ipak, posle nedavnih dešavanja na Haitiju i Kubi, u Nikaragvi i drugim latinoameričkim i karipskim zemljama, Amerika se ponovo posvetila i sopstvenom „dvorištu”, a političari kubanskog porekla čak traže vojnu intervenciju nalik onoj na Kosovu. Predsednik Džozef Bajden odmah je reagovao na proteste koji su u nedelju održani na Kubi, gde je masovno iskazivanje nezadovoljstva retka pojava. Već u ponedeljak, šef Bele kuće optužio je havanske zvaničnike da su posvećeni sopstvenom bogaćenju, umesto privrednom rastu i borbi protiv pandemije. „Ovo je jasan zahtev za slobodu”, ocenio je Bajden. On je pod pritiskom gradonačelnika Majamija

Svet

30.06.2021 u 18:57

Put ka obećanoj zemlji preko narko-teritorije

Više hiljada migranata koji su od dolaska nove vašingtonske administracije bezuspešno pokušavali da uđu u Ameriku postali su žrtve silovanja, otmica i trgovine ljudima u Meksiku, tvrde aktivisti za ljudska prava. Prema podacima humanitarne organizacije „Hjuman rajts first”, od januara je oko 3.300 migranata preživelo teške oblike nasilja u Meksiku. Neki od njih su ostali „zaglavljeni” u Meksiku kad im je Vašington odbio molbu za azil, dok su drugi uspeli da ilegalno pređu granicu, ali su ih američke vlasti deportovale. Osim Meksikanaca, granicu danas želi da pređe i sve veći broj Centralnoamerikanaca. Za razliku od Meksikanaca, za koje se uvek pretpostavlja da su ekonomski imigranti, stanovnici Centralne Amerike pozivaju se na status tražilaca azila koji beže od nasilja,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jelena Stevanović