Autor: Boris Begović

Da li znamo gde pripadamo? Od čega bežimo, čemu težimo? Ili nam je uvek bilo bolje u prošlosti, pa je onda ta svetla prošlost, nestala, naravno usled nekakve zavere onih koji nama ne misle dobro. Kako sebe vidimo u ovom trenutku, a kako u budućnosti? I da li uopšte gledamo u budućnost, skrhani nepravdom koja nam je načinjena? Nije loše zamisliti se nad time u vreme kada nas, hteli mi to ili ne,...

Da, upravo tako – nekada se osvajala i preuzimala vlast, a danas se, politički korektnim rečnikom, izbeljenim od eufemizama, preuzima odgovornost. Verovatno usled velikih izazova, nikako problema, s kojima se suočavamo. Shodno tome, niko i ne govori o bilo kakvoj vlasti posle upravo održanih parlamentarnih izbora. A kakvi su to izbori bili! Rezultat pobednika od skoro 49 odsto glasova dosad nije...

Izvanredan je tekst („Vučić kao novi Milošević?“, „Politika“, 26. 2. 2014) gospodina Branka Raduna, koji se potpisuje kao „politički analitičar“. Izvanredan, budući da jasno pokazuje koliko su nisko pali srpska politička scena i njeni analitičari. Prepustimo dokaz ove tvrdnje samom g. Radunu, koji piše: „Iako nije problem pisati kritičke tekstove problem je kada su oni tendenciozno negativni, a...

Smatram da je od smrti Josipa Broza jedina prava politička superzvezda u Srbiji bio Slobodan Milošević. Te masovni mitinzi, te posteri na vetrobranima autobusa, te stihovi kojima ga slave razgaljeni sledbenici. Zaista, Milošević je tada za većinu žitelja Srbije predstavljao spasitelja – onoga koji će nas osloboditi svih naših nezadovoljstava i odagnati neizvesnost. Stoga je i njegov medijski štab...

Februara davne 1993. godine odigrao se prvi teroristički napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku. Odmah posle napada, u javnosti, svetskoj i domaćoj, počele su spekulacije o mogućim učiniocima – ni mi nismo bili pošteđeni, uzimajući u obzir tadašnji rat u Bosni i zategnute odnose sa SAD. Jedno od najvećih srpski novinarskih pera, Bogdan Tirnanić, tada je napisao (citiram po sećanju): „Čim...

Mnogo je ozbiljnih, uglavnom metodoloških problema u tekstu Vladimira J. Konečnog (u daljem tekstu VJK), u njegovom prilogu „Činjenice o ’priznanju’ Putina”, tako da ću mnoge od njih morati da preskočim i da se usredsredim samo na četiri. Prvo, VJK piše: „Sasvim je jasno da nekontrolisan upliv naizgled jeftinije robe ne garantuje automatski viši životni standard za ogromnu većinu stanovništva.”...

Priznanje, ne ono Artura Londona iz 1951. godine, opisano u istoimenoj knjizi, nego Vladimira Vladimiroviča Putna s kraja 2013. Jednostavno, Putin je rekao, a „Politika“ prenela, da bi ukrajinsko potpisivanje trgovinskog sporazuma sa EU predstavljalo „veliku pretnju“ ruskoj privredi, budući da bi to „preplavilo Rusiju proizvodima iz EU“. Sjajno, sada bar znamo šta o snazi ruske privrede misli onaj...

Profesor Kristofer Klark, autor knjige „Mesečari: kako je Evropa krenula u rat 1914“, nedavno je (23. septembra) „Politici“ dao intervju naslovljen kao „Moja knjiga nije uperena protiv Srba“ u kome se mogu naći pohvale Srbiji s početka 20. veka, današnjoj Srbiji („Danas je Srbija zrela demokratija…“), a ističe se i da: „Svaki istoričar, političar ili bilo ko drugi ko osuđuje Srbiju ili Srbe kao...

Srbiju koja je na evropskom putu i jezik koji se u njoj govori stalno zapljuskuju nove, moderne strane reči, koje polako i nezaustavljivo potkopavaju one domaće. Tako smo dobili: edukaciju, evaluaciju, kooperaciju, (LGBT) populaciju i – agendu. Upravo tako, pri Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija (za neupućene, Rasimovo ministarstvo) postoji Uprava za digitalnu agendu. Ko...

Verovatno da je u sjajnom romanu Draga Kekanovića „Veprovo srce“ najupečatljiviji lik Mitra Trlajića. Njegovo je određenje: „Nešto bezimeno, bez stručne kvalifikacije, ali što se nasljeđuje, valjda kroz vjekove borbe za preživljavanje. U okolnostima koje vam nimalo nisu sklone. Tako da se tu, a kasniji događaji mi daju za pravo, radilo, u stvari, o urođenom oprezu i onoj preteranoj podozrivosti prema...