Уљана репица у цвату

Али­бу­нар – Жу­ти се уља­на ре­пи­ца на око 8.000 хек­та­ра у ата­ри­ма оп­шти­на Али­бу­на­ра, Пан­че­ва, Опо­ва и Ко­ва­чи­це. Биљ­ка је у та­ко­ре­ћи иде­ал­ном ста­њу, а ско­ро иде­ал­ни су, ка­жу ра­та­ри, и усло­ви, по­сле не­ко­ли­ко го­ди­на су­ша у свим фа­за­ма раз­во­ја. На не­ким по­љи­ма, где је се­тва би­ла ра­ни­ја, по­ља су у ин­тен­зив­ном цве­та­њу, док ка­сни­ји ро­ко­ви се­тве тек ула­зе у ову фа­зу. Биљ­ке из­гле­да­ју сна­жно за­хва­љу­ју­ћи по­вољ­ним вре­мен­ским усло­ви­ма и до­вољ­ној ко­ли­чи­ни вла­ге то­ком прет­ход­ног пе­ри­о­да.      

„Зе­мља је има­ла до­ста вла­ге и то­ком се­тве, а и зи­ма је би­ла по­год­на. С про­ле­ћа, ни­је би­ло ве­ли­ких мра­зе­ва, а и ки­ша је бар ов­де, у ве­ћој ко­ли­чи­ни па­ла баш ка­да је тре­ба­ло, та­ко да је усев у од­лич­ном ста­њу. Ја сам од­ра­дио два трет­ма­на за­шти­те од бо­ле­сти, за са­да не­ма ни ште­то­чи­на, та­ко да вла­да­ју иде­ал­ни усло­ви. Ви­де­ће­мо шта нас че­ка у на­ред­ном пе­ри­о­ду, а то за­ви­си од па­да­ви­на”, оце­њу­је за „По­ли­ти­ку” Аурел Мур­гу из Али­бу­на­ра, ко­ји је ове го­ди­не, као и мно­ги ра­та­ри у кра­ју, уве­ћао по­вр­ши­не под уља­ном ре­пи­цом, ко­ја је у пе­ри­о­ду пу­ног цве­та, за шта до­да­је, да што ду­же бу­де тра­јао – би­ће и бо­љег ро­да.

По­љо­при­вред­ни­ци ка­жу да је ре­пи­ца по­след­њих го­ди­на до­жи­ве­ла екс­пан­зи­ју на њи­ва­ма ју­жног Ба­на­та, пре све­га за­то што је зим­ска кул­ту­ра, и кад под­ба­ци ку­ку­руз, ко­ји је нај­за­сту­пље­ни­ји и но­си епи­тет „кра­ља по­ља”, она до­бро ра­ђа. Би­ће, до­да­ју, за­до­вољ­ни ако до­стиг­ну при­нос из­ме­ђу три и че­ти­ри то­не по хек­та­ру, али све за­ви­си од ки­ша ко­јих тре­ба да бу­де, а ра­ни­јих се­зо­на су из­о­ста­ле. 

Пред­ност ове ин­ду­стриј­ске биљ­ке је, на­по­ми­ње са­го­вор­ник, што се по ка­лен­да­ру ра­до­ва ски­да пр­ва, у ју­ну ме­се­цу, и та­ко нај­че­шће успе­ва да из­бег­не су­ше ко­је су ов­де по­ста­ле ре­дов­на по­ја­ва то­ком ле­та. Та­ко­ђе, иза­зов на те­ре­ну су осим вре­мен­ских при­ли­ка и кли­ме, ко­ја се де­фи­ни­тив­но ме­ња, и бо­ле­сти и ште­то­чи­не.

„Ове го­ди­не ни­је би­ло мно­го про­бле­ма са ре­пи­чи­ним сјај­ни­ком, ин­сек­том ко­ји је нај­че­шће на­па­да, и тај трет­ман је на ве­ћи­ни пар­це­ла за­вр­шен, јер пре­ста­је да пра­ви ште­ту чим се цве­то­ви отво­ре. Са­да нам је кри­ти­чан пе­ри­од за за­шти­ту од бо­ле­сти ста­бла, пре све­га од бе­ле тру­ле­жи. Ако усев на­ста­ви да се раз­ви­ја као до са­да, би­ће­мо за­до­вољ­ни при­но­сом из­ме­ђу три и че­ти­ри то­не по хек­та­ру, а пред­ност ове кул­ту­ре је и што има­мо оси­гу­ран от­куп и ши­ро­ко тр­жи­ште. 

Уља­на ре­пи­ца се нај­че­шће ко­ри­сти за про­из­вод­њу је­сти­вог уља и при­мар­на је си­ро­ви­на за про­из­вод­њу би­о­ди­зе­ла, ко­ји ма­ње за­га­ђу­је жи­вот­ну сре­ди­ну од фо­сил­ног ди­зе­ла. Та­ко­ђе, на­кон це­ђе­ња уља, оста­је ре­пи­чи­на сач­ма ко­ја се ко­ри­сти као ви­со­ко­ква­ли­тет­на хра­на за сто­ку, на­ро­чи­то за кра­ве му­за­ре. Ре­пи­ца је и јед­на од пр­вих ве­ли­ких  пче­ли­њих па­ша у про­ле­ће, а ра­та­ри ис­ти­чу да по­пра­вља и ква­ли­тет зе­мљи­шта.

„Уља­на ре­пи­ца има ду­бок ко­рен ко­ји „раз­би­ја” зби­је­но зе­мљи­ште и од­ли­чан је пред­у­слов за пше­ни­цу. То је пр­ва кул­ту­ра ко­ја „до­но­си но­вац” у го­ди­ни, што на­ма по­љо­при­вред­ни­ци­ма омо­гу­ћа­ва ра­ну на­пла­ту и фи­нан­си­ра­ње да­љих ра­до­ва, за­кљу­чу­је Аурел Мур­гу из Али­бу­на­ра.