Градови као резервати за пчеле

За сваки трећи залогај који поједемо при оброку требало би да захвалимо пчелама. Уместо захвалности, међутим, човек је овим вредним инсектима пружио – прогон. Употреба пестицида и хербицида, климатске промене, уништавање коровских биљака и многи други процеси допринели су планетарној угрожености пчела до те мере да су их међународне институције ставиле на црвене листе угрожених врста. Оних којима прети истребљење. А у случају да заиста нестану, иста судбина би, према проценама стручњака, задесила и човека. И то за свега четири године.

Због тога, у многим светским градовима је у последњих петнаестак година дошло до процвата урбаног пчеларства, односно масовног постављања кошница на јавним местима – крововима зграда, здањима институција и у парковима. С намером да и Београд уврсте на светску мапу урбаног пчеларства, чланови Београдског удружења пчелара (БУП) недавно су покренули сервис „Урбане пчеле”, али и обуке за овај вид гајења драгоцених инсеката. Како каже Саша Грубић из БУП-а, сервис и обука су намењени свим суграђанима који би да удоме ове инсекте на својим крововима, терасама или у двориштима.

„Наша идеја је да по угледу на светске градове, који негују урбано пчеларство организовано и под контролом градских пчеларских организација, и ми омогућимо људима да држе одређен број кошница. Свако ко има простор на свом крову, тераси или у дворишту може да контактира с нама. Не мора чак ни да буде пчелар. Потом наши стручњаци излазе на терен и процене да ли је могуће поставити кошнице. У зависности од договора, кошнице можемо и да обезбедимо, поставимо, обележимо их и одржавамо. Једна од идеја је да мед делимо напола како би се покрио део трошкова. Али, грађани могу, ако желе, и да задрже сав мед. Отворени смо за договоре, а понуда важи и за друштвеноодговорне фирме и институције”, објашњава Грубић, додајући да већ сада има интересовања, а да се експанзија очекује у „шпицу” пролећа и на лето, кад је пчеларска сезона у јеку.

Према његовим речима, градови данас постају резервати за пчеле, јер се у урбаним срединама не користе средства попут појединих пестицида и инсектицида. То показује и статистика, према којој, упркос планетарној угрожености ових инсеката, они у градовима не изумиру. Штавише, приноси меда градских пчела су већи него код оних у руралним крајевима.

„Пчела се иначе користи и као индикатор загађења, јер њен организам при скупљању меда филтрира и задржава у себи штетне материје. Анализом њеног тела можемо добити податак о загађењу средине, што је општа корист за грађане од урбаног пчеларства. С друге стране, у пчелињим производима тих материја нема. Тако да се вара онај ко сматра да је мед из градске средине лош”, каже Грубић.

У супротном, у Паризу не би постојао хотел који мед са свог крова продаје по цени од 15 евра. Овај град, иначе, има дугу историју урбаног пчеларства откако су 1856. постављене прве кошнице у Луксембуршкој башти. Оне се данас налазе на здањима попут Нотр Дама, Музеја Орсе, Kовнице новца, опере... Пчеле су удомљене на крововима јавних зграда и у многим другим европским градовима, од Природњачког музеја у Копенхагену, преко лондонске Бакингемске палате, до немачког Бундестага. Да овакви подухвати доприносе међународној репутацији, сведочи то што су урбани пчелари у Словенији и Норвешкој значајно допринели да Љубљана и Осло понесу звање Европске зелене престонице.

У међувремену, сви који и сами желе да се опробају у удомљавању и гајењу градских пчела, могу да заврше и курс урбаног пчеларства, такође у организацији БУП-а, који подразумева теоријску наставу и практичну обуку у пчелињацима чланова удружења, од којих се неки налазе и на крововима београдских зграда.

„У Србији не постоји средњошколско образовање за пчеларе, што у Европи није случај јер је тамо препозната потреба за увођењем пчеларског смера у средње школе. То је један од разлога за покретање овог курса. Намера нам је и да на овај начин искорачимо из струковних кругова. Стога је обука намењена и онима који би да постану професионални пчелари с више стотина кошница, али и онима који би из хобија или љубави желели да држе неколико кошница. Идеја је и да покушамо да подмладимо струку јер је просечна старост пчелара код нас 60 година”, каже Грубић.