Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Politika

08.01.2018 u 22:00

Egipat samo usmeno priznao Kosovo

Kosovska nezavisnost priznata je bez ikakvog papira, odnosno ne postoji nikakva razmena nota između egipatskog i kosovskog ministarstva spoljnih poslova, kaže za „Politiku” izvor iz diplomatskih krugova i dodaje da je to učinjeno jedino kroz verbalni iskaz nekadašnjeg portparola ministarstva Badr Abdel Atija. „U suštini, to je vrlo slabo priznanje, kome se protivilo čak i tadašnje Ministarstvo spoljnih poslova. Sve se to dešavalo 26. juna 2013. godine, tri dana pre pada Muslimanske braće. To verbalno priznanje je bilo rezultat, kako nekih unutrašnjih kalkulacija Muslimanske braće, tako i spoljnih pritisaka kojima su oni bili podložni”, objašnjava naš sagovornik, komentarišući informacije da se u ovoj arapskoj zemlji razmišlja o povlačenju priznanja.

Politika

07.01.2018 u 22:00

Poseta Lavrova u godini diplomatskih jubileja

Diplomatija Srbije ove godine obeležiće nekoliko jubileja – sto osamdeset godina diplomatskih odnosa s Rusijom, vek sa Češkom, devet decenija s Argentinom, osamdeset godina s Brazilom, sedamdeset pet godina s Kubom. Nedavno su proslavljene još dve okrugle godišnjice sedamdeset godina odnosa s Indijom i dvadeset pet godina od obnavljanja diplomatskih veza s Izraelom. Na jubilarnu godišnjicu, 24. februara, u Beograd dolazi ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. Za veliki deo srpske javnosti nema dileme da bi se ti odnosi mogli u jednoj reči opisati kao „prijateljstvo”. Istoričari i analitičari ukazuju na to da su dve zemlje u dugoj diplomatskoj istoriji imale i uspona i padova. „Od prvih koraka u obnovi srpske državnosti u Prvom srpskom ustanku do danas, Rusija je objektivno više nego

Politika

04.01.2018 u 22:00

Beograd četvrt veka plaća zaključani stan SFRJ u Njujorku

Gradske vlasti Njujorka odbile su zahtev Beograda koji je tražio dozvolu da adaptira deo zgrade svoje misije na Petoj aveniji. Obrazloženju da nikakvi radovi nisu mogući, jer Srbija nije jedini vlasnik, nije se imalo šta prigovoriti, jer pravo na vrednu kuću iz 1904. godine na Menhetnu polažu i Hrvatska, Slovenija, Makedonija i Bosna i Hercegovina. Problem je, međutim, što sve troškove održavanja snosi Beograd. – Tražeći racionalno rešenje za veliki neiskorišćeni prostor koji prevazilazi potrebe naše misije, zaključili smo da bi izgradnjom samo jednih stepenica mogao da se dobije deo i za naš konzulat, kako ne bismo plaćali skupi zakup. Tako bi pod jednim krovom bili i misija i konzulat – objašnjava za „Politiku” Veljko Odalović, generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova.

Region

29.12.2017 u 11:33

Tuča u Sonti prerasla u sukob Zagreba s Beogradom

Ambasadorka Srbije u Hrvatskoj Mira Nikolić odbila je juče da primi protestnu notu Zagreba povodom nedavnog, navodno antihrvatski motivisanog incidenta, odnosno tuče dve grupe mladića u Sonti. Objašnjavajući svoj potez, ona je sagovornicima u Ministarstvu inostranih poslova Hrvatske prenela da je, na osnovu svih provera i razgovora sa većim brojem potencijalnih svedoka i učesnika događaja od kojih su nadležni organi uzeli izjave, utvrđeno da motiv sukoba nije bio nacionalna pripadnost žrtve ili napadača. Nije jasno kako je incident mogao da dobije takvu kvalifikaciju kada su u njemu učestvovale osobe koje su iste nacionalne pripadnosti, navela je srpska ambasadorka, kako je saopštio MSP. Ambasadorka je takođe upozorila da bi ovakvi potezi Hrvatske, u nekim drugačijim okolnostima, mogli

Politika

27.12.2017 u 22:00

Srbija između partnera i prijatelja

Izazivajući simpatije i odobravanje jednog dela srpske javnosti, ocena Ivice Dačića – da se SAD, Velika Britanija i Francuska ne mogu ubrojati u prijatelje Srbije – pomalo je neuobičajena za „ušminkani” diplomatski rečnik kojim se obično služe ministri spoljnih poslova. Govoreći o pritiscima velikih sila na zemlje koje nisu priznale Kosovo, Dačić je direktno pomenuo tri zapadne države. „Ja ne mogu da kažem da su nam to prijatelji, nek izvini predsednik Vučić, oni ne rade za naše interese, oni rade protiv naših interesa. Mogu da ih poštujem kao partnere, ali daleko od toga da su prijatelji”, istakao je on i dodao da ove velike sile misle da samim tim što je neko iz Stejt departmenta može da diktira uslove ovde.

