Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.55	102.16	101.86
	127.15	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Димитрије Буквић

Политика

15.07.2019 у 12:00

Српска сабља за Макрона

Само дан после највећег националног празника Француске, којим се обележава пад Бастиље, председник те земље Емануел Макрон ће данас доћи у дводневну посету Београду. Биће то први долазак неког шефа француске државе у Србију од посете Жака Ширака 2001. године. У згуснутој агенди, осим сусрета с председником Србије Александром Вучићем и потписивања двадесетак међудржавних споразума – од економске и културне сарадње до набавке војне опреме – очекује се да ће главне политичке теме бити застој у дијалогу Београда и Приштине и даља судбина тежњи Србије да се прикључи ЕУ. Неизвесно је, међутим, шта конкретно Макрон доноси у свом дипломатском коферу. С друге стране, извесно је да ће у личном пртљагу из Београда понети дарове које је Вучић припремио за њега, укључујући и српску коњичку сабљу

Тема недеље

30.06.2019 у 22:00

Планета као стаклена башта

У тренутку када читате овај текст, читава западна Европа се бори с незапамћеним тропским таласом. Нама у Србији, који смо се донедавно носили с пљусковима, градом и бујицама, рекордне жеге у Француској, Немачкој, Италији или Шпанији можда делују као да причамо о другом континенту. Али, чини се да деформисање ауто-путева услед паклене врућине у Немачкој и удар града величине тениске лоптице у Горњој Горевници код Чачка имају нешто заједничко. А то су – климатске промене. Човечанству у 21. веку стиже на наплату вишедеценијска небрига о планети, оличена у сагоревању фосилних горива, емисији штетних гасова и крчењу шума.

Тема недеље

10.06.2019 у 09:00

Од чина генерала до чистача ципела

Из оба светска рата, Србија је изашла као победница. Али, они који су те победе извојевали нису истоветно третирани. Јер, док су ветерани Првог светског рата у међуратној југословенској монархији просили као богаљи у искрзаним униформама, борци из Другог светског рата су у социјализму уживали све привилегије. Овако би, најкраће, гласило уврежено поређење у јавности кад је реч о начину на који је држава третирала ратне ветеране после једног, односно другог планетарног оружаног сукоба. У тој представи, насупрот примерима преживелих солунаца који зарађују гланцајући ципеле по улицама или Милунке Савић, која је радила као чистачица у банци стоје генерали и официри ЈНА, који путују, летују и куће се о државном трошку. И једна и друга слика су, међутим, само део приче о статусу бораца из

Друштво

12.05.2019 у 19:30

Академик који је вратио витешко звање

Било је то одликовање које ме је два пута обрадовало – једном кад сам га добио и други пут кад сам га вратио. Овим речима, проф. др Светомир Стожинић се присећа догађаја из 1999, када се у јеку НАТО агресије на СРЈ, у знак протеста, одрекао француског Ордена витеза за националне заслуге. Високо признање, које му је 1977. уручио тадашњи председник Француске Валери Жискар д’Естен, овај кардиолог, професор и члан више академија медицинских наука у Србији и иностранству, вратио је због француског учешћа у бомбардовању наше државе. И данас сматра да је НАТО агресија била сурова и неправедна. Зато се две деценије касније обратио нашој редакцији с намером да, како каже, његов омиљени лист, чији је стални читалац, подсети на његов чин због којег се никад није покајао. „Од оца Петра, који је

Друштво

06.05.2019 у 14:06

Две деценије од нестанка новинара Љубомира Кнежевића

На данашњи дан, пре тачно двадесет година, сарадник „Политике” Љубомир Кнежевић упутио се у кућу породице Лакетић у Вучитрну, где је и сам живео. Намера му је била да направи репортажу о прослави Ђурђевдана. Тог 6. маја 1999, у јеку НАТО агресије, овај новинар, који је тада имао 60 година, виђен је последњи пут. По одласку од Лакетића је нестао. Сваки траг му се изгубио код железничке станице. Ни две деценије касније, Кнежевићева породица није сазнала шта се десило с њим. Сумње да га је отела тзв. ОВК, убивши га потом у логору у селу Ликовцу у Дреници, заједно с још 25 људи, никад нису добиле судску потврду. Наш лист је у више наврата писао да се, према појединим сазнањима, за тај злочин сумњичи врх ОВК, међу којима и Рамуш Харадинај и Хашим Тачи и њихови сарадници Сулејман Селими,

