Put ka obećanoj zemlji preko narko-teritorije

Više hiljada migranata koji su od dolaska nove vašingtonske administracije bezuspešno pokušavali da uđu u Ameriku postali su žrtve silovanja, otmica i trgovine ljudima u Meksiku, tvrde aktivisti za ljudska prava.

Prema podacima humanitarne organizacije „Hjuman rajts first”, od januara je oko 3.300 migranata preživelo teške oblike nasilja u Meksiku. Neki od njih su ostali „zaglavljeni” u Meksiku kad im je Vašington odbio molbu za azil, dok su drugi uspeli da ilegalno pređu granicu, ali su ih američke vlasti deportovale.

Osim Meksikanaca, granicu danas želi da pređe i sve veći broj Centralnoamerikanaca.

Za razliku od Meksikanaca, za koje se uvek pretpostavlja da su ekonomski imigranti, stanovnici Centralne Amerike pozivaju se na status tražilaca azila koji beže od nasilja, kriminala, političkog progona, porodičnog nasilja i bede. Zbog toga veliki broj građana tog dela Latinske Amerike traži azil na granici, mada ima i onih koji se odlučuju na ilegalne prelaske.

Put centralnoameričkih migranata ka obećanoj zemlji često je opasan jer se suočavaju s narko-kartelima, trgovinom ljudima i visokim stopama nasilja u Meksiku. Ulične bande su najaktivnije u pograničnim gradovima, odakle hiljade ljudi iz Hondurasa, Salvadora, Nikaragve i Gvatemale pokušavaju da uđu u Ameriku. Kako prenosi Rojters, kriminalci uzimaju novac migrantima obećavajući im da mogu da ih prebace preko granice. Na meti su često migranti koji imaju rođake u Americi, jer ih gangsteri kidnapuju i traže otkup od familije u SAD.

Karteli se često ponašaju kao da su izvesni delovi Meksika njihove teritorije, pa od centralnoameričkih putnika traže da plate što tuda prolaze ili što borave u kampu u pograničnom području.

Kao i druge organizacije za zaštitu migranata, i njujorški „Hjuman rajts first” traži od Vašingtona da prestane s deportacijama i ove ljude spasi od rizika s druge strane granice. I pored najava da će sasvim promeniti odnos prema ilegalcima, novi šef Bele kuće Džo Bajden je na južnoj granici u velikoj meri zadržao politiku Donalda Trampa.

Kao i prethodna administracija, i sadašnja vlada po ubrzanom postupku proteruje ljude koje uhvati u ilegalnom prelasku granice. I prema zvaničnim podacima iz Vašingtona, odmah se proteruju svi ilegalci, izuzev dece koja su stigla bez roditeljske pratnje. Od dolaska novog tima u Zapadno krilo deportovano je oko 400.000 ljudi.

Bajden je održao obećanje i ukinuo Trampov sporazum s južnim susedima koji je podrazumevao da centralnoamerički azilanti ostaju u Meksiku dok čekaju odluku vašingtonskih vlasti. Ipak, molbe se odobravaju u svega 1,5 odsto slučajeva, pa odbijeni azilanti ponovo završavaju u Meksiku, pokazalo je istraživanje Univerziteta Sirakjuz.

Bajdenova potpredsednica Kamala Haris nedavno je nastavila razgovore koje je sa centralnoameričkim vladama započela još Trampova administracija. Cilj ovih pregovora je da se sve strane pozabave korenom imigracije, što bi trebalo da saseče imigrantski talas pre nego što stigne do američke granice. Uglavnom se razgovora o pomoći koju bi Vašington mogao da uputi ovim zemljama da bi ojačao njihovu ekonomiju. Potpredsednica Haris je pre nekoliko sedmica posetila Meksiko i Gvatemalu, ali je njena jedina poruka za migrante bila: „Nemojte da dolazite”. Bilo je to veliko razočaranje za progresivno krilo Demokratske stranke, posebno za levičarsku članicu kongresa Aleksandriju Okasio Kortez, koja je tvitovala da je „sasvim zakonito da na granici zatražite azil”.

„SAD su decenijama smenjivale režime i destabilizovale Latinsku Ameriku. Ne možemo da nekome zapalimo kuću i da ga onda krivimo što beži”, napisala je članica kongresa portorikanskog porekla.

I pored opasnosti koje vrebaju u Meksiku i činjenice da i Bajdenova administracija podjednako proteruje ilegalce kao i Trampova, broj ljudi rešenih da se usele u Ameriku i dalje raste.

Prema pisanju sajta Javnog nacionalnog radija, u aprilu je u ilegalnom prelasku granice uhvaćeno više od 170.000 ljudi, što je rekord za poslednjih 20 godina. Organizacije za zaštitu ljudskih prava upozoravaju na humanitarnu krizu s obe strane granice, navodeći da su pretrpani kampovi još neprihvatljiviji u doba epidemije virusa korona.