Politika

24.12.2017 u 22:00

Moravski kanal završili bismo za sedam godina

Od kada je u avgustu Savet profunkcionisao, predsednik Tomislav Nikolić je primio više od 60 delegacija iz Kine, a svakodnevno dođe i bar po dvoje naših privrednika koji se interesuju da im pomognemo da pronađu partnere u Kini. Dolazili su i ruski privrednici, predstavnici raznih gubernija, ali ne u tolikom broju kao Kinezi, kaže u razgovoru za „Politiku” Ivan Mrkić, član Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje s Ruskom Federacijom i NR Kinom, vladinog tela na čijem je čelu bivši predsednik Srbije. Kinezi su, kako kaže, veoma zadovoljni što postoji odvojena institucija koja se bavi njihovom zemljom jer u tome vide našu odlučnost da razvijamo ovu saradnju. Dakle, Rusi su manje zainteresovani? Manje. Oni imaju svoje utabane staze i treba im vremena da shvate da im je olakšano

Politika

20.12.2017 u 22:00

Američki senator i Priština lobiraju da se opet sudi Srbima

Dok sudije novog haškog Specijalizovanog suda za zločine počinjene na Kosovu i Metohiji od 1998. do 2000. godine i dalje čekaju da im iz kancelarije specijalnog tužioca ovog suda Dejvida Švendimana stignu prve optužnice, zbog čega se još samo nagađa ko će na njima biti, sve je glasnije lobiranje da se njegova nadležnost proširi i na Srbe. Ili da se, pak, formira novi sud koji bi se bavio isključivo srpskim zločinima. Tako je albanski lobista, američki senator Eliot Engel, čiji se lik pre mesec dana našao na markici Pošte Kosova, nedavno uputio niz pitanja državnom sekretaru SAD Reksu Tilersonu i zameniku državnog sekretara Džonu Salivenu. U pismima, između ostalog, pominje „ubistva gotovo 1.000 albanskih civila”.

Kolumna nedelje

16.12.2017 u 22:00

Saveznici i kritičari

Posle prošlonedeljnog regionalnog nesporazuma, odnosno neuspešnog pokušaja da se sa Sarajevom konačno dogovori o razgraničenju, Beograd je ove nedelje krenuo u novu spoljnopolitičku ofanzivu. Najpre je Aleksandar Vučić bio u Parizu, na samitu posvećenom klimatskim promenama, kao jedini šef države u regionu kome je francuski predsednik Emanuel Makron uputio poziv. Odmah zatim, predsednik se zaputio na Kubu, gde mu je domaćin bio lider ove zemlje Raul Kastro. Planetarna mini-turneja biće nastavljena koliko sutra: predsednik Srbije odlazi u Moskvu, gde ga očekuje susret s Vladimirom Putinom i drugim najvišim ruskim zvaničnicima.

Politika

15.12.2017 u 08:30

Vučić danas sa Raulom Kastrom

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravi u dvodnevnoj zvaničnoj poseti Kubi, gde će se danas sresti sa predsednikom Raulom Kastrom po čijem pozivu je i doputovao u Havanu. Sudeći po vodećim medijima u ovoj zemlji, Havana pridaje veliku pažnju poseti srpskog predsednika. Vučiću je priređen svečani doček, a prvog dana boravka sastao se predsednikom Narodne skupštine Estebanom Lasom Ernandesom. Posle razgovora sa predsednikom parlamenta, Vučić je istakao da je ova poseta Kubi njegova prva poseta regionu Latinske Amerike od stupanja na dužnost, što predstavlja potvrdu posvećenosti Srbije daljem jačanju tradicije prijateljskih odnosa dveju zemalja. Predsednik je izrazio zahvalnost kubanskoj strani zbog pozicije povodom Kosova i Metohije, kao i na principijelnom zalaganju za poštovanje

Politika

13.12.2017 u 13:55

Đilas ulazi u trku za Beograd

Bivši predsednik DS i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas najavio je da će se kandidovati za gradonačelnika glavnog grada Srbije. Kako je rekao, nije mislio da će se više ikad baviti politikom. „Ali nisam mislio ni da u Srbiji može da se napravi vlast koja je gora od Miloševićeve, protiv koje sam se u mladosti borio i organizovao studentske proteste”, rekao je Đilas. „Odlučio sam da uđem u trku za gradonačelnika Beograda i da uradim sve što mogu da se zaustavi propadanje prestonice Srbije”, rekao je Đilas u intervjuu za NIN. Smatra da još ima vremena za dogovor da bude kandidat za gradonačelnika jedne opozicione kolone. „I verujem da ćemo se lako dogovoriti ako predsednici stranaka budu prvo Beograđani, pa tek onda stranački lideri.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jelena Cerovina