Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Region

28.01.2018 u 22:00

S Cetinja odneto između 9.415 i 14.475 eksponata

Od našeg stalnog dopisnika Podgorica – Decenijama, skoro pola veka, nosio je svako šta mu je trebalo i šta je bio u prilici – skulpture, jatagane, odela, slike, rublje, džeferdare, razno posuđe, Njegošev nameštaj – iz Narodnog muzeja Crne Gore. Niko zbog toga, koliko je poznato, nije ni ukoren, a kamoli bio pozvan na odgovornost. Ne mireći se sa takvim stanjem, radnik Narodnog muzeja Crne Gore Aleksandar Berkuljan izneo je u javnost priču o nestanku hiljada vrednih eksponata iz Narodnog muzeja Crne Gore, čije je sedište na Cetinju. Kada je Berkuljan shvatio da od iznošenja podataka o otuđenju kulturnog blaga Crne Gore nema vajde, presavio je tabak i podneo tužilaštvu krivičnu prijavu, zatim ju je i dopunio pre nekoliko dana. On kaže da je reč o „nestanku muzejskih eksponata koji

Region

15.01.2018 u 22:37

Graditelji auto-puta savlađuju crnogorske gudure

Od našeg stalnog dopisnika Podgorica – Izgradnja deonice auto-puta od Smokovca do Mateševa nadomak Kolašina, dela trase budućeg auto-puta od Bara do Boljara, okupila je građevinare iz cele Evrope, predstavnike 77 kompanija. Osim izgradnje mosta na reci Moračici, brojnih tunela i mostova, oni užurbano rade i na snabdevanju auto-puta vodom dok je projekat trajnog napajanja električnom energijom u završnoj fazi. Uz glavne izvođače radova, iz kineske kompanije CRBC i crnogorskih preduzeća, na ovom delu saobraćajnice angažovano je 95 firmi. Ima i onih iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Italije, a Kinezi koriste usluge i kompanija iz Italije, Švedske, Nemačke, Velike Britanije, Francuske, Danske, Češke i Mađarske. Predstavnici CRBC-a saopštili su da se gradnja

Region

07.01.2018 u 13:00

Žičarom s Lovćena do Cetinja i Kotora

Od našeg stalnog dopisnika Podgorica – Da će Cetinjani kao suri orlovi sa Lovćena „sletati” na dvore Njegoševe i do Kotora malo je ko verovao bez obzira na to što je o takvoj žičari sanjao i crnogorski knjaz Nikola Petrović. No, događa se da ono što preci sanjaju njihovi potomci realizuju. Vek je minuo, a ovaj novi je započeo je ponovnim aktuelizovanjem priče o gradnji žičare Kotor–Cetinje, preko Nacionalnog parka „Lovćen”. Putnici bi sedeli u zatvorenim gondolama, kroz koje bi bio omogućen panoramski pogled na lovćenski i podlovćenski čarobni predeo. Za sada još nisu saopštena imena neimara ove buduće atrakcije, ali se u javnosti govorka da će ovaj jedinstveni

Region

23.12.2017 u 22:00

U Crnoj Gori posao čeka dvanaest doktora nauka i 303 magistra

Od našeg stalnog dopisnika Podgorica – Do posla u Crnoj Gori ne mogu da dođu ne samo mladi sa srednjom, višom i visokom školom već ni oni sa zvanjem magistra, pa i brojni doktori nauka. Prema najnovijim podacima Zavoda za zapošljavanje (ZZZ), u ovoj instituciji na posao čeka 12 doktora nauka i 303 magistra. U Crnoj Gori skoro 52.000 ljudi nalazi se na zavodu od kojih je, prema evidenciji ZZZ, čak 14 odsto ili 6.614 visokoškolaca koji čekaju posao. Najviše ih je sa završenim četvorogodišnjim studijama, 4.435 ili 67 odsto od ukupnog broja visokoškolaca, sa završenim trogodišnjim studijama ih je 1.894 ili 28,6 odsto. „Tržište rada, od polovine 2015. (od donošenja „zakona o majkama”), karakterisalo je povećanje broja novoprijavljenih osoba na evidencijama biroa za zapošljavanje, ali je

Region

23.12.2017 u 18:06

Iz Crne Gore sa decom u rat za Islamsku državu

Na teritoriji koju kontroliše Islamska država trenutno se nalaze tri muškarca, četiri žene i dvoje dece iz Crne Gore, a nedavno se njih devet vratilo u pojedine crnogorske gradove. U Ukrajini još uvek ratuje osam boraca iz Crne Gore. Sa ratišta se vratilo ukupno devet ovakvih boraca. Jedino je za Ulcinjanina Hamida Beharovića do sada pred sudskim organima formiran predmet. Studija Centra za regionalnu saradnju (RCC) pokazala je da je na ratišta u Siriji i Iraku u proteklih pet godina otišlo 23 građana iz Crne Gore, dok se u Ukrajini bori osam crnogorskih državljana

