Za overu potpisa treba više od 80.000 evra

Troškovi overe potpisa kod javnih beležnika za kandidovanje na predstojećim parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima ostaju isti i biće i ovog puta 50 dinara po potpisu, saznaje „Politika” u Javnobeležničkoj komori Srbije (JKS). To znači da će oni koji budu želeli da kandiduju svoju izbornu listu za parlamentarne izbore morati da obezbede više od pola miliona dinara samo za ovu svrhu, budući da svi, najpre sigurnosti radi, podnose više od minimalnih 10.000 potpisa neophodnih za kandidaturu. Ovlašćeni predlagač liste koju je potpisima podržalo, na primer, 12.000 građana, platiće notarima za overu 600.000 dinara, to jest oko 5.000 evra.

Cena od 50 dinara (uključujući PDV) po potpisu je ista kod svih javnih beležnika koji rade na teritoriji Srbije, a određena je odlukom Ministarstva pravde, napominju u Javnobeležničkoj komori Srbije. Ova naknada javnom beležniku pripada za overu potpisa birača koji podrži izbornu listu za narodne poslanike, izbornu listu za pokrajinske poslanike i izbornu listu za gradske i opštinske odbornike.

Osim izdatka za overu potpisa, političke stranke i udruženja građana koji žele da učestvuju na predstojećim izborima neće imati nikakvih dodatnih troškova kod notara. Javni beležnik, naime, nema pravo da naplaćuje naknadu drugih troškova pri overi potpisa za kandidovanje na izborima, poput rada van radnog vremena, terenskog rada ili dnevnica (koliko god da je udaljen od svoje kancelarije), navode u JKS.

Ipak, ako se uzme u obzir da će 26. aprila biti izbori na tri nivoa, troškovi za notarske usluge neće biti baš mali. Za Skupštinu Vojvodine potrebno je prikupiti i overiti najmanje 6.000 potpisa (izborne liste nacionalnih manjina imaju lakšu obavezu – 3.000 potpisa), za šta treba izdvojiti još najmanje 2.500 evra. A tu je i još oko 150 opština i gradova u kojima će biti sprovedeni lokalni izbori, uz napomenu da će neke jedinice lokalne samouprave biti „preskočene” (izbori za grad Beograd, na primer, bili su 2018. godine, tokom 2018. održani su izbori u Boru, Majdanpeku, Lučanima, Doljevcu, Kladovu, Kuli, a u Medveđi su održani pre pet meseci...).

Ako računamo da se lokalni izbori održavaju u 150 opština i gradova i ako, sasvim proizvoljno, uzmemo da se u njima glasa u proseku za 40 odbornika, a za svakog kandidata za odbornika potreban je potpis podrške najmanje 30 građana, i za svakog po 50 dinara, dobijemo računicu da je za političku organizaciju koja želi da učestvuje na izborima u svim lokalnim samoupravama potrebno još više od devet miliona dinara (ili više od 76.000 evra). Overu potpisa za lokalne izbore, naravno, plaćaju lokalni odbori stranaka sa svojih podračuna, odnosno udruženja građana koja učestvuju na tim izborima.

Ovo bi moglo i mnogo preciznije da se izračuna ako se računa pojedinačno, od opštine do opštine, u kojima se broj odbornika, prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, kreće između 19 i 75, i od grada do grada, gde zakon propisuje samo da broj odbornika ne može biti veći od 90, osim u Skupštini grada Beograda, koja ima 110 odbornika. Izuzetak čine i opštine koje imaju manje od 20.000 birača, u kojima nije potrebno obezbeđivati 30 potpisa po kandidatu za odbornika, nego 200 potpisa ukupno za celu izbornu listu.

Već pogled na ove osnovne troškove ukazuje da samo najveće političke stranke mogu da učestvuju na parlamentarnim, pokrajinskim i izborima u svim lokalnim samoupravama i kandiduju maksimalan broj poslanika i odbornika. Inače je jedan od načina da se smanje troškovi i učestvuje na izborima u što više opština i gradova – prijavljivanje „skraćenih” izbornih lista, jer zakon dopušta da se podnese izborna lista sa kandidatima za minimalno trećinu odborničkih mandata.

Van izborne kampanje, inače, overa potpisa košta 360 dinara. Tako su, recimo, Zavetnici, upisani u Registar političkih stranaka pre pola godine, kao poslednja stranka bez manjinskog predznaka, platili oko pet miliona dinara (oko 42.000 evra) za overu potpisa za osnivanje stranke. Zakon propisuje da je i za osnivanje, odnosno registrovanje političke partije, potrebno najmanje 10.000 potpisa punoletnih građana (za stranke nacionalnih manjina treba 1.000 potpisa). Lider Zavetnika Stefan Stamenkovski kaže za naš list da su posle sedam godina delovanja kao politički pokret (udruženje građana) vrlo brzo skupili više od 10.000 potpisa, i to u oko 35 gradova i opština gde su imali dovoljno „infrastrukturnih mogućnosti” da ih prikupe. Od toga, kako kaže, samo dve do tri opštine nisu imale javne beležnike, pa su potpise overavali u sudu, što je jeftinija varijanta.

Javno beležništvo uvedeno je u naš pravni sistem u septembru 2014. godine, a u ovom trenutku u Srbiji postoji 198 javnobeležničkih kancelarija, u kojima je, pored 198 javnih beležnika, zaposleno oko 1.200 javnobeležničkih pomoćnika, pripravnika i administrativnog osoblja. Javnobeležničke kancelarije već su odredile 540 osoba za overu potpisa za izborne liste za predstojeće parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore, što je značajno više nego za prošle izbore, kažu u JKS za naš list. Za područja četiri osnovna suda u Srbiji – u Dimitrovgradu, Majdanpeku, Sjenici i Knjaževcu još nema imenovanih javnih beležnika. Zbog toga će se na područjima koje pokrivaju ti sudovi overa potpisa za kandidovanje na izborima obavljati u sudovima.

„Na teritorijama opština u kojima nema javnih beležnika, ali se nalaze na područjima suda za koje postoji imenovani javni beležnik, overu potpisa preuzeće javni beležnik imenovan za područje tog suda, a sa druge opštine. Na primer, područje Osnovnog suda u Brusu pokriva dve opštine – Brus i Aleksandrovac. U Brusu postoji javni beležnik i popisivači iz kancelarije tog javnog beležnika će overavati potpise i za opštinu Aleksandrovac, u kojoj još nema javnog beležnika”, ističu u JKS-u.

Ukazuju i da će javni beležnici Srbije sprovoditi overu potpisa birača za predstojeće izbore u skladu sa Odlukom Izvršnog odbora JKS, donetom u februaru 2016. godine. „S obzirom na to da je postupak overe potpisa kod javnih beležnika za predsedničke izbore održane u aprilu 2017. godine protekao bez primedbi na efikasnost i zakonitost ovog procesa, JKS je uveren da će javni beležnici i ovoga puta obaviti taj važan posao na isti način”, dodaju u odgovoru „Politici”.