Tadić tvrdi da bivši SzS neće zajedničku platformu

Partije koje su bojkotovale prošlogodišnje izbore predočile su evroparlamentarcima različite uslove koji po njihovim stavovima moraju da budu ispunjeni kako bi oni izašli na birališta u aprilu sledeće godine. Ti zahtevi su toliko raznovrsni i različiti, u nekim segmentima čak i protivrečni, da bi se vlast, ukoliko bi odlučila da delu opozicije izađe u susret, našla u nebranom grožđu šta konkretno ispuniti. Fontana želja dela bojkotaške opozicije je takva da se spore čak i oko tema koje su, bar na rečima, bile nesporne, a to je promena načina medijskog predstavljanja.

Ključni zahtev opozicije je njihov pristup u medijima i to su pred evropskom četvorkom izneli predsednik SSP-a Dragan Đilas, DS-a Zoran Lutovac, Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović, PSG-a Pavle Grbović, uz Đorđa Pavićevića, predstavnika „Ne davimo Beograd”, i Janka Veselinovića iz Pokreta za preokret. Tim povodom traže smenu celog Regulatornog tela za elektronske medije, promene u RTS-u i uspostavljanje poverenika u javnim preduzećima. „Naš zahtev je i da se dodeli još jedna slobodna frekvencija koja postoji televiziji koja bi se profesionalno bavila svojim poslom”, rekao je Đilas.

Blok partija oko Narodne stranke Vuka Jeremića, koji čine i PSS, Državotvorni pokret, DZVM i Građanska platforma, takođe je insistirao na nacionalnoj frekvenciji. Potpredsednik NS Miroslav Aleksić smatra da opozicija mora da istraje na tom zahtevu. Grupacija opozicionih stranaka oko bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića takođe u prvi plan stavlja medije, ali navodi da je osnovni problem to što se ni postojeći zakoni ne primenjuju u praksi. Smatra da treba napraviti male korekcije u postojećem sistemu koji bi, kada bi se primenjivao, obezbedio demokratske okolnosti za izbore u Srbiji.

Može li opozicija da se dogovori bar o minimalnim uslovima koji bi poboljšali izborne uslove? Na rečima svi navode da je to moguće, ali u praksi, svaka grupa partija vodi svoju politiku i tu se ništa neće promeniti. Stiče se utisak da su u partijama iskopani rovovi i da su u toku medijske čarke koje bi mogle da prerastu u ozbiljan opozicioni rat.

Kako je rekao jedan od lidera dela opozicije koji nije hteo da ga imenujemo, da su imali snage da izađu pred evroparlamentarce s jednom platformom i pregovaračkim timom, oni bi to i uradili. Sada je, dodaje, za to kasno, uz konstataciju da tinja sukob dojučerašnjih saboraca. S njim se slaže i lider Socijaldemokratske stranke Boris Tadić, koji za „Politiku” kaže da su učinili sve kao stranka pozivajući od septembra, nakon višemesečne „postbojkot tišine”, opoziciju da se dogovore i o minimumu izbornih uslova i zajedničkoj platformi, ali i o tome kako da se organizuje opozicija pred i tokom izbora.

„Stranke bivšeg Saveza za Srbiju i nekadašnjeg UOPS-a, danas podeljene u Đilasov, Jeremićev i Obradovićev blok, sve vreme su odbijale taj poziv pod paradoksalnim izgovorima. Danas vidimo da se nisu dogovorili ni među sobom. Oni ne žele ni da sednu za zajednički sto, a kamoli da se dogovore o bilo čemu i to je odavno vrlo simptomatično. Očigledno je sve manje mogućnosti za konačan dogovor, ali mi ćemo ostati otvoreni za svaki racionalan predlog”, kaže Tadić.

Međutim, potpredsednica Demokratske stranke Dragana Rakić tvrdi da u pravoj opoziciji nema suprotstavljenih zahteva, već da postoje samo različita rešenja koja se nude da se ispune ti zahtevi. Za naš list navodi da su zahtevi da budu slobodni mediji, glasanje bez pritisaka i ucena, sprečavanje zloupotrebe državnih i javnih funkcija i efikasna kontrola izbornog procesa. „Najvažnije pitanje jeste rešenje za RTS. Da bude onakav kako to nalaže Ustav i zakoni, a to znači da informiše građane istinito, potpuno i blagovremeno. Takođe, i sve televizije s nacionalnom frekvencijom moraju da rade po zakonu, što znači da i one moraju objektivno i istinito da informišu građane poštujući sve principe novinarske profesije. To treba da bude glavni kriterijum pri dodeli frekvencija sada i ubuduće”, naglašava Dragana Rakić.

Marketinški stručnjak Nebojša Krstić kaže da bojkot opozicija neće moći da se dogovori o izbornim uslovima jer, kako navodi, njih izborni uslovi, suštinski, i ne zanimaju. Podseća da je većina lidera te takozvane bojkot opozicije pisala izborne uslove koji su od vremena njihove vlasti na snazi sve do danas. „Na pregovorima pred prethodne izbore 2020. taj isti deo opozicije napustio je pregovarački proces u trenutku kada je vlast pokazala spremnost da prihvati njihove tadašnje ’zahteve’. To dokazuje da njih ne zanima ono što je društveno korisno, već samo ono što je korisno tajkunu koji kontroliše bojkot opoziciju, a to je nacionalna TV frekvencija. Tako da se čitava frtutma svodi samo na borbu za tajkunski biznis interes”, ističe za „Politiku” Krstić.

Obradović: Dajemo maksimalni doprinos na oba koloseka

Lider pokreta Dveri Boško Obradović navodi da su različite političke opcije u opoziciji po ideologiji i stilu političkog rada, ali su svi njihovi zahtevi za slobodne i poštene izbore veoma slični. Za „Politiku” kaže da se svi slažu da su tri ključna uslova otvaranje medija za glas opozicije, sprečavanje pritisaka na birače i zabrana funkcionerske kampanje.

„Dveri su mišljenja da treba da dođe do zajedničkog nastupa, pre svega bojkot opozicije, u budućem dijalogu s vlašću i nismo ni do sada bili prepreka tome. Jedini smo iz bojkot opozicije prisutni u dijalogu s Vučićem i Dačićem u Narodnoj skupštini jer smatramo da se jedino direktnim pregovorima s predsednicima SNS-a i SPS-a može doći do rešenja.

Takođe, učestvujemo u konsultacijama s delegacijom Evropskog parlamenta koja će biti posrednik u budućem dijalogu između vlasti i opozicije i tako u oba koloseka dajemo svoj maksimalni konstruktivni i pozitivni doprinos da se nađe miran način za izlazak iz sadašnje političke krize u kojoj niti u jednom parlamentu u Srbiji nema opozicije, što je krajnje nedemokratsko stanje”, kaže Obradović i dodaje da je najvažnije da su dobili obećanja i vrha vlasti i evropskih posrednika da dijalog mora biti završen najmanje šest meseci pre izbora kako bismo imali koliko-toliko demokratske izbore za razliku od prošlogodišnjih.