Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

Politika

27.02.2021 u 09:50

Srbi se u Preševu bore za tri odbornička mandata

Sve srpske partije koje imaju svoj odbor u Preševu na vanrednim lokalnim izborima 28. marta biće na jednoj izbornoj listi. Ukoliko predstavnici srpskog naroda, kojih po grubim procenama ima oko deset odsto u ovoj opštini, glasaju za ovu listu, ona će u lokalnom parlamentu koji ima 38 odbornika imati dva, a možda i tri odbornika. To je u skladu i s očekivanjima koja je preksinoć izneo predsednik Aleksandar Vučić, obraćajući se javnosti nakon sednice Predsedništva Srpske napredne stranke. Potpredsednik Izvršnog odbora SNS-a Dragan Stevanović kaže da je sa svim srpskim strankama dogovoreno da se izađe na jednoj izbornoj listi koja će biti predata do kraja nedelje. Za „Politiku” kaže da će na listi „Aleksandar Vučić – Za budućnost Preševa” biti predstavnici SNS-a, SPS-a, SRS-a, Zavetnika,

Politika

20.02.2021 u 21:05

Priština krši sporazume, a pritisci usmereni na Beograd

Nova američka administracija nastaviće, sudeći po najnovijim porukama, s pritiscima na Beograd da prizna takozvanu nezavisnost Kosova, ne vodeći računa o srpskim nacionalnim interesima. Bela kuća, za sada, zatvorenih očiju gleda na najavljeni zahtev Prištine da podnese zahtev za učlanjenje u Međunarodnu konferenciju ustavnih sudova iako je to protivno Vašingtonskom sporazumu, koji je potpisao prethodni američki predsednik. Diplomata Zoran Milivojević ne očekuje da će SAD promeniti stav i da će vršiti uticaj na Prištinu u korist nastavka dijaloga koji će dovesti do pronalaženja kompromisnog rešenja. Za „Politiku” kaže da će se pritisak na našu stranu

Politika

13.02.2021 u 19:00

Dačić: Potrebne su dve platforme za dijalog

Slobodan pristup medijima, isti predizborni uslovi za sve i prestanak pritiska na birače osnovni su zahtevi partija takozvanog patriotskog bloka uoči najavljenog međustranačkog dijaloga. To su slični zahtevi koje imaju i bojkotaške partije, ali je razlika u tome što se ovi drugi zalažu za strano mešanje u izbore u Srbiji. Zato će, po svemu sudeći, vlast i opozicija o istim temama razgovarati u dva odvojena dijaloga u različito vreme. Jedan razgovor o poboljšanju izbornih uslova biće održan uz medijaciju evroparlamentaraca, koji će najverovatnije biti vođen na engleskom jeziku, dok će drugi biti „unutarsrpski dijalog”, gde neće imati mesta za strance. Osim različitih podela u opoziciji, na patriotsku i građansku, proevropsku i prorusku, koja se zalaže za tržišnu ili komandnu privredu,

Politika

11.02.2021 u 21:11

Vlasti je potrebna jaka opozicija

Pokret Dosta je bilo će učestvovati u dijalogu vlasti i relevantne opozicije ako budemo pozvani. Pošto se DJB protivi štetnoj aktivnosti EU i pre svih Berlina u Srbiji, koji se ponaša kao da smo nemačka kolonija, a ne suverena država, moguće je da kao nepoželjna politička opcija čija je politika protivna interesima Berlina i EU, DJB neće biti ni pozvan, kaže u intervjuu za „Politiku” lider Dosta je bilo Saša Radulović. Kako komentarišete učešće stranaca u tom dijalogu? Neshvatljivo je i neprihvatljivo da u jednoj suverenoj zemlji stranci i „nevladine” organizacije koje finansiraju strane vlade i pojedinci sazivaju dijalog vlasti i opozicije po bilo kom unutrašnjem pitanju. Neshvatljivo je da vlast ne pronalazi snagu i mudrost da organizuje razgovor s opozicijom, već insistira na

Politika

06.02.2021 u 19:30

Međustranački dijalog ili opoziciona kakofonija

Krizni štab mogao bi da odlučuje gde će biti održana druga runda dijaloga vlasti i opozicije o poboljšanju izbornih uslova. To bi se desilo ukoliko na ovom sastanku svaka politička partija bude došla s najmanje dva predstavnika. S posrednicima iz Evropskog parlamenta i obezbeđenjem skupa broj ljudi koji će biti uključen u dijalog sigurno će biti veći od 50. Da bi se sprečio moguć „vašar taštine”, Narodna stranka je predložila da opoziciju predstavljaju dva člana, ali za sada ovaj predlog niko nije prihvatio, ali ni odbio. Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić najavio je da bi međustranački dijalog mogao da počne 1. marta njegovim sastankom s uglednim evroparlamentarcem Dejvidom Makalisterom. Dijalogu će se potom priključiti predstavnici vlasti i opozicije. Lider SPS-a je najavio da

