Četvrtak, 18.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Autor: Dimitrije Bukvić

Politika

15.07.2019 u 12:00

Srpska sablja za Makrona

Samo dan posle najvećeg nacionalnog praznika Francuske, kojim se obeležava pad Bastilje, predsednik te zemlje Emanuel Makron će danas doći u dvodnevnu posetu Beogradu. Biće to prvi dolazak nekog šefa francuske države u Srbiju od posete Žaka Širaka 2001. godine. U zgusnutoj agendi, osim susreta s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i potpisivanja dvadesetak međudržavnih sporazuma – od ekonomske i kulturne saradnje do nabavke vojne opreme – očekuje se da će glavne političke teme biti zastoj u dijalogu Beograda i Prištine i dalja sudbina težnji Srbije da se priključi EU. Neizvesno je, međutim, šta konkretno Makron donosi u svom diplomatskom koferu. S druge strane, izvesno je da će u ličnom prtljagu iz Beograda poneti darove koje je Vučić pripremio za njega, uključujući i srpsku

Tema nedelje

30.06.2019 u 22:00

Planeta kao staklena bašta

U trenutku kada čitate ovaj tekst, čitava zapadna Evropa se bori s nezapamćenim tropskim talasom. Nama u Srbiji, koji smo se donedavno nosili s pljuskovima, gradom i bujicama, rekordne žege u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji ili Španiji možda deluju kao da pričamo o drugom kontinentu. Ali, čini se da deformisanje auto-puteva usled paklene vrućine u Nemačkoj i udar grada veličine teniske loptice u Gornjoj Gorevnici kod Čačka imaju nešto zajedničko. A to su – klimatske promene. Čovečanstvu u 21. veku stiže na naplatu višedecenijska nebriga o planeti, oličena u sagorevanju fosilnih goriva, emisiji štetnih gasova i krčenju šuma.

Tema nedelje

10.06.2019 u 09:00

Od čina generala do čistača cipela

Iz oba svetska rata, Srbija je izašla kao pobednica. Ali, oni koji su te pobede izvojevali nisu istovetno tretirani. Jer, dok su veterani Prvog svetskog rata u međuratnoj jugoslovenskoj monarhiji prosili kao bogalji u iskrzanim uniformama, borci iz Drugog svetskog rata su u socijalizmu uživali sve privilegije. Ovako bi, najkraće, glasilo uvreženo poređenje u javnosti kad je reč o načinu na koji je država tretirala ratne veterane posle jednog, odnosno drugog planetarnog oružanog sukoba. U toj predstavi, nasuprot primerima preživelih solunaca koji zarađuju glancajući cipele po ulicama ili Milunke Savić, koja je radila kao čistačica u banci stoje generali i oficiri JNA, koji putuju, letuju i kuće se o državnom trošku. I jedna i druga slika su, međutim, samo deo priče o statusu boraca

Društvo

12.05.2019 u 19:30

Akademik koji je vratio viteško zvanje

Bilo je to odlikovanje koje me je dva puta obradovalo – jednom kad sam ga dobio i drugi put kad sam ga vratio. Ovim rečima, prof. dr Svetomir Stožinić se priseća događaja iz 1999, kada se u jeku NATO agresije na SRJ, u znak protesta, odrekao francuskog Ordena viteza za nacionalne zasluge. Visoko priznanje, koje mu je 1977. uručio tadašnji predsednik Francuske Valeri Žiskar d’Esten, ovaj kardiolog, profesor i član više akademija medicinskih nauka u Srbiji i inostranstvu, vratio je zbog francuskog učešća u bombardovanju naše države. I danas smatra da je NATO agresija bila surova i nepravedna. Zato se dve decenije kasnije obratio našoj redakciji s namerom da, kako kaže, njegov omiljeni list, čiji je stalni čitalac, podseti na njegov čin zbog kojeg se nikad nije pokajao. „Od oca Petra,

Društvo

06.05.2019 u 14:06

Dve decenije od nestanka novinara Ljubomira Kneževića

Na današnji dan, pre tačno dvadeset godina, saradnik „Politike” Ljubomir Knežević uputio se u kuću porodice Laketić u Vučitrnu, gde je i sam živeo. Namera mu je bila da napravi reportažu o proslavi Đurđevdana. Tog 6. maja 1999, u jeku NATO agresije, ovaj novinar, koji je tada imao 60 godina, viđen je poslednji put. Po odlasku od Laketića je nestao. Svaki trag mu se izgubio kod železničke stanice. Ni dve decenije kasnije, Kneževićeva porodica nije saznala šta se desilo s njim. Sumnje da ga je otela tzv. OVK, ubivši ga potom u logoru u selu Likovcu u Drenici, zajedno s još 25 ljudi, nikad nisu dobile sudsku potvrdu. Naš list je u više navrata pisao da se, prema pojedinim saznanjima, za taj zločin sumnjiči vrh OVK, među kojima i Ramuš Haradinaj i Hašim Tači i njihovi saradnici Sulejman