Друштво

22.04.2019 у 19:30

Пребројати жртве ратова деведесетих

Како би се утврдио барем приближан број грађана Србије страдалих у ратовима деведесетих, београдски Музеј жртава геноцида покренуо је иницијативу да се у склопу предстојећег пописа становништва у априлу 2021. попишу и ратне жртве. У допису који је недавно упућен Влади Србије, ова институција је поднела и предлог формулара уз помоћ којег би пописивачи долазили до података, као и спецификацију трошкова за спровођење овог подухвата. Они би, како се наводи, износили највише „2,7 милиона динара, односно 0,08 одсто” у односу на укупне издатке предвиђене за попис становништва.

Друштво

15.04.2019 у 22:55

Издајник до последњег дана

Колико заправо знамо о Димитрију Љотићу (1891–1945) и његовом покрету „Збор”, односно љотићевцима? Било да узоре у настанку „Збора” виде у нацистичкој Немачкој (која га је и финансирала), фашистичкој Италији или покретима у другим земљама, саговорници „Политике” кажу да је у току окупације Љотић био квислинг и колаборациониста, чије су паравојне формације гушиле устанке и учествовале у прогону Јевреја и српских цивила. Тиме је постао највернији савезник немачког рајха у окупираној Србији.

Београд

08.04.2019 у 22:55

Градови као резервати за пчеле

За сваки трећи залогај који поједемо при оброку требало би да захвалимо пчелама. Уместо захвалности, међутим, човек је овим вредним инсектима пружио – прогон. Употреба пестицида и хербицида, климатске промене, уништавање коровских биљака и многи други процеси допринели су планетарној угрожености пчела до те мере да су их међународне институције ставиле на црвене листе угрожених врста. Оних којима прети истребљење. А у случају да заиста нестану, иста судбина би, према проценама стручњака, задесила и човека. И то за свега четири године.

Друштво

31.03.2019 у 20:00

После поста – проводаџисање

На помен балова, данашњем човеку су прва асоцијација забава и плес. Међутим, пре 200 година, балске дворане широм Европе су биле својеврсна чворишта друштвеног живота. Осим што су уобличавали манире грађанске класе, балови су служили и за склапање брачних и пословних партнерстава. У доба кад се није могао ни замислити настанак „интернета”, они су били својеврсна претеча умрежавања људи, махом из виших слојева. Ни Србија није била изузетак. Осим владара и страних конзула, балске забаве су у нашу земљу у 19. веку донели сународници „из прека”, превасходно из Хабзбуршке монархије, каже за наш лист каже Милорад Стокин

Друштво

11.03.2019 у 20:30

Смиље атрактивно, линцура угрожена

Стручњаци из Србије с колегама из Европе учествоваће у великом европском пројекту проучавања лековитог биља под акронимом „Етно хербс”, који се финансира из програма ЕУ за науку „Хоризонт 2020”. У наредне четири године, уз 11 научних институција и произвођача из Грчке, Бугарске, Италије, Португалије, Шпаније, у њему ће учествовати и три партнера из Србије – београдски Пољопривредни факултет, Институт за лековито биље „Др Јосиф Панчић” и једна приватна компанија из области производње и прераде лековитог биља. Како за наш лист каже др Зора Дајић Стевановић, професорка Пољопривредног факултета

Претходна Следећа

Почетна / Димитрије Буквић

19.06.2026 у 02:25

Топло са температурама до 33 степена

19.06.2026 у 02:09

Мушкарац у Француској ухапшен, покушао да напусти пса и слагао полицију

19.06.2026 у 01:40

Куба планира приватизацију делова привреде ради ублажавања кризе

19.06.2026 у 01:20

Сезона урагана на Флориди преместила притворенике мигранте из „Алигатор Алкатраза”

19.06.2026 у 00:59

Месијев отац у болници

19.06.2026 у 00:48

Ухапшено шест навијача током утакмице Енглеске и Хрватске