Смиље атрактивно, линцура угрожена

Стручњаци из Србије с колегама из Европе учествоваће у великом европском пројекту проучавања лековитог биља под акронимом „Етно хербс”, који се финансира из програма ЕУ за науку „Хоризонт 2020”. У наредне четири године, уз 11 научних институција и произвођача из Грчке, Бугарске, Италије, Португалије, Шпаније, у њему ће учествовати и три партнера из Србије – београдски Пољопривредни факултет, Институт за лековито биље „Др Јосиф Панчић” и једна приватна компанија из области производње и прераде лековитог биља.

Како за наш лист каже др Зора Дајић Стевановић, професорка Пољопривредног факултета, Србија је једина држава ван ЕУ која ће учествовати у овим истраживањима, а партнерима из наше земље је за ту сврху намењено више од 520 милиона евра. Она истиче да је тема пројекта очување европског биодиверзитета, коришћењем традиционалног знања о биљкама ради развоја иновативних производа.

„Кључни циљ је истраживање разноврсности биљака које се користе у традиционалној медицини, њихово очување и коришћење превасходно у лечењу кожних болести и неги коже. То подразумева и израду базе података биљака и традиционалних знања о њима, као и чвршће везе између науке и привреде, уз формулацију и развијање нових производа на бази одабраних лековитих врста употребом савремених научних достигнућа”, истиче др Зора Дајић Стевановић.

На тај начин, додаје она, лековито биље ће се афирмисати као драгоцен, али недовољно искоришћен ресурс наше земље.

„Уз Апенинско и Пиринејско полуострво, Балкан је један од три најважнија центра биодиверзитета у Европи, који су право благо флоре. У Србији постоји око 4.000 биљних врста и више од 700 лековитих биљака, уз велики потенцијал за њихово гајење. Такође, једини на Балкану имамо реномирани Институт ’Јосиф Панчић’, који обједињује научни и производни сектор у области лековитог биља. Али, годишњи извоз лековитог биља и производа од њега у нашој земљи износи око пет милиона евра, док је у суседним државама, попут Албаније, и до пет пута већи. Србија држи тек два до три одсто европског тржишта, а површине засејане овим врстама не прелазе 2.000 хектара што је јако мали удео у укупним обрадивим површинама”, истиче наша саговорница, која је и председница Асоцијације за лековито биље земаља југоисточне Европе (AMAPSEEC).

Годишњи промет лековитог биља на светском тржишту, додаје она, већи је од 120 милијарди долара. Да би и наша земља била присутнија на глобалној пијаци, потребна је јача сарадња науке и привреде. Посебно зато што се светско тржиште повија за научним открићима.

„Ако нека биљка добије на значају због нових открића везаних за њене биолошке ефекте, њена производња се повећава, што утиче на цену. Државе с огромним површинама и савременим системима узгајања, попут Кине, Индије или Египта, брзо се прилагођавају тим променама. Додуше, и код нас има примера да људи адаптирају производњу у складу с потражњом. Тако је смиље тренутно атрактивна биљка за цео Балкан, јер њено етарско уље има јако добру цену, па се у Србији гаји на неколико стотина хектара. Али то су изузеци”, наводи др Зора Дајић Стевановић.

О неискоришћености природних потенцијала сведочи и то што комисија Завода за заштиту природе, у којој је и наша саговорница, дефинише годишње дозвољене квоте за сакупљање лековитих биљних врста. Те квоте годинама нису достигнуте.

„Пуно је разлога за то: од неких регулатива и сертификације, до тога да страна тржишта нису довољно освојена. За то време, многе биљне врсте постају угрожене. Једна од најугроженијих на целом Балкану је линцура, а ту су и слатки корен, горка детелина, степски божур и многе друге. Оне су у опасности или зато што су на специфичним стаништима, или због нестручног сакупљања лековите дроге. Зато лековито биље треба увести у систем плантажног гајења, под надзором научних институција и произвођача који имају обезбеђен пласман”, каже она.

Држава би, према њеним речима, могла да да допринос иницирањем стратегије за одрживо коришћење самониклог лековитог биља, уз давање подстицаја произвођачима и извозницима. Утолико пре што је последњи такав документ сачињен још 1999. године.