S Cetinja odneto između 9.415 i 14.475 eksponata

Ministarstvo kulture je konstatovalo i u izveštaju o projektu „Revalorizacija kulturnih dobara Crne Gore” iz 2014. godine da nedostaje „9.415 eksponata”. Taj podatak demantuje Berkuljan.

Od očiju javnosti, tvrdi on, skrivene su mnoge pohare Narodnog muzeja Crne Gore, pa i onda kada su otuđena značajna dela, poput slika Vlaha Bukovca ili jatagana Novaka Miloševa Vujadinovića, velikog junaka iz Kuča. Taj jatagan je ukrašen sa 58 dragulja.

Berkuljan, koji u Narodnom muzeju radi 35 godina, kaže da je najviše predmeta otuđeno iz fonda Istorijskog muzeja, koji do danas nije formirao inventarnu knjigu. U javnosti se spekuliše da je država odlučna da ukradene, „pozajmljene” i darovane predmete otpiše.

„Što se tiče materijalne vrednosti, to je već pitanje neke komisijske procene”, saopštio je Berkuljan. „Po zakonu može da se otpiše samo ono što je komisijski konstatovano da je oštećeno nepovratno. Ono čija se sudbina ne zna, ne može da se otpiše. Mora da se utvrdi šta se sa tim desilo, kada i ko je za to odgovoran.”

Bivši gradonačelnik Cetinja, čovek koji je najzaslužniji za sveobuhvatnu obnovu Cetinja nakon zemljotresa 1979. godine – Jovan Markuš – za naše novine kaže da je svojevremeno dugogodišnji direktor Etnografskog muzeja, profesor dr Jovan Vukmanović, tražio odgovor šta se desilo sa satom Smail-age Čengića, koji je on otkupio sredinom šezdesetih godina od unuke Ivana Mažuranića, da bi taj predmet ubrzo nestao iz muzeja.

„Nije dobio odgovor, kao što nema odgovora ni na pitanja – gde je nameštaj iz sobe kralja Nikole, gde je nameštaj iz poslanstava (ambasada), gde je radni kabinet mitropolita crnogorsko-primorskog”, kaže Markuš.

On dodaje da su na slična pitanja iz inostranstva odgovori uredno stizali, ali je i „vraćen deo eksponata koji su sa Cetinja odneseni u minulim ratovima”.

„Prilikom posete Crnoj Gori, italijanski princ Vitorio Emanuel Savojski, unuk crnogorske princeze i italijanske kraljice Jelene, obećao je i poklonio muzeju više vrednih predmeta iz zaostavštine svoje babe. Iz inostranstva su se vraćali eksponati i dobijani novi, a o ’domaćim reversima’ se ćutalo i ćuti”, saopštava Markuš.

Bivši direktor Narodnog muzeja Petar Ćuković izjavio je da su slike Vlaha Bukovca ukradene 1977. godine.

„To je prijavljeno policiji i nekim našim kanalima saznali smo na koji način su slike ukradene, a zatim preko Berkovića prebačene u Hrvatsku i do danas nisu vraćene”, rekao je Ćuković.

Posle Drugog svetskog rata, iz državnog muzeja – Dvora kralja Nikole – uzeto je 49 značajnih predmeta na revers, među kojima fotelje i krevet kralja Nikole, koji muzeju nikad nisu vraćeni. Još nije utvrđeno ko od tada do danas sniva u tom krevetu.

Dokumenta govore da je nekadašnji direktor Državnog muzeja profesor Risto Dragićević 24. jula 1951. godine u pismu Andriji Mugoši, organizacionom sekretaru CK KP Crne Gore, saopštio da je od juna 1946. do oktobra 1949. izdato na privremenu upotrebu raznim nadleštvima, društvenim organizacijama i pojedincima 951 komad raznog muzejskog posuđa, nameštaja, odela, rublja i oružja, dok je rashodovano 268 komada odela i 161 komad nameštaja.

U doba Kneževine Crne Gore eksponati u muzejima bili su neprikosnoveni, pa se nadležni nisu ustručavali da opomenu i kazne svakog „ko bi se o njih ogrešio”. Tako je vojni ministar Kneževine Crne Gore, vojvoda pop Ilija Plamenac, 28. septembra 1886. godine kaznio sina knjaza Nikole, prestolonaslednika Danila jer je prekršio norme o čuvanju muzejskih predmeta, pošto je iz tadašnjeg Vojnog muzeja uzeo nekoliko predmeta.