Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Međunarodni pregled

10.02.2019 u 20:00

Povratak u budućnost

Nije prošlo ni nekoliko meseci otkako je nekadašnji glavni urednik „Gardijana” Alan Rasbridžer objavio knjigu o izazovima za savremeno novinarstvo, a pred čitaocima se ovih dana našlo još jedno dragoceno svedočanstvo o stanju u profesiji. Bivša glavna urednica „Njujork tajmsa” Džil Abramson napisala je knjigu dosta indikativnog naslova „Trgovci istinom” koja je već uzburkala duhove političkog i medijskog establišmenta. Razmišljanja i Abramsonove i Rasbridžera, urednika koji su stajali na kormilu najuticajnijih svetskih medija, utoliko su dragocenija što i jedno i drugo nose epitete „bivših”, odnosno imaju luksuz da sa vremenske distance otvorenije govore o stanju stvari „iznutra”. Oboje se slažu sa ocenom da za opstanak novina ne postoji veći izazov od interneta i oglašavanja u digitalnom

Politika

10.02.2019 u 09:00

Sve procene bezbednosti uoči pogroma 2004. bile su pogrešne

Za nešto više od mesec dana navršiće se 15 godina od martovskog pogroma, kada su na Kosovu 2004. sinhronizovano napadnute gotovo sve srpske enklave, kada su gorele kuće, crkve i manastiri, a broj poginulih, po statistici Unmika, dostigao 19. Van izveštaja ostalo je nekoliko neidentifikovanih tela iz mrtvačnice u Prištini, a prema novijim podacima, stradalo je 27 ljudi – 15 Albanaca i 12 Srba. Više od 800 objekata, uključujući 35 crkava i manastira, teško je oštećeno ili potpuno uništeno, proterano je oko 4.000 srpskih građana... To je i vreme kada se u međunarodnoj javnosti, doduše dosta stidljivo, prvi put progovorilo i o nealbanskim žrtvama na Kosovu. Tadašnja beogradska štampa je, izveštavajući o martovskim događajima, uočila i jedan zanimljiv obrt. Naime, na dan kada su 1999. trupe

Međunarodni pregled

30.12.2018 u 20:00

Može li Pamela Anderson da spase Evropu

Protesti „žutih prsluka” na francuskim ulicama više nemaju intenzitet koji su imali na početku, predsednik Makron im je poručio da su „imali pravo”, policija je dobila tražene povišice, a Pariz je polako zahvatio praznični duh. Hiljade lampiona na čuvenim bulevarima, čiji pločnici pamte duh pobune valjada kao nigde drugde u Evropi, učinili su da zahtevi demonstranata budu gurnuti u drugi plan zbog ušećerene iluzije o boljim danima koje nova godina samo što nije donela. Ipak, u ovogodišnjim nemirima koji su zahvatili Francusku ima još nečega „kvalitativno” drugačijeg. Po svemu sudeći, „žute prsluke” nije izazvao samo Emanuel Makron, a nije ni njegov patron i prethodnik u Jelisejskoj palati Fransoa Oland. Nijedna politička opcija, bilo koje provenijencije, nema kapacitet da kao kišobran

Međunarodni pregled

03.12.2018 u 12:02

Ko će ugasiti požar

Sve izvesniji novi globalni sukob koji je na pomolu malobrojni preostali slobodnomisleći intelektualci već su krstili epitetom „novog kolonijalizma”. Nezapamćene suše koje pogađaju planetu svele su razlog za neke nove osvajačke pohode na jednu reč – voda. Najmoćnije zemlje sveta ne haju mnogo za ono što je nekada bilo poznato kao međunarodno pravo i tokom proteklih decenija su svu svoju energiju upregle za nadmetanje u trci u naoružanju. Vojna moć, uostalom, odavno predstavlja blanko opravdanje da „veliki” od „malih” uzmu preostale prirodne resurse. Kako je nivo atmosferskog zagađenja ipak nemoguće zadržati van sopstvenih državnih granica, naučnici

Svet

20.11.2018 u 17:04

„Korekcije” granica mogle bi otvoriti Pandorinu kutiju

Današnja poseta šefa diplomatije Danske Anesa Samuelsena Srbiji podudarila se sa trenutnim zastojem u briselskom dijalogu, koji pod okriljem Evropske unije vode Beograd i Priština, za šta se očekuje da bude jedna od glavnih tema u razgovorima koje će gost iz Kopenhagena voditi sa ovdašnjim domaćinima. U intervjuu za „Politiku” Samuelsen je, uprkos trenutnom stanju stvari, poručio da Danska ohrabruje i Beograd i Prištinu da nastave s razgovorima, uz posredovanje visoke predstavnice za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Federike Mogerini. „Skorašnji porast tenzija nas je zabrinuo, pa pozivamo obe strane na konstruktivan nastavak dijaloga, u duhu normalizacije”, ističe danski ministar spoljnih poslova. Kako ocenjujete poslednje odluke kosovskih vlasti da uvedu dodatne takse na robu

