Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

10.02.2019 у 20:00

Није прошло ни неколико месеци откако је некадашњи главни уредник „Гардијана” Алан Расбриџер објавио књигу о изазовима за савремено новинарство, а пред читаоцима се ових дана нашло још једно драгоцено сведочанство о стању у професији. Бивша главна уредница „Њујорк тајмса” Џил Абрамсон написала је књигу доста индикативног наслова „Трговци истином” која је већ узбуркала духове политичког и медијског естаблишмента. Размишљања и Абрамсонове и Расбриџера, уредника који су стајали на кормилу најутицајнијих светских медија, утолико су драгоценија што и једно и друго носе епитете „бивших”, односно имају луксуз да са временске дистанце отвореније говоре о стању ствари „изнутра”. Обоје се слажу са оценом да за опстанак новина не постоји већи изазов од интернета и оглашавања у дигиталном окружењу.

Политика

10.02.2019 у 09:00

Све процене безбедности уочи погрома 2004. биле су погрешне

За нешто више од месец дана навршиће се 15 година од мартовског погрома, када су на Косову 2004. синхронизовано нападнуте готово све српске енклаве, када су гореле куће, цркве и манастири, а број погинулих, по статистици Унмика, достигао 19. Ван извештаја остало је неколико неидентификованих тела из мртвачнице у Приштини, а према новијим подацима, страдало је 27 људи – 15 Албанаца и 12 Срба. Више од 800 објеката, укључујући 35 цркава и манастира, тешко је оштећено или потпуно уништено, протерано је око 4.000 српских грађана... То је и време када се у међународној јавности, додуше доста стидљиво, први пут проговорило и о неалбанским жртвама на Косову. Тадашња београдска штампа је, извештавајући о мартовским догађајима, уочила и један занимљив обрт. Наиме, на дан када су 1999. трупе

Међународни преглед

30.12.2018 у 20:00

Може ли Памела Андерсон да спасе Европу

Протести „жутих прслука” на француским улицама више немају интензитет који су имали на почетку, председник Макрон им је поручио да су „имали право”, полиција је добила тражене повишице, а Париз је полако захватио празнични дух. Хиљаде лампиона на чувеним булеварима, чији плочници памте дух побуне ваљада као нигде другде у Европи, учинили су да захтеви демонстраната буду гурнути у други план због ушећерене илузије о бољим данима које нова година само што није донела. Ипак, у овогодишњим немирима који су захватили Француску има још нечега „квалитативно” другачијег. По свему судећи, „жуте прслуке” није изазвао само Емануел Макрон, а није ни његов патрон и претходник у Јелисејској палати Франсоа Оланд. Ниједна политичка опција, било које провенијенције, нема капацитет да као кишобран

Међународни преглед

03.12.2018 у 12:02

Ко ће угасити пожар

Све извеснији нови глобални сукоб који је на помолу малобројни преостали слободномислећи интелектуалци већ су крстили епитетом „новог колонијализма”. Незапамћене суше које погађају планету свеле су разлог за неке нове освајачке походе на једну реч – вода. Најмоћније земље света не хају много за оно што је некада било познато као међународно право и током протеклих деценија су сву своју енергију упрегле за надметање у трци у наоружању. Војна моћ, уосталом, одавно представља бланко оправдање да „велики” од „малих” узму преостале природне ресурсе. Како је ниво атмосферског загађења ипак немогуће задржати ван сопствених државних граница, научници увелико

Свет

20.11.2018 у 17:04

„Корекције” граница могле би отворити Пандорину кутију

Данашња посета шефа дипломатије Данске Анеса Самуелсена Србији подударила се са тренутним застојем у бриселском дијалогу, који под окриљем Европске уније воде Београд и Приштина, за шта се очекује да буде једна од главних тема у разговорима које ће гост из Копенхагена водити са овдашњим домаћинима. У интервјуу за „Политику” Самуелсен је, упркос тренутном стању ствари, поручио да Данска охрабрује и Београд и Приштину да наставе с разговорима, уз посредовање високе представнице за спољне послове и безбедносну политику Федерике Могерини. „Скорашњи пораст тензија нас је забринуо, па позивамо обе стране на конструктиван наставак дијалога, у духу нормализације”, истиче дански министар спољних послова. Како оцењујете последње одлуке косовских власти да уведу додатне таксе на робу из Србије

