Повратак у будућност

Није прошло ни неколико месеци откако је некадашњи главни уредник „Гардијана” Алан Расбриџер објавио књигу о изазовима за савремено новинарство, а пред читаоцима се ових дана нашло још једно драгоцено сведочанство о стању у професији. Бивша главна уредница „Њујорк тајмса” Џил Абрамсон написала је књигу доста индикативног наслова „Трговци истином” која је већ узбуркала духове политичког и медијског естаблишмента. Размишљања и Абрамсонове и Расбриџера, уредника који су стајали на кормилу најутицајнијих светских медија, утолико су драгоценија што и једно и друго носе епитете „бивших”, односно имају луксуз да са временске дистанце отвореније говоре о стању ствари „изнутра”. Обоје се слажу са оценом да за опстанак новина не постоји већи изазов од интернета и оглашавања у дигиталном окружењу. Анализирајући удар који је за буџет „Гардијана” представљало покретање онлајн огласа, Расбриџер користи поређење са термитима који изнутра изједају намештај, а да се споља ништа не примећује.

ТЕРМИТИ ЈЕДУ НАМЕШТАЈ: Конструкција делује стабилно”, пише Расбриџер, „али изнутра је потпуно изједена, и ако стварно немате среће – претворена у прах”. Ниједно ни друго, међутим, не могу без освртања на политички цунами који је пре неколико година погодио САД и Велику Британију у форми Доналда Трампа и брегзита.

Књига Џил Абрамсон још није ни доспела у књижаре, када се председник Америке на „Твитеру” похвалио како бивша главна уредница „Њујорк тајмса” критикује извештавање ових новина о њему. Абрамсонова, истина, пише да су чланци без сваке сумње интонирани антитрамповски, и у том приступу примећује директну материјалну корист за редакцију. Наиме, читалачка публика листа традиционално нагиње политичким идејама супротних онима које баштини Трамп, а уочи избора 2016. редакција је у уводнику отворено подржала Хилари Клинтон. Извештавајући на овој линији „Њујорк тајмс” је очигледно погодио укус својих читалаца и за протекле две године забележио раст тиража и сталних претплатника. Но, Абрамсонова је превише вешта у политичким играма да би дозволила да је председник олако увуче у мрежу „својих”, нарочито у подељеној Америци, где међу либералима нема горе казне за репутацију него да вам залепе етикету Трамповог симпатизера. Одмах се оградила од комплимената које јој Трамп упутио, поручивши му да то што је неко извештавање оценила као ненаклоњено председнику не значи да је оно истовремено нетачно.

РЕВОЛУЦИЈА ЈЕДЕ СВОЈУ ДЕЦУ: Када сам јесенас, са групом међународних новинара, посетио редакцију „Базфида” у Њујорку, у овом „чуду на новинарском небу”, како су га многи славили, све је мирисало на успех. Уредници и менаџери који су нас угостили нису крили да уживају у аури предводника нових праваца у професији која се због технолошког бума нашла на раскрсници. Концепт из којег је протерано малтене све што би деловало као традиционално деловао је као добитна комбинација за будућност.  Ипак, прошле недеље редакција „Базфида” је малтене масакрирана. Отказе је добило више од хиљаду новинара, дописника и уредника у експозитурама широм Америке и света. Разлог: оптимизација пословања.

Оно што се чинило као добар њух његових оснивача када су проценили да је будућност вести на друштвеним мрежама (првенствено на „Фејсбуку”) показало се као тотални промашај. Фирма Марка Закерберга је прошле године одлучила да својим корисницима приушти доживљај са више слика и постова пријатеља, а мање садржаја спољних медија попут „Базфида”. Пресецањем овог канала број „кликова” на приче „Базфида” драстично је опао, а илузија о будућности медија у симбиози са друштвеним мрежама је распршена. Компанија која је изгледала као антитеза свим новинским кућама које се боре са изазовима дигитализације одједном се нашла у истом кошу са њима.

Кризу идентитета у коју су запали медији у доба модерне технологије, било да је реч о традиционалним попут „Гардијана” и „Њујорк тајмса” било о експериментима какав је „Базфид” – не олакшава ни заоштрена политичка подељеност на свим меридијанима. Прављење непријатеља од неистомишљеника увелико узима данак и у медијима од којих се све отвореније очекује заузимање стране.

За пресецање Гордијевог чвора у којем се професија нашла, обећавајуће не делују ни нови трендови који за сада већини изгледају као далека будућност. Блумберг је тако пре неколико дана саопштио да трећину једноставних садржаја које емитује на свом сајту (вести, извештаји), производе – роботи репортери.