Društvo

22.04.2019 u 19:30

Prebrojati žrtve ratova devedesetih

Kako bi se utvrdio barem približan broj građana Srbije stradalih u ratovima devedesetih, beogradski Muzej žrtava genocida pokrenuo je inicijativu da se u sklopu predstojećeg popisa stanovništva u aprilu 2021. popišu i ratne žrtve. U dopisu koji je nedavno upućen Vladi Srbije, ova institucija je podnela i predlog formulara uz pomoć kojeg bi popisivači dolazili do podataka, kao i specifikaciju troškova za sprovođenje ovog poduhvata. Oni bi, kako se navodi, iznosili najviše „2,7 miliona dinara, odnosno 0,08 odsto” u odnosu na ukupne izdatke predviđene za popis stanovništva.

Društvo

15.04.2019 u 22:55

Izdajnik do poslednjeg dana

Koliko zapravo znamo o Dimitriju Ljotiću (1891–1945) i njegovom pokretu „Zbor”, odnosno ljotićevcima? Bilo da uzore u nastanku „Zbora” vide u nacističkoj Nemačkoj (koja ga je i finansirala), fašističkoj Italiji ili pokretima u drugim zemljama, sagovornici „Politike” kažu da je u toku okupacije Ljotić bio kvisling i kolaboracionista, čije su paravojne formacije gušile ustanke i učestvovale u progonu Jevreja i srpskih civila. Time je postao najverniji saveznik nemačkog rajha u okupiranoj Srbiji.

Beograd

08.04.2019 u 22:55

Gradovi kao rezervati za pčele

Za svaki treći zalogaj koji pojedemo pri obroku trebalo bi da zahvalimo pčelama. Umesto zahvalnosti, međutim, čovek je ovim vrednim insektima pružio – progon. Upotreba pesticida i herbicida, klimatske promene, uništavanje korovskih biljaka i mnogi drugi procesi doprineli su planetarnoj ugroženosti pčela do te mere da su ih međunarodne institucije stavile na crvene liste ugroženih vrsta. Onih kojima preti istrebljenje. A u slučaju da zaista nestanu, ista sudbina bi, prema procenama stručnjaka, zadesila i čoveka. I to za svega četiri godine.

Društvo

31.03.2019 u 20:00

Posle posta – provodadžisanje

Na pomen balova, današnjem čoveku su prva asocijacija zabava i ples. Međutim, pre 200 godina, balske dvorane širom Evrope su bile svojevrsna čvorišta društvenog života. Osim što su uobličavali manire građanske klase, balovi su služili i za sklapanje bračnih i poslovnih partnerstava. U doba kad se nije mogao ni zamisliti nastanak „interneta”, oni su bili svojevrsna preteča umrežavanja ljudi, mahom iz viših slojeva. Ni Srbija nije bila izuzetak. Osim vladara i stranih konzula, balske zabave su u našu zemlju u 19. veku doneli sunarodnici „iz preka”, prevashodno iz Habzburške monarhije, kaže za naš list kaže Milorad Stokin

Društvo

11.03.2019 u 20:30

Smilje atraktivno, lincura ugrožena

Stručnjaci iz Srbije s kolegama iz Evrope učestvovaće u velikom evropskom projektu proučavanja lekovitog bilja pod akronimom „Etno herbs”, koji se finansira iz programa EU za nauku „Horizont 2020”. U naredne četiri godine, uz 11 naučnih institucija i proizvođača iz Grčke, Bugarske, Italije, Portugalije, Španije, u njemu će učestvovati i tri partnera iz Srbije – beogradski Poljoprivredni fakultet, Institut za lekovito bilje „Dr Josif Pančić” i jedna privatna kompanija iz oblasti proizvodnje i prerade lekovitog bilja. Kako za naš list kaže dr Zora Dajić Stevanović, profesorka Poljoprivrednog fakulteta

Prethodna Sledeća

Početna / Dimitrije Bukvić

18.06.2026 u 07:48

Gana golom u petom minutu nadoknade savladala Panamu

18.06.2026 u 07:43

Vučić danas na spajanju mosta preko Dunava, potom sa predsednikom slovenačkog parlamenta i na izložbi „Sinhue”

18.06.2026 u 07:41

Teheran potvrdio potpisivanje memoranduma na persijskom i engleskom jeziku

18.06.2026 u 07:32

Moskva i Vašington uskoro pred novom rundom pregovora

18.06.2026 u 07:27

Ukrajina izvela najveći napad dronovima na Moskvu u poslednje dve godine

18.06.2026 u 07:25

Biologija teška, fizika laka