Region

19.12.2017 u 13:00

Arsenal oružja kod baranske slikarke

Od našeg stalnog dopisnika Podgorica – Samo u dvema akcijama tokom noći između nedelje i ponedeljka crnogorska policija zaplenila je celi arsenal oružja, oduzela veću količinu raznih vrsta droge i sprečila slikarku Danijelu Kisić Petrović (65) iz Bara da likvidira svog sugrađanina. Već mesecima crnogorska policija pretresa stanove, kuće, lokale za koje se zna da su u vlasništvu bezbednosno interesantnih građana, od kojih su neki članovi kriminalnih klanova i magacine pune svakojakih vrsta oružja, municije i različitih droga i stimulativnih sredstava. Najnovija akcija u Baru posebno je zainteresovala javnost jer je mogući organizator, pa i likvidator, bila, prema saopštenju podgoričke policije, Baranka Danijela Kisić Petrović. Policija za sada nije želela da saopšti ime lica kome je

Kultura

18.12.2017 u 18:29

Orhanu Pamuku uručen „Književni plamen”

Podgorica – Turskom nobelovcu Orhanu Pamuku uručena je međunarodna književna nagrada „Književni plamen“ za 2017. godinu koju dodeljuje podgorička izdavačka kuća „Nova knjiga“. On je završio višednevnu posetu Crnoj Gori, gde je boravio na poziv izdavačke kuće „Nova knjiga” iz Podgorice. – „Književni plamen” je priznanje koje se već nekoliko godina zaredom dodeljuje značajnim svetskim piscima za doprinos svetskoj književnosti i za izvrsnost u literaturi. Nagrada je prvi put dodeljena peruanskom nobelovcu Mariju Vargasu Ljosi 2015. godine, nakon čega je Vargas Ljosa prihvatio da učestvuje u budućim dodelama ove nagrade i u njenoj međunarodnoj afirmaciji kao stalni član i predsednik žirija, potpisavši sa Novom knjigom Osnivačku povelju nagrade, postajući tako i njen saosnivač. Nagrada

Region

13.12.2017 u 22:00

Sinđelić: BIA nije znala za državni udar u Crnoj Gori

Od našeg stalnog dopisnika Podgorica – Na burnom ročištu suđenja za pokušaj državnog udara u Crnoj Gori u oktobru prošle godine, tokom kojeg je sprečen napad jednog od optuženih na svedoka saradnika Sašu Sinđelića, on je rekao da nije obaveštavao srpsku BIA o zavereničkim planovima i da su mu „nadređeni” bili samo dvojica takođe optuženih državljana Rusije i lideri opozicionog Demokratskog fronta. Sinđelić je kazao i da je „apsolutna neistina” da je četničkom vojvodi Miliki Čeku Dačeviću obećao da će lično ubiti Mila Đukanovića.

Region

13.12.2017 u 13:30

Amerikanci priznali crnogorski jezik, a svoj još nisu

Od našeg stalnog dopisnika Podgorica – Ujedinjeni savetodavni komitet u Vašingtonu dodelio je međunarodni kod za crnogorski jezik. Ta institucija je u nekoliko navrata odbijala da kodifikuje crnogorski jezik uz obrazloženje da je reč „o jednom te istom jeziku, to jest samo o varijanti srpskog jezika”. Mentori crnogorskog jezika slave ovu vest, dok drugi veruju da je njegova kodifikacija moguća taman onoliko koliko je i Amerikancima pošlo za rukom da kodiraju – američki jezik kao zaseban od engleskog. Nacionalna biblioteka Crne Gore „Đurđe Crnojević” sa Cetinja devet godina je pokušavala da se o međunarodnoj kodifikaciji crnogorskoj jezika usaglasi sa Tehničkim komitetom ISO 639-2, čije je sedište u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu.

Region

08.12.2017 u 22:00

Vlada Crne Gore spasava „Montenegro erlajns” od dugova

Od našeg stalnog dopisnika Podgorica – Mesecima štampani i elektronski mediji u udarnim informativnim emisijama i sa naslovnih strana „bombarduju” crnogorsku javnost vestima: Vlada Crne Gore prodaje kompaniju „Aerodromi Crne Gore” (ACG), Vlada na doboš stavila i avio-kompaniju „Montenegro erlajns” (MA). Na takve informacije Vlada Crne Gore delom je stavila tačku saopštivši da je ubrizgala finansijsku injekciju kojom će još jednom pokušati da spase avio-kompaniju „Montenegro erlajns” (MA). Ona je na kraju prošle godine dugovala „Aerodromima Crne Gore” (ACG) 19,25 miliona evra. Zbog duga MA do sada su protiv njega podignute tužbe na 12,7 miliona evra, a prve izvršne presude sada iznose 8,1 milion evra. Zahvaljujući uspešnosti u ubiranju prihoda vlada je do sada prihodovala 90

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Novica Đurić