Аутор: Борис Беговић

Да ли знамо где припадамо? Од чега бежимо, чему тежимо? Или нам је увек било боље у прошлости, па је онда та светла прошлост, нестала, наравно услед некакве завере оних који нама не мисле добро. Како себе видимо у овом тренутку, а како у будућности? И да ли уопште гледамо у будућност, скрхани неправдом која нам је начињена? Није лоше замислити се над тиме у време када нас, хтели ми то или не,...

Да, управo тако – некада се освајала и преузимала власт, а данас се, политички коректним речником, избељеним од еуфемизама, преузима одговорност. Вероватно услед великих изазова, никако проблема, с којима се суочавамо. Сходно томе, нико и не говори о било каквој власти после управо одржаних парламентарних изборa. А какви су то избори били! Резултат победника од скоро 49 одсто гласова досад није...

Изванредан је текст („Вучић као нови Милошевић?“, „Политика“, 26. 2. 2014) господина Бранка Радуна, који се потписује као „политички аналитичар“. Изванредан, будући да јасно показује колико су ниско пали српска политичка сцена и њени аналитичари. Препустимо доказ ове тврдње самом г. Радуну, који пише: „Иако није проблем писати критичке текстове проблем је када су они тенденциозно негативни, а...

Сматрам да је од смрти Јосипа Броза једина права политичка суперзвезда у Србији био Слободан Милошевић. Те масовни митинзи, те постери на ветробранима аутобуса, те стихови којима га славе разгаљени следбеници. Заиста, Милошевић је тада за већину житеља Србије представљао спаситеља – онога који ће нас ослободити свих наших незадовољстава и одагнати неизвесност. Стога je и његов медијски штаб...

Фебруара давне 1993. године одиграо се први терористички напад на Светски трговински центар у Њујорку. Одмах после напада, у јавности, светској и домаћој, почеле су спекулације о могућим учиниоцима – ни ми нисмо били поштеђени, узимајући у обзир тадашњи рат у Босни и затегнуте односе са САД. Једно од највећих српски новинарских пера, Богдан Тирнанић, тада је написао (цитирам по сећању): „Чим...

Много је озбиљних, углавном методолошких проблема у тексту Владимира Ј. Конечног (у даљем тексту ВЈК), у његовом прилогу „Чињенице о ’признању’ Путина”, тако да ћу многе од њих морати да прескочим и да се усредсредим само на четири. Прво, ВЈК пише: „Сасвим је јасно да неконтролисан уплив наизглед јефтиније робе не гарантује аутоматски виши животни стандард за огромну већину становништва.”...

Признање, не оно Артура Лондона из 1951. године, описано у истоименој књизи, него Владимира Владимировича Путна с краја 2013. Једноставно, Путин је рекао, а „Политика“ пренела, да би украјинско потписивање трговинског споразума са ЕУ представљало „велику претњу“ руској привреди, будући да би то „преплавило Русију производима из ЕУ“. Сјајно, сада бар знамо шта о снази руске привреде мисли онај...

Професор Кристофер Кларк, аутор књиге „Месечари: како је Европа кренула у рат 1914“, недавно је (23. септембра) „Политици“ дао интервју насловљен као „Моја књига није уперена против Срба“ у коме се могу наћи похвале Србији с почетка 20. века, данашњој Србији („Данас је Србија зрела демократија…“), а истиче се и да: „Сваки историчар, политичар или било ко други ко осуђује Србију или Србе као...

Србију која је на европском путу и језик који се у њој говори стално запљускују нове, модерне стране речи, које полако и незаустављиво поткопавају оне домаће. Тако смо добили: едукацију, евалуацију, кооперацију, (ЛГБТ) популацију и – агенду. Управо тако, при Министарству спољне и унутрашње трговине и телекомуникација (за неупућене, Расимово министарство) постоји Управа за дигиталну агенду. Ко...

Вероватно да је у сјајном роману Драга Кекановића „Вепрово срце“ најупечатљивији лик Митрa Трлајићa. Његово је одређење: „Нешто безимено, без стручне квалификације, али што се насљеђује, ваљда кроз вјекове борбе за преживљавање. У околностима које вам нимало нису склоне. Тако да се ту, а каснији догађаји ми дају за право, радило, у ствари, о урођеном опрезу и оној претераној подозривости према...