Svet

11.11.2018 u 18:24

Politika SAD prema Srbiji zavisiće od odnosa snaga sa EU i Rusijom

Fakultet političkih nauka (FPN) Univerziteta u Beogradu za dva dana obeležava pola veka postojanja. U tom periodu, uprkos različitim izazovima, uspeo je da se pozicionira kao vodeća visokoškolska ustanova u zemlji na kojoj se izučavaju međunarodni odnosi, politikologija, socijalni rad i novinarstvo i komunikologija. „Zahvalni smo našim osnivačima što su imali svest o potrebi izučavanja političke nauke u sistemu visokog školstva ondašnje zemlje i u ono vreme. Fakultet se pokazao kao otporna institucija, nadživevši različite države i ideologije. Međutim, ono što se nije menjalo jeste istrajavanje u nečemu što ja nazivam tri škole, odnosno tri misije FPN-a: FPN kao škola demokratije, FPN kao škola državništva i FPN kao škola kritičke misli i dijaloga”, kaže u razgovoru za „Politiku” prof.

Svet

28.10.2018 u 23:27

Istorijski neuspeh stranke Angele Merkel u Hesenu

Stranke nemačke vladajuće koalicije na saveznom nivou, uprkos tome što su osvojile najviše glasova na regionalnim izborima u pokrajini Hesen, ostvarile su svoj nagori rezultat poslednjih decenija. Hrišćansko-demokratska unija (CDU) kancelarke Angele Merkel osvojila je 28 odsto glasova, što je njen najlošiji rezultat u više od pet decenija, dok su socijaldemokrate (SPD) s 20 odsto glasova dobile najnižu podršku od Drugog svetskog rata, pokazuju projekcije televizije ARD na osnovu izlaznih anketa, prenosi Blumberg. Birači u Hesenu su se okrenuli Zelenima, koji su s 19,5 odsto skoro udvostručili podršku u toj državi od 2013, i ultradesničarskoj Alternativi za Nemačku, koja s 12 odsto prvi put ulazi u regionalni parlament Hesena. Tako će AfD sada biti zastupljen u svim pokrajinskim parlamentima, preneo je večeras Tanjug. Liberali (slobodne demokrate – FDP) osvojili su 7,5 procenta, a Levica 6,5 odsto glasova birača.

Svet

22.10.2018 u 21:00

Pričaonica koja sprečava ratove

Na pitanje šta smatraju najvećim dostignućem Ujedinjenih nacija, većina zaposlenih u ovoj organizaciji će verovatno reći da je to očuvanje svetskog mira i uspešno preventivno delovanje protiv ponavljanja užasa i strahota sa kojima se čovečanstvo susrelo u Drugom svetskom ratu. Uprkos različitim, manje ili više utemeljenim kritikama na račun svetske organizacije, činjenica je da se period bez globalnog sukoba podudario sa početkom njenog rada 1945. godine. „Ujedinjene nacije su između ostalog mesto dijaloga, a dijalog uglavnom predstavlja barijeru za konflikt”, reći će „Politici” Alison Smejl, generalna podsekretarka UN za globalne komunikacije.

Međunarodni pregled

14.10.2018 u 20:06

Dve Amerike u klinču

Od našeg specijalnog izveštača Njujork – Slučaj je hteo da početak jeseni u Sjedinjenim Državama obeleže makar dva događaja koje će neki budući istoričari verovatno klasifikovati kao istorijske. Američki predsednik je u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija uspeo da izazove podsmeh hvaleći se sopstvenim uspesima, što je scenario dosad nezamisliv i za takvo mesto i za govornika takvog kalibra. Izveštač sa Ist rivera mogao je da oseti kako se svet koji smo poznavali menja pred našim očima. Prigušen kikot šefova država i vlada Donaldu Trampu, „jer se to sada sme”, uklopio se kao zgodna zvučna podloga za opelo unipolarnom svetu koje je sa govornice GSUN služio upravo američki predsednik. Mnogo važnija bitka za američku javnost nije se, međutim, vodila u Njujorku nego na

Svet

05.10.2018 u 16:52

SAD i Mađarska protiv ostatka Ujedinjenih nacija

Od našeg specijalnog izveštača Njujork – Posle debate u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (GSUN) na kojoj su šefovi država i vlada 193 članice imali priliku da iskažu svoje viđenje trenutnih dešavanja na planeti, na Ist riveru preovladava utisak da su se dve teme nametnule kao najznačajnije. Najpre je Donald Tramp u prvi plan isturio pitanje „suvereniteta” i, kako je rekao, davanja prednosti „patriotizmu nad globalizmom”. U pokušaju da ostavi utisak iscrtavanja nove linije američke spoljne politike, predsednik SAD je priču o suverenitetu direktno povezao sa pitanjem migracija, drugom ključnom temom ovogodišnje GSUN. „Migracijama ne može da upravlja međunarodno telo koje ne odgovara pred našim građanima”, poručio je Tramp sa govornice Generalne skupštine u otvorenoj aluziji na globalni

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Dragan Vukotić