Politika

16.01.2021 u 21:00

Između falsifikata i verbalnog delikta

Navodni masakr u Račku, koji je bio povod za agresiju NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju, jedna je od glavnih tačaka podela Beograda i Prištine, i posle više od dve decenije. Dok Srbija dostavlja mnoštvo dokaza da nije bilo reči o masakru civila, dotle se kosovski Albanci drže verzije koju je tada iskonstruisao iskusni operativac CIA Vilijam Voker. Osim predstavnika svih albanskih političkih partija i nekoliko albanskih lobista iz Amerike koji su osudili „zločin” iz Račka, gotovo da se niko iz međunarodne zajednice nije tim povodom oglasio. Izuzetak je ambasador Sjedinjenih Američkih Država na Kosovu Filip Kosnet, koji je saopštio da SAD stoje uz Kosovo na dan sećanja na žrtve u Račku. „Danas stojimo uz Kosovo u čast sećanja na žrtve masakra u Račku i potvrđujemo našu

Politika

15.01.2021 u 22:00

Udar na Vašingtonski sporazum najavljuje ultimatum Srbiji

Novi američki predsednik Džozef Bajden još se nije ustoličio, a demokratski jastrebovi su krenuli u akciju i na njihovom tapetu se, osim „tradicionalnih” američkih neprijatelja Kine i Rusije, nalazi i ovaj deo Evrope. Kao iz kutije iskaču Medlin Olbrajt, Eliot Engel, pa nakon njih i Dejvid Filips, koji smatraju da Balkan mora da se prepakuje po antisrpskim merilima kao pre skoro četvrt veka, prenebregavajući činjenicu da Srbija nije ista i da je od tada svet bogatiji za Vladimira Putina i Si Đinpinga. Kandidati za članove buduće američke administracije su se toliko zaigrali da u najnovijim izjavama izražavaju spremnost da bace pod noge i Vašingtonski sporazum pod izgovorom da ga je potpisao Donald Tramp. Ne shvataju da na taj način stavljaju pod znak pitanja i demokratske vrednosti jer je

Politika

12.01.2021 u 22:30

Može li Kurti da sruši Vašingtonski sporazum i Briselski dijalog

Lider radikalnog pokreta Samoopredeljenje Albin Kurti mogao bi pobedom na vanrednim kosovskim izborima 14. februara da ozbiljno ugrozi nastavak dijaloga Beograda i Prištine u Briselu. Njegovo neodgovorno i nediplomatsko ponašanje dovelo bi u pitanje i sprovođenje Vašingtonskog sporazuma, ali je teško poverovati da će sponzori takozvane kosovske nezavisnosti to dozvoliti i da će sedeti skrštenih ruku. Kao i u proteklih dvadesetak godine Berlin i Vašington imaće ključnu ulogu u formiranju prištinske vlade posle februarskih vanrednih izbora. Nova vlada u Prištini, bez obzira na to ko će je sačinjavati i ko će biti na njenom čelu, moraće da pokaže spremnost da nastavi dijalog sa Beogradom pod okriljem Evropske unije. To znači ne samo da poštuje potpisane sporazume, kao što su Briselski i Vašingtonski,

Politika

10.01.2021 u 09:18

Albanci preko Ajove postaju NATO pešadija

Kosovski Albanci će od marta najverovatnije ostvariti svoj vojni san, jer će preko Nacionalne garde Ajove biti ubačeni u NATO pešadiju. Pripadnici takozvanih kosovskih bezbednosnih snaga (nezvanične „kosovske vojske”) trebalo bi da postanu deo mirovnih misija Severnoatlantske alijanse u Iraku i Siriji. Albanske političke partije, koje su u kampanji za vanredne parlamentarne izbore, jednoglasno su se izjasnile da se prihvati poziv Amerike poslat prošle godine Prištini i odobrile su slanje pripadnika KBS-a u mirovne misije NATO-a, u sastavu američkih trupa. Takav potez mogao bi da dodatno destabilizuje ovaj deo Evrope, a spekuliše se da se na taj način Kosovo približava članstvu u NATO-u. Komandant KBS-a Rahman Rama najavio je da će od 2021. ova formacija prvi put biti deo vojne misije

Društvo

02.01.2021 u 22:00

Učvrstiti vezu matice sa Srbima ma gde živeli

Francuski humanitarac Arno Gujon kaže da ga je iznenadio poziv da bude na čelu Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu. U intervju za „Politiku” ističe da je to za njega veliko priznanje i čast i da će svoj posao raditi s velikom energijom i posvećenošću. „Jedan takav poziv uvek je iznenađenje. Moram priznati da, iako me je srpski narod primio i prihvatio više nego lepo, u skladu s nadaleko čuvenim i tradicionalnim gostoprimstvom, nisam očekivao da će i državni aparat, koji je svuda u svetu jedna glomazna i uglavnom birokratska mašinerija, prepoznati dubinu i jačinu mojih veza s ovom zemljom i nekome ko nije ovde rođen poveriti tako visoku i važnu funkciju. Pokazalo se da ovde ima ljudi koji razmišljaju izvan šablona, spremnih na jedan takav neuobičajen potez. Verujem da se

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Dejan Spalović