Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
102.3	102.92	102.61
126.42	127.18	126.8

Svet

10.02.2016 u 22:00

Nova trka u naoružanju SAD, Rusije i Kine

Pentagon je svoj budžet za Evropu u narednoj godini uvećao četvorostruko, na 3,4 milijarde dolara, dok će njegov fond za borbu protiv Islamske države (ID) biti upola veći nego dosad, što predstavlja sedam milijardi dolara. Američki armijski budžet, težak gotovo 600 milijardi dolara, ostaje veći od ukupne svote koju na odbranu troše svi ostali s liste deset najvećih vojnih sila. Ali, između Amerike i drugih vojnih giganata – pre svega njenih direktnih rivala Rusije i Kine, koje su joj, rečima sekretara za odbranu Eštona Kartera, dva glavna „izazova” – sve je manji jaz u vojnoj tehnologiji, u kojoj je Vašington donedavno bio apsolutno nadmoćan, zaključak je analitičara Međunarodnog instituta za strateške studije

Svet

10.02.2016 u 15:05

Erdogan: Preplavićemo EU izbeglicama

Gotovo 80.000 sirijskih izbeglica Turska drži na svojoj granici. Taj novi priliv, za koji se očekuje da će uskoro brojati još desetine hiljada ljudi, daje Ankari šansu da još snažnije pritisne Evropsku uniju. Ni dosad nije u tome oklevala: kako navodi grčki portal euro2today.gr, što u Briselu nisu ni potvrdili ali ni demantovali, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je prošlog novembra ucenjivao evropske zvaničnike da mu daju ne tri milijarde evra, koliko je zasad utanačeno, nego dvostruko veću sumu kao pomoć jer će u suprotnom pustiti izbeglice sa svoje teritorije da uđu u EU. „U bilo kojem trenutku možemo otvoriti vrata ka Grčkoj i Bugarskoj i staviti izbeglice na autobus...

Uvodnik

05.02.2016 u 22:00

Život posle Gadafijeve smrti

„Došli smo, videli smo, on je umro”, likovala je Hilari Klinton kada je čula da je Muamer el Gadafi nađen i ubijen. Ako ništa drugo, ispalo je da je Klintonova u pravu makar za to što nije do kraja citirala reči Julija Cezara i zaključila radovanje konstatacijom: „pobedili smo”. Jer, ni najrevnosnije apologete spoljne politike Vašingtona ne bi tvrdile da vojna intervencija u Libiji, koja se danas raspada u međusobnim borbama dve frakcije i Islamske države (ID), predstavlja pobedu. Da je nje bilo, Baraka Obamu bi libijska vlada pozivala da pošalje vojnu jedinicu da, kao prijateljska sila, učestvuju u mirnodopskoj paradi. Umesto toga, Obama je, javlja „Njujork tajms”, pod pritiskom svojih savetnika za bezbednost da opet interveniše i zaustavi širenje ID. Pobeda u ratu nije isto što i u

Ritam

06.02.2016 u 00:01

Snimanje bez visoke tehnologije pesmama dodaje magiju

Američki bend „Najt bits” (Night Beats), koji će večeras prvi put svirati u Srbiji, u beogradskom Kulturnom centru „Grad”, najlakše bi bilo opisati kao jedan od onih koji, zajedno s mnogim drugim mladim grupama u poslednjih nekoliko godina, oživljavaju psihodelični garažni rok. Jedina mana takvom predstavljanju jeste to što ne bi bilo potpuno ispravno. Ne samo zato što je muzika ovog sastava mnogo složenija od toga i obuhvata razne druge stilove, nego i zato što priča o obnovi psihodelije i garažnog roka, koju proturaju muzički novinari, podrazumeva to da su ti žanrovi „vremenske kapsule”, nešto što je nastalo i iščezlo u šezdesetim godinama prošlog veka. Zapravo, oni su opstali i nastavili da se razvijaju, jedino što su tek sada opet došli do izvesne popularnosti, slaže se i Deni Li

Svet

04.02.2016 u 22:00

Sprema li se Turska za vojni upad u Siriju

Mirovni pregovori o Siriji rasturili su se pre nego što su i započeli. Izgleda da je to bilo potrebno da bi se ruski i američki šefovi diplomatije Sergej Lavrov i Džon Keri saglasili da je potrebno pričati ne samo o tome kako da se u Siriji dođe do potpunog prestanka rata nego i kako odmah zavesti primirje. Još samo da im eventualni dogovor ne pokvari sila koja se otrgnula kontroli i Vašingtona i Moskve, Turska. Za nju rusko ministarstvo odbrane tvrdi da ima ozbiljnih razloga da sumnja kako se sprema za vojni upad u Siriju. Ukoliko je to tačno – premda bi bilo naivno bezrezervno poverovati bilo čemu što Kremlj trenutno kaže o Ankari – Turska bi mogla pokušati da intervenciju opravda kao humanitarnu. Kako je juče naveo turski premijer Ahmet Davutoglu, desetine hiljada Sirijaca beže u Tursku

