Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Gastronomija

24.02.2020 u 13:19

Turska kuhinja, iako nije slavna poput italijanske, francuske, vremenom je postala prepoznatljiva. Kada se jedna zemlja prostire na dva kontinenta onda je neizbežno da njena kuhinja predstavlja mešavinu ukusa Mediterana, Azije, Evrope, Bliskog Istoka i Afrike što je čini jednom od najraznovrsnijih u čitavom svetu. Teško je napraviti kroki turskog tipičnog menija. Jer, tokom istorije preplitali su se uticaji i navike pripreme jela drugih naroda i carstava, uz zadržavanje tradicionalnih navika kuvanja. Danas svako ko poseti Istanbul, Ankaru, neko poznato letovalište u ovoj zemlji može da nađe autentični zalogaj po svom, najprobirljivijem ukusu. Takođe, može da popije kafu u Starbaksu, obeduje u restoranima s internacionalnim menijem. U različitim regijama Turske dominiraju određene vrste

Magazin

18.02.2020 u 14:32

Od crne hronike do zlatnog Praga

Stalna adresa Igora Spasova od pre osam godina je u Pragu. U Beograd dolazi tek povremeno. U glavnom gradu Češke je početkom osamdesetih godina završio montažu na čuvenom FAMU, fakultetu čije diplome imaju Goran Marković, Goran Paskaljević, Rajko Grlić, Lordan Zafranović, Srđan Karanović, Emir Kusturica... Drugi put je tamo došao kao priznati televizijski autor, urednik i snimatelj. Posle višedecenijskog staža u sektoru crne hronike i dokumentaristike na TV Beograd, BK televiziji i još dve stanice, ostao je bez posla. – Procenjeno je da moje iskustvo, znanje i veštine nisu potrebni. Nekako u isto vreme pozvali su me prijatelji iz Praga koji su pokretali televiziju. Sledio sam instinkt i otišao – kaže Spasov. Bez kamere nije mogao ni u gradu na Vltavi. Uz uredničke obaveze nije

Magazin

08.02.2020 u 10:00

Kako odgajati novog Novaka

Novak Đoković je rano detinjstvo proveo na Kopaoniku ali umesto skija zanimljiviji su mu bili teniski reket i loptice. Danas je njegovo ime velikim slovima upisano u istoriji belog sporta. Mag među koševima, u najjačoj ligi na svetu – NBA, Nikola Jokić kada se kao stariji osnovac posvetio košarci nije nailazio na razumevanje jer su mnogi sumnjali da će zbog fizičke konstitucije moći da se bavi ovim sportom. Demantovao ih je za koju godinu – profesionalnim angažmanom i vanserijskim igrama. Mališani prateći svoje sportske idole žele da krenu njihovim stopama. Roditelji ponekad poštuju dečije želje, podstiču na bavljenje odabranim sportom. Neretko, međutim, mame i tate nameću izbor nasledniku/naslednici za prvi trening.

Gastronomija

30.01.2020 u 15:29

Recepti iz doba Leonarda da Vinčija

Testenina, pica, puno paradajza, začini i vino najčešće su asocijacije kada se pomene italijanska kuhinja koju s zadovoljstvom jedu stanovnici širom planete. Da se na Apeninskom poluostrvu u doba renesanse, vremenu Leonarda da Vinčija, hrana razlikovala od današnje svedoči Dejv Devit koji je prikupio autentične recepte tog doba. Autor je, ipak, osavremenio i današnjoj kuhinji prilagodio recepte koji su se spremali u kućama seljaka, vlastele, dvorjana, čak i izvorno Leonardov recept za preliv za salatu, supu minestrone koja mu je bila omiljeno jelo. U doba velikog umetnika, inovatora i naučnika u Italiji su postojala tri glavna proizvoda: hleb, vino i sve ostalo. Cena pšeničnog brašna bila je jako visoka u odnosu na meso. Povrće se retko jelo, najviše artičoka, kukuruz tek posle Kolumbovih

Magazin

31.12.2019 u 14:00

Od šumarskog sela do uređene varoši

Od prvog popisa stanovnika u seocu ušuškanom u dolini okruženoj masivnim vrhovima Romanije, Gosine, Ozrena, Trebevića, Ravne planine i Jahorine protekle su 124 godine. Pale su, po austrougarskim spisima iz 1895. godine, imale samo 483 stanovnika. Najveći broj bavio se poljoprivredom i šumarskim zanatima. Vek i dve i po decenije kasnije Pale su uređeno mesto sa više od 23.000 stanovnika, privremena adresa za nekoliko hiljada akademaca iz drugih mesta ne samo Republike Srpske, Bosne i Hercegovine već i Srbije i Crne Gore. (Foto A. C.) Trase pruge kroz guste četinarske i listopadne šume, preko koje se nekada izvlačilo drvo, danas su uređene skijaške staze, a u centru grada na trgu nazvanom Olimpijski park od prošlog leta stoji upravo od drveta izrezbareni spomenik Starini

