Пут ка обећаној земљи преко нарко-територије

Више хиљада миграната који су од доласка нове вашингтонске администрације безуспешно покушавали да уђу у Америку постали су жртве силовања, отмица и трговине људима у Мексику, тврде активисти за људска права.

Према подацима хуманитарне организације „Хјуман рајтс фирст”, од јануара је око 3.300 миграната преживело тешке облике насиља у Мексику. Неки од њих су остали „заглављени” у Мексику кад им је Вашингтон одбио молбу за азил, док су други успели да илегално пређу границу, али су их америчке власти депортовале.

Осим Мексиканаца, границу данас жели да пређе и све већи број Централноамериканаца.

За разлику од Мексиканаца, за које се увек претпоставља да су економски имигранти, становници Централне Америке позивају се на статус тражилаца азила који беже од насиља, криминала, политичког прогона, породичног насиља и беде. Због тога велики број грађана тог дела Латинске Америке тражи азил на граници, мада има и оних који се одлучују на илегалне преласке.

Пут централноамеричких миграната ка обећаној земљи често је опасан јер се суочавају с нарко-картелима, трговином људима и високим стопама насиља у Мексику. Уличне банде су најактивније у пограничним градовима, одакле хиљаде људи из Хондураса, Салвадора, Никарагве и Гватемале покушавају да уђу у Америку. Како преноси Ројтерс, криминалци узимају новац мигрантима обећавајући им да могу да их пребаце преко границе. На мети су често мигранти који имају рођаке у Америци, јер их гангстери киднапују и траже откуп од фамилије у САД.

Картели се често понашају као да су извесни делови Мексика њихове територије, па од централноамеричких путника траже да плате што туда пролазе или што бораве у кампу у пограничном подручју.

Као и друге организације за заштиту миграната, и њујоршки „Хјуман рајтс фирст” тражи од Вашингтона да престане с депортацијама и ове људе спаси од ризика с друге стране границе. И поред најава да ће сасвим променити однос према илегалцима, нови шеф Беле куће Џо Бајден је на јужној граници у великој мери задржао политику Доналда Трампа.

Као и претходна администрација, и садашња влада по убрзаном поступку протерује људе које ухвати у илегалном преласку границе. И према званичним подацима из Вашингтона, одмах се протерују сви илегалци, изузев деце која су стигла без родитељске пратње. Од доласка новог тима у Западно крило депортовано је око 400.000 људи.

Бајден је одржао обећање и укинуо Трампов споразум с јужним суседима који је подразумевао да централноамерички азиланти остају у Мексику док чекају одлуку вашингтонских власти. Ипак, молбе се одобравају у свега 1,5 одсто случајева, па одбијени азиланти поново завршавају у Мексику, показало је истраживање Универзитета Сиракјуз.

Бајденова потпредседница Камала Харис недавно је наставила разговоре које је са централноамеричким владама започела још Трампова администрација. Циљ ових преговора је да се све стране позабаве кореном имиграције, што би требало да сасече имигрантски талас пре него што стигне до америчке границе. Углавном се разговора о помоћи коју би Вашингтон могао да упути овим земљама да би ојачао њихову економију. Потпредседница Харис је пре неколико седмица посетила Мексико и Гватемалу, али је њена једина порука за мигранте била: „Немојте да долазите”. Било је то велико разочарање за прогресивно крило Демократске странке, посебно за левичарску чланицу конгреса Александрију Окасио Кортез, која је твитовала да је „сасвим законито да на граници затражите азил”.

„САД су деценијама смењивале режиме и дестабилизовале Латинску Америку. Не можемо да некоме запалимо кућу и да га онда кривимо што бежи”, написала је чланица конгреса порториканског порекла.

И поред опасности које вребају у Мексику и чињенице да и Бајденова администрација подједнако протерује илегалце као и Трампова, број људи решених да се уселе у Америку и даље расте.

Према писању сајта Јавног националног радија, у априлу је у илегалном преласку границе ухваћено више од 170.000 људи, што је рекорд за последњих 20 година. Организације за заштиту људских права упозоравају на хуманитарну кризу с обе стране границе, наводећи да су претрпани кампови још неприхватљивији у доба епидемије вируса корона.