Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Politika

18.02.2020 u 12:55

Srbe optužuju za Srebrenicu, a genocid u NDH ne pominju

Dan sećanja na žrtve Holokausta u Londonu obuhvata i sve genocide posle Drugog svetskog rata, a na centralnoj komemoraciji ovog 27. januara, nažalost, nisu spomenute srpske žrtve ustaškog genocida, ali su zato pominjani Srbi koji su počinili „genocid” u Srebrenici. U engleskim medijima Srebrenica se prikazuje kao najgnusniji zločin na evropskoj teritoriji posle 1945. godine. Pritom se, naravno, ne pominje ni operacija „Oluja”, ni pogrom u Bratuncu i Podrinju, kaže za „Politiku” Dragana Tomašević, direktorka londonske Fondacije za sećanje na Jasenovac i Holokaust (JHMF), koja je 7. februara u glavnom gradu Velike Britanije organizovala obeležavanje Dana sećanja na srpske žrtve ustaškog zločina u NDH. Prošle godine je održala predavanje o genocidu nad srpskim narodom u američkom kongresu,

Politika

12.02.2020 u 13:35

Sve duža lista opozicionih stranaka koje izlaze na izbore – zvona, metle, monarhisti i levijatani

Možda posle predstojećih izbora u parlamentu neće biti stranke koja će se primarno baviti radničkim pravima, ali postoji mogućnost da uđe organizacija kojoj su na srcu posebno prava životinja. Socijaldemokratska unija, naime, koja bi, po ideji svog člana Jove Bakića, mogla da bude preimenovana u Radničku partiju, saopštila je da ipak neće izaći na parlamentarne izbore, dok je pokret „Levijatan Srbija”, poznat po nekonvencionalnim metodama zaštite životinja, juče objavio da izlazi na parlamentarne i lokalne izbore u 15–20 opština, s idejom zaštite „svih ugroženih kategorija”. „Počeli smo od životinja i došli do dece i žena”, rekao je Pavle Bihali, predsednik „Levijatana”. SDU će, opet, u saradnji s lokalnim odborima, nastaviti da ispituje „postoje li povoljne okolnosti da se uzme učešće u

Politika

05.02.2020 u 22:00

Hoće li bojkot potopiti „pravu opoziciju”

Reklo bi se da će jedni proglasiti uspeh bojkota, drugi neuspeh, sveukupno prelep period ispred nas, lakonski i ironičan je komentar Bojana Klačara, izvršnog direktora Cesida, koji je objavio na „Tviteru” na dan kada je grupa opozicionih stranaka ozvaničila početak kampanje bojkota predstojećih izbora. Da bi mogao biti u pravu, govore već duže vreme zauzete pozicije vladajuće koalicije i „bojkotaške” opozicije, oličene u dve novije izjave njihovih predstavnika na različitim televizijama. Generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković kaže da je uveren da će građani (izlaznošću) potvrditi apsolutni legitimitet izbora i da iskustva onih koji su bojkotovali ranije izbore govore da se sada kaju, a lider Narodne stranke Vuk Jeremić, na pitanje šta će biti uspeh bojkota, a šta neuspeh,

Politika

04.02.2020 u 12:50

Ko će od srpskih političara doručkovati sa Trampom

Ranom vašingtonskom zorom, potpredsednik Narodne skupštine Vladimir Marinković juče se već bio zaputio u Senat, gornji dom Kongresa SAD. Jedan od redovnih srpskih gostiju poslednjih godina na molitvenom doručku kod američkog predsednika ne gubi vreme i javlja našem listu da će se do glavnog događaja u četvrtak već sresti sa više kongresmena i senatora. Među njima su, navodi Marinković, Stiv Stajvers i Emanuel Kliver, kopredsedavajući srpskog kokusa, zatim Čabot, Aderholt, Vilson, Makarti, pa senatori Inhof, Li, Raunds. „Videću se, takođe, sa članovima kabineta Donalda Trampa, sa sekretarom za stanovanje i urbani razvoj Benom Karsonom, a na samom događaju 6. februara očekujem priliku da se vidim sa državnim sekretarom Majkom Pompeom, kao i sa Ivankom Tramp, koja će biti prisutna”,

Društvo

26.01.2020 u 21:30

Tragovi Svetog Save u Svetoj zemlji

Opčinjenost je sigurno jedan od adekvatnijih izraza kojim se može opisati osećaj čoveka, i to ne samo vernika, kad se nađe u Svetoj zemlji i Svetom gradu Jerusalimu. Ali taj osećaj nije jedini „krivac” što hodočasnici i „obični” turisti iz Srbije, kao i Srbi uopšte, moleći se pred najvećim svetinjama i obilazeći najsvetija mesta hrišćanstva, ali i judaizma i islama, uglavnom ne traže i ne pohode tragovima sopstvene istorije na ovim prostorima. Jednostavno, ne znaju, bar ne dovoljno, o ostavštini princa Rastka Nemanjića, Svetog Save, koji je dva puta hodočastio na Hristov grob, 1229. i 1234. godine. A ne mogu ni da naiđu na kakve putokaze ili druga vidljiva obeležja njegovih pokloničkih putovanja. Nema ih ni u Starom gradu Jerusalimu, na Sionskoj i Maslinovoj gori, ni u Judejskoj pustinji, ni na