Свет

11.11.2018 у 18:24

Политика САД према Србији зависиће од односа снага са ЕУ и Русијом

Факултет политичких наука (ФПН) Универзитета у Београду за два дана обележава пола века постојања. У том периоду, упркос различитим изазовима, успео је да се позиционира као водећа високошколска установа у земљи на којој се изучавају међународни односи, политикологија, социјални рад и новинарство и комуникологија. „Захвални смо нашим оснивачима што су имали свест о потреби изучавања политичке науке у систему високог школства ондашње земље и у оно време. Факултет се показао као отпорна институција, надживевши различите државе и идеологије. Међутим, оно што се није мењало јесте истрајавање у нечему што ја називам три школе, односно три мисије ФПН-а: ФПН као школа демократије, ФПН као школа државништва и ФПН као школа критичке мисли и дијалога”, каже у разговору за „Политику” проф. др

Свет

28.10.2018 у 23:27

Историјски неуспех странке Ангеле Меркел у Хесену

Странке немачке владајуће коалиције на савезном нивоу, упркос томе што су освојиле највише гласова на регионалним изборима у покрајини Хесен, оствариле су свој нагори резултат последњих деценија. Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) канцеларке Ангеле Меркел освојила је 28 одсто гласова, што је њен најлошији резултат у више од пет деценија, док су социјалдемократе (СПД) с 20 одсто гласова добиле најнижу подршку од Другог светског рата, показују пројекције телевизије АРД на основу излазних анкета, преноси Блумберг. Бирачи у Хесену су се окренули Зеленима, који су с 19,5 одсто скоро удвостручили подршку у тој држави од 2013, и ултрадесничарској Алтернативи за Немачку, која с 12 одсто први пут улази у регионални парламент Хесена. Тако ће АфД сада бити заступљен у свим покрајинским парламентима, пренео је вечерас Танјуг. Либерали (слободне демократе – ФДП) освојили су 7,5 процента, а Левица 6,5 одсто гласова бирача.

Свет

22.10.2018 у 21:00

Причаоница која спречава ратове

На питање шта сматрају највећим достигнућем Уједињених нација, већина запослених у овој организацији ће вероватно рећи да је то очување светског мира и успешно превентивно деловање против понављања ужаса и страхота са којима се човечанство сусрело у Другом светском рату. Упркос различитим, мање или више утемељеним критикама на рачун светске организације, чињеница је да се период без глобалног сукоба подударио са почетком њеног рада 1945. године. „Уједињене нације су између осталог место дијалога, а дијалог углавном представља баријеру за конфликт”, рећи ће „Политици” Алисон Смејл, генерална подсекретарка УН за глобалне комуникације.

Међународни преглед

14.10.2018 у 20:06

Две Америке у клинчу

Од нашег специјалног извештача Њујорк – Случај је хтео да почетак јесени у Сједињеним Државама обележе макар два догађаја које ће неки будући историчари вероватно класификовати као историјске. Амерички председник је у Генералној скупштини Уједињених нација успео да изазове подсмех хвалећи се сопственим успесима, што је сценарио досад незамислив и за такво место и за говорника таквог калибра. Извештач са Ист ривера могао је да осети како се свет који смо познавали мења пред нашим очима. Пригушен кикот шефова држава и влада Доналду Трампу, „јер се то сада сме”, уклопио се као згодна звучна подлога за опело униполарном свету које је са говорнице ГСУН служио управо амерички председник. Много важнија битка за америчку јавност није се, међутим, водила у Њујорку него на вашингтонском

Свет

05.10.2018 у 16:52

САД и Мађарска против остатка Уједињених нација

Од нашег специјалног извештача Њујорк – После дебате у Генералној скупштини Уједињених нација (ГСУН) на којој су шефови држава и влада 193 чланице имали прилику да искажу своје виђење тренутних дешавања на планети, на Ист риверу преовладава утисак да су се две теме наметнуле као најзначајније. Најпре је Доналд Трамп у први план истурио питање „суверенитета” и, како је рекао, давања предности „патриотизму над глобализмом”. У покушају да остави утисак исцртавања нове линије америчке спољне политике, председник САД је причу о суверенитету директно повезао са питањем миграција, другом кључном темом овогодишње ГСУН. „Миграцијама не може да управља међународно тело које не одговара пред нашим грађанима”, поручио је Трамп са говорнице Генералне скупштине у отвореној алузији на глобални

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Аутор: Драган Вукотић