Svet

02.02.2016 u 22:00

Amerika naoružava „istočni front” prema Rusiji

Stari kontinent, kojem se zbog zatvaranja granica pred izbeglicama spočitava da se ionako sve više pretvara u „tvrđavu Evropu”, Pentagon će ubrzati u fortifikaciji tako što će naredne godine više nego učetvorostručiti svoj budžet za ovaj deo sveta, sa 789 miliona na 3,4 milijarde dolara. To povećanje će američko ministarstvo odbrane iskoristiti da u Evropu pošalje još tri do pet hiljada vojnika opremljenih teškim naoružanjem i oklopnim vozilima. Oni će biti razmešteni unutar NATO trupa, mahom u centralnoj i istočnoj Evropi. Cilj ovog dubljeg „ukopavanja u rovove” je namera da se Rusija odvrati od daljeg prodora u Evropu

Svet

01.02.2016 u 08:05

Prodor Kine na Bliski istok

Prošlogodišnjim potpisivanjem sporazuma o slobodnoj trgovini s 11 pacifičkih država, Amerika je u privrednom smislu sprovela nešto nalik čuvenoj strategiji „obuzdavanja” vojnog širenja Sovjetskog Saveza za vreme hladnog rata. Samo, ovog puta cilj je bilo ograničavanje privredne ekspanzije Kine, kojoj je načelno dozvoljeno da pristupi pacifičkom paktu, ali joj njegovi standardi liberalizovanog tržišta i zaštite prava radnika i životne sredine suštinski to onemogućavaju. Vašington je tako uspeo da Kinu uspori u jačanju ekonomskih veza s prirodnim partnerima koje bi imala u okolnim zemljama. Ali, Peking se sprema da privredno, pa time i politički, upadne na teren gde su SAD dosad bile neprikosnovene po vojnom i političkom uticaju: na Bliski istok. Sporazum o slobodnoj trgovini između Kine

Svet

27.01.2016 u 14:13

I Ajhman tražio pomilovanje

Ako želja za izbegavanjem kazne razotkriva odsustvo pokajanja, Adolf Ajhman, nacistički oficir odgovoran za organizaciju masovnih deportacija Jevreja u koncentracione logore, nije osećao odgovornost za svoje zločine ni dva dana pred pogubljenje, 29. maja 1962. godine. Tada je ondašnjem predsedniku Izraela Jichaku ben Cviju uputio rukom pisanu molbu za pomilovanje, koja je objavljena juče, na međunarodni Dan sećanja na holokaust.

Teme nedelje.

25.01.2016 u 10:05

Sleću li leteći tanjiri u Dabik

Do leta 2014. godine, Dabik je bio samo mali i zabačeni grad u Siriji, svačijem bogu iza leđa. Bilo je potrebno da se pojavi Islamska država (ID) da bi svet saznao da će ga, ako i preživi Armagedon, kraj snaći upravo u Dabiku, mestu gde će se na Sudnji dan odigrati poslednja bitka sila dobra i zla. Tako se Dabik, čiju su simboličku snagu propagandisti ID toliko ispravno procenili da je i njihov časopis po njemu poneo ime, uvukao u snove džihadista i pretvorio u jedan od glavnih mamaca za regrutaciju boraca. Verovatno je teško naći bolji primer za to koliko autentično versko predanje postaje značajno tek kad se uklopi u aktuelne političke prilike. Možda se ni najiskreniji vernici u najvišim redovima „kalifata” ne bi setili da izvuku Dabik iz bogatog islamskog nasleđa da im se on naprosto nije

Teme nedelje.

23.01.2016 u 22:00

Ko potpaljuje bure baruta u Zalivu

Glavno što razdvaja Saudijsku Arabiju i Iran je to što su obe te zemlje, bezmalo prvi susedi, moćni igrači na istom regionalnom „terenu” i što su veliki proizvođači nafte u globalnim razmerama. Ima među njima i razlika: Saudijci su suniti i Arapi, dok su Iranci šiiti i Persijanci. Srećom da je tako, pošto bi u protivnom morali izmišljati druge duhovne i kulturne specifičnosti da bi višim motivima opravdali animozitet zbog sličnosti resursa koja ih čini neposrednim konkurentima u političkoj areni i na petrotržištu. Sunitsko-šiitski rascep, koliko god bio opasan po živote, naoko je spasonosan po zdrav razum onoga ko tek pokušava da se uputi u bliskoistočni haos, u kojem su savezi i neprijateljstva toliko zamršeni da bi i najveštiji matematičar teško iscrtao njihov dijagram.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Vladimir Vukasović