Magazin

15.01.2020 u 12:09

„Učitelj puta” s muzikom u duši

Sa kačketom u bojama srpske trobojke i u majici na kojoj piše „Hilandar” Dušan Mihalek dočekuje na aerodromu u Tel Avivu grupu iz Beograda i Novog Sada. Majica je, kaže, u čast putnika iz Srbije i, kao i svaki turistički vodič, ukazuje na ulogu svog kačketa kojeg grupa uvek mora da ima u vidokrugu. Dodaje da je to jedini takav u Jerusalimu kuda se grupa, inače, zaputila. Kaže i da je iz Novog Sada i da već tridesetak godina sa porodicom živi u Izraelu. Da je zavoleo tu zemlju, ali da ne zaboravlja onu iz koje je bio prinuđen da ode početkom devedesetih godina kada su počeli ratovi. Jevrejska država, u kojoj je našao utočište zahvaljujući poreklu svoje supruge, sada mu je dom. To što ume vrlo plastično da dočara biblijske priče, da prilike u savremenom svetu objasni događajima i legendama

Politika

14.01.2020 u 21:00

Da li je niži izborni prag prihvatljiv za EU

Zaintrigiran sam ovom pričom o snižavanju izbornog praga u Srbiji s pet odsto, utvrđenih 1992. godine, kaže evroparlamentarac Vladimir Bilčik, odgovarajući na pitanja novinara „Politike” šta misli o najavi smanjenja cenzusa na tri odsto, u kontekstu dosadašnjeg međustranačkog dijaloga u Srbiji i da li se može očekivati neki stav Evropskog parlament u vezi sa ovim pitanjem. Poput Bilčika, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju i člana delegacije EP u međustranačkom dijalogu koji je započet pre tri meseca u Narodnoj skupštini, zaintrigirani su i mnogi u Srbiji, posebno otkako je od predsednika Srbije Aleksandra Vučića u nedelju uveče stigla potvrda da se razmatra promena izbornih zakona u ovom delu, kako je naš list i najavio.

Politika

13.01.2020 u 22:55

Kosovo je naša Masada i Jerusalim

To što je bulevar u „Beogradu na vodi” nedavno dobio ime 28. predsednika SAD Vudroa Vilsona i što je u junu na Filološkom fakultetu obeleženo 830 godina od susreta Fridriha Prvog Barbarose i Stefana Nemanje u Nišu 1189, ili što je osamnaesti premijer Kanade Brajan Malruni od Ivice Dačića dobio povelju „Najbolji srpski zet svih vremena”, a na visokoškolskim ustanovama u Beogradu i Jerusalimu su otvoreni srpsko-jevrejski centri – ima jednu zajedničku nit. Srpska karijerna diplomatija pripremila je teren za ove događaje iz minule godine, kao zalog za budućnost, za još jače povezivanje s pojedinim državama i narodima s kojima već imamo dobre odnose

Politika

12.01.2020 u 10:25

SPC trenutno sigurnija na KiM nego u Crnoj Gori (FOTO)

Na ostacima pravoslavne Crkve Svetog Nikole u Novom Brdu albanski biskupi minulog leta služili su misu. Ovu bogomolju Albanci zovu Artanska katedrala. Udruženje kosovskih istoričara „Ali Hadri” tvrdi da je manastir Visoki Dečani „hram pravoslavnih Albanaca, koji je obnovljen na temeljima ilirsko-dardanijskog hrama”. Ovaj hram su, po njihovom mišljenju, „uzurpirali srpski okupatori – od srednjovekovnog perioda”. Imajući u vidu da Eparhija raško-prizrenska dugo upozorava, kao na primer u oktobru 2003, da „albanski istoričari i rimokatolička jerarhija vode rat kako bi dokazali da najveće srpske svetinje pripadaju albanskoj kulturi i tradiciji”, da li se zaista mogu smatrati preteranim izjave crkvenih dostojanstvenika i predstavnika države da usvajanje aktuelnog Zakona o slobodi veroispovesti u

Društvo

11.01.2020 u 10:45

Izborni cenzus biće spušten na tri odsto

Na predstojećim parlamentarnim i lokalnim izborima, koji će najverovatnije biti održani 26. aprila ili 3. maja, za osvajanje skupštinskih mandata biće potrebno samo tri odsto glasova izašlih birača. Kako „Politika” ekskluzivno saznaje u vrhu vlasti, na vanrednoj sednici Narodne skupštine početkom februara biće izmenjeni Zakon o izboru narodnih poslanika i Zakon o lokalnim izborima, čijim se odredbama propisuje da u raspodeli mandata učestvuju samo izborne liste koje su dobile najmanje pet procenata osvojenih glasova. Spuštanjem cenzusa sa pet na tri odsto, za šta vladajuća koalicija ima većinu, biće olakšan ulazak u skupštinske klupe manjim političkim partijama i koalicijama. Brojkama izraženo, ako na parlamentarne izbore izađe tri miliona građana, umesto minimalnih 150.000 glasova po

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Biljana Baković