Samit u Sofiji na rubu neuspeha zbog Kosova
Posle februarske krize izazvane stavom Španije da u Strategiji Evropske komisije za proširenje zapadnog Balkana nema mesta za Kosovo kao šestu državu ovog regiona, briselski zvaničnici su se našli pred novom preprekom koja preti da još jednom ozbiljno uzdrma jedinstvo EU.
Naime, zemlje članice imaju još svega sedam dana, do 11. aprila, da usaglase tekst deklaracije za samit EU – zapadni Balkan koji se održava 17. maja u Sofiji i na njega stave svoj potpis, a iz Španije, ali i Rumunije i Kipra stižu vesti da njihovi predstavnici najverovatnije neće ni da se pojave na skupu, jer je poziv upućen i Kosovu.
Predstavnici Bugarske, koja predsedava u Briselu, kako prenosi Tanjug, kažu da Sofiji kao organizatoru do sada nije stiglo nijedno zvanično saopštenje o neučestvovanju na sastanku 17. maja. Američki ambasador u Srbiji Kajl Skot je juče rekao da bi voleo da u maju na samitu EU i zapadnog Balkana vidi „sve članice EU i sve zemlje zapadnog Balkana”.
„Mislim da su samit u Sofiji i nova strategija Evropske unije izuzeto važni za dalje integracije ovog regiona u EU. Bila bi šteta da se neka politička pitanja mešaju u taj proces i da zamagle ono što su stvarni ciljevi samita u Sofiji i procesa integracija uopšte”, rekao je Skot i naveo da nova strategija Brisela daje jasnu perspektivu zemljama ovog regiona, i da je 2025. godina ono na šta bi trebalo da budu usredsređeni, ali i na ispunjavanje uslova kako bi svaka zemlja napredovala u svojim nastojanjima da postane članica unije.
Ako je suditi po jučerašnjoj izjavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Srbija će najverovatnije učestvovati na ovom skupu. „Radujem se svakom susretu na Samitu zapadni Balkan – EU u Sofiji, ali ne očekujem preterano dobre vesti za našu zemlju”, rekao je Vučić komentarišući poziciju Beograda u vezi sa ovim samitom.
Dodao je i da smo u „velikom problemu”. „Mnogo smo grešaka napravili, mnoge okolnosti nam ne idu na ruku, ali nam ostaje da štitimo, volimo, čuvamo svoju zemlju i to i radimo. Radujem se svakom susretu, svakom razgovoru”, objasnio je predsednik Srbije, a na pitanje o učešću naše zemlje s obzirom na to da su tri države, članice EU, svoje prisustvo dovele u pitanje, Vučić je primetio da je to tek 17. maja, a da do tada ima prečih sastanaka.
Kako je naveo, neke veoma značajne razgovore imaće između 10, 11. i 12. aprila, i razgovaraće se i o KiM. „Borićemo se svom snagom i svim srcem i energijom da to što je bilo gotovo 2008, jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova, što smo im direktno priznali 2010. i 2011. preko presude Međunarodnog suda pravde malo pomerimo. I uspeli smo nešto, da zakoračimo i borimo se za KiM, ali interesi zapadnih sila su drugačiji”, zaključio je Vučić.
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić bio je sasvim jasan poručivši da će Srbija učestvovati na samitu, ali da će „dobro proučiti situaciju kako nikome ne bi dala alibi da tvrdi da je doprinela priznanju Kosova”. Za one koje ne priznaju kosovsku nezavisnost sporno je uopšte i bilo pozivanje Kosova na samit koji okuplja šefove država i vlada zapadnog Balkana.
Bugarska, koja predsedava EU, i predsednik Evropskog saveta Donald Tusk sada pokušavaju da privole tri zemlje da ipak potpišu zajedničku deklaraciju 28 lidera koju su pripremili u Briselu. U ovom papiru, u koji je RTS imao uvida, naglašava se podrška evropskoj perspektivi Balkana i navode principi kojih u tom procesu treba da se drže obe strane.
„Evropski put zavisiće od ustanovljenih kriterijuma i pojedinačnih zasluga”, navodi se u tekstu deklaracije, ali bez pominjanja pojedinačnih zemalja. Takođe, navodi se i spremnost EU da „pojača angažman na svim nivoima u cilju političke, ekonomske i društvene transformacije regiona, uključujući i pojačanu finansijsku i tehničku pomoć, u zavisnosti od napretka vladavine prava partnera na Balkanu”.
Istovremeno, predstavnici zapadnog Balkana bi, navodi se u ovom dokumentu od 13 tačaka, trebalo da se obavežu na „jačanje dobrosusedskih odnosa, regionalne stabilnosti i saradnje, što posebno uključuje pronalaženje konačnih i obavezujućih rešenja za bilateralne sporove nasleđene iz prošlosti”.
Zbog realne opasnosti da čitav samit ipak bude ugrožen izostankom tri zemlje EU, u Sofiji intenzivno rade na pronalaženju rešenja za učešće kosovskih predstavnika i poručuju da će ono svakako biti statusno neutralno. Možda bi kao jedna od opcija moglo da bude i pojavljivanje kosovskih predstavnika sa pločicom na kojoj bi samo pisalo njihovo ime.
Španski premijer Marijano Rahoj nedavno se sastao sa bugarskim kolegom Bojkom Borisovim, kome je, prema pisanju briselskog portala „Evroaktiv”, rekao da možda neće doći ukoliko ne njemu bude učestvovala Priština. Rahoj bi, kako se navodi, mogao da prisustvuje večeri država članica EU dan pre samita, ali ne i glavnom sastanku šefova država i vlada. Španski list „Pais” piše da je ono što Rahoja odbija od ovog sastanka činjenica da je pokret za nezavisnost Katalonije kao opravdanje za raskid sa španskim legalnim sistemom u nekoliko navrata koristio „kosovsku doktrinu”.
Dačić: U dijalogu nemamo „skrivenu agendu”
Srbija dijalogu u Briselu pristupa iskreno i bez „skrivene agende”, poručio je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić ističući da je Beograd opredeljen za iskren i konstruktivan dijalog sa Prištinom, ali da on ne daje očekivane rezultate.
„Naša opredeljenost za iskren i konstruktivan dijalog sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini, uz posredovanje EU, nažalost ne daje očekivane rezultate. Ponavljam da je Srbija dijalogu u Briselu pristupila iskreno i bez ’skrivene agende’, dok Priština dobro smišljenim provokacijama i opstrukcijama, uz očiglednu podršku nekih stranih sila, prolongira izvršavanje svog dela obaveza iz Briselskog sporazuma, obesmišljava dijalog i time direktno ugrožava stabilnost regiona”, rekao je Dačić.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