Magazin

29.12.2019 u 22:30

Posao u finansijama napustio zbog koncerata

Da s proleća 2010. nije dao otkaz, Žarko Kovačević imao bi danas zavidan staž u kancelariji jednog osiguravajućeg društva. Radno vreme „od devet do pet”, eksel tabele, finansije o kojima je učio u srednjoj ekonomskoj školi, kasnije na Ekonomskom fakultetu, zamenio je mikrofonom i koncertima. – Nisam ambiciozan, ne bih jurio poziciju šefa ni da sam tamo ostao – kaže uz široki osmeh Beograđanin koga publika ne samo u Srbiji, već u čitavom regionu poznaje kao pevača i prvo lice benda S.A.R.S. Čak i oni čiji muzički izbor ne naginje ovakvim notama rado pevuše pesme „Buđav lebac”, „Rakija”, „Perspektiva”, „Ratujemo ti i ja”, „Lutka”, „Dane brojim”, „Veruj mi” i druge nanizane na sedam studijskih i jednom „živom” albumu. U muzičkim vodama Žare se obreo ne samo zbog pevačkog talenta već i

Gastronomija

19.12.2019 u 10:03

„Čuje se” ali se rado jede

Nema više opravdanja za sve kojima smeta upečatljiv i teško izbrisiv miris belog luka. Začinska biljka kojoj su kroz istoriju ljudi pripisivali magična svojstva koristi se rado i u 21. veku: samostalno ili kao dodatak u jelima od mesa, salatama, s drugim povrćem, kao namaz… Osim u vidu glatkih čenova, beli luk je dostupan u prahu, samleven. Posebno je aktuelan ovih dana kada počinje sezona prehlada i virusa. Takođe, bez belog luka ne može da se zamisli pravljenje domaćih kobasica i drugih mesnih prerađevina. Iskusni kulinari tvrde, ipak, da je najbolji u prirodnom obliku jer daje najupečatljiviji ukus i miris jelima. S pozicije svoje struke, ovakav stav zastupa i Ana Todorović, nutricionista i specijalista javnog zdravlja: – Sadrži alicin, koji ima antibiotsko dejstvo, koje se

Magazin

02.11.2019 u 12:00

Beli luk spasava selo Vrbicu

U selu Vrbica, kod Čoke, na severu Banata, Mikloš Arpad s bratom ulazi u malobrojniju grupu stanovnika mlađih od 50 godina. Pre dve i po godine vratili su se na imanje i s ocem počeli proizvodnju autentične sorte belog luka – vrbičkog prolećnog. Na jednom hektaru, tokom zime, od kraja decembra do polovine januara, ručno sade začinsku biljku baš kao što se radilo pre 100 i više godina. Luk prodaju kao konzumni, prerađen, upleten u vence. Zaštićeno poreklo U selu sa stotinak žitelja (prema popisu iz 2011. godine bilo ih je 238) uzgajanjem jedinstvene sorte luka bavi se još šest, sedam domaćinstava. Ipak, od 2017. vrbički beli luk poneo je oznaku proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom (GI) u Zavodu za intelektualnu svojinu. U Srbiji 57 proizvoda nosi oznaku GI. Među njima su

Magazin

20.10.2019 u 21:02

Pesme stvaram u tišini

U nižoj muzičkoj školi svirala je violinu dok je publika danas zna kao damu sa gitarom. Tokom školovanja volela je i „išli” su joj strani jezici, ali je završila produkciju na Fakultetu dramskih umetnosti. Na početku muzičke karijere pevala je u duetu „Mobi Dik” da bi se ubrzo okrenula samostalnoj karijeri. Za više od dve decenije trajanja i uspeha u pop i rok vodama, sa sedam solo albuma, Ana Stanić, vlasnica prepoznatljivog muzičkog stila, ovih dana vredno sprema samostalni koncert sa simfonijskim orkestrom Umetničkog ansambla „Stanislav Binički”. Krajem ovog meseca, tačnije 24. oktobra u beogradskoj sali „Vlada Divljan” publika će moći da čuje hitove poput „Molila sam anđele”, „Grad”, „Za 20, 30 nekih godina”, „Više nisi moj” u drugačijim aranžmanima. Za Magazin, dok razgovaramo u

Zdravlje

14.10.2019 u 08:00

Ne doručkuju samo lenji

„Doručak je važan. Ne mora da se seda za trpezu odmah po ustajanju, može da se jede sat, dva od buđenja, nakon što se malo rasanimo, ali se nikako ne sme preskakati prvi jutarnji obrok.” Ovako glasi savet Ane Todorović, nutricioniste i specijaliste javnog zdravlja. Ona objašnjava da se telo na najbolji način energijom, koja je potrebna za čitav dan, snabdeva upravo u jutarnjim satima. Tada organizam najbolje „usvaja” sve nutritivne materije: ugljene hidrate, belančevine, masti, vitamine. Nažalost, odavno je obedovanje pre izlaska iz kuće postalo retka pojava. Kupuje se u prvoj pekari, nešto gricne u prevozu. Sve je više i onih kojima je prvi obrok tek u popodnevnim satima. Tada, ne može da se kontroliše apetit, niti količina unete hrane, jer je preskočen doručak. Kao jedan od ključnih

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Andrijana